Неће бити продаје плаца „Градске чистоће”
1 min read
Осим депоније у Винчи, која је ушла систем јавно-приватног партнерства и о којој ће се ускоро старати француско-јапански конзорцијум, недавно се прочуло да би плац ЈКП „Градска чистоћа” у Улици Мије Ковачевића могао да промени и намену и власника. Шушка се да би овај део Палилуле где се деценијама налази комунално предузеће могао да буде продат. Све то посебно је узнемирило суграђане који живе уз сам обод парцеле на којој је предузеће јер се прибојавају да им прети исељење. Али, у граду кажу да продаја није планирана.
– Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта нису планиране активности на припреми за отуђење наведене локације у Улици Мије Ковачевића. Према Плану генералне регулације Београда, предметна локација представља јавно грађевинско земљиште намењено за комуналне делатности и налази се у подручју обавезне израде плана детаљне регулације, за који Скупштина града Београда није донела одлуку – истичу у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда.
„Градска чистоћа” која ове године обележава 137 година постојањ, а на садашњем месту налази се готово девет деценија. Идеју да се градско предузеће формира баш на овом месту дао је Милутин Петровић, некадашњи председник Београдске општине. Он је 1932. године дошао на плац „Пионир”, где се данас налази „Чистоћа”, и лично направио идејну скицу за постављање појединих зграда. Својим штапом Петровић је на земљи обележио гараже у виду потковице, а у њиховој позадини на растојању од око 60 метара поставио зграду за смештај коња.
Тако су, по његовој замисли, у периоду од 1933. и 1934. године изграђена два објекта између којих се налазио велики плато оивичен јаблановима. На том платоу било је смештено у великим купастим камарама сено и слама. На другом крају депоновало се стајско ђубре које би у рано пролеће куповали сељаци из околних села, а каткад је ђубре продавано појединцима по одређеној цени за једна кола.
На овим објектима и данас стоји метални грб града Београда, а на гаражи мермерна плоча на којој је уклесано када је грађена и ко је изводио техничке радове. Пред почетак Другог светског рата „Чистоћа” је поседовала 118 моторних возила, али и 200 коња и запрежних возила за одвожење смећа.
Оснивач др Владан Ђорђевић
Почетак организованог рада на одржавању јавне хигијене у Београду у вези је са првим помињањем те делатности у списима сачуваним у Историјском архиву града Београда. Документа говоре да се ради о „Годишњем извештају” тадашњег председника општине доктора Владана Ђорђевића, поднетом одборницима 1. августа 1884. године, иако је у међувремену дошло до промене календара па се сматрало да би за датум требало да се узме 13. август по новом грегоријанском календару. Одлуком Управног одбора 1995. године, 1. август је усвојен као Дан предузећа.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
