Неће недостајати млијека и млијечних производа у маркетима

У Министарству пољопривреде сматрају да неће недостајати млијека и млијечних производа у маркетима, иако је Влада Србије забранила извоз сировог млијека у нашу земљу до краја мјесеца.

Државни секретар у Министарству пољопривреде, Будимир Мугоша, казао је за ТВЦГ да је то психолошки ефекат, односно прича да ће фалитим али да он мисли да неће.

Предсједник одбора Удружења пољопривредне и прехрамбрене индустрије Привредне коморе, Милутин Ђурановић, рекао је да то није прва намирница, преноси портал РТЦГ.

“Имали смо прво уље, па смо имали брашно, па млијеко. Поставио бих питање да ли је то сагласно уговору о ЦЕФТА. Црна Гора је заиста доста испоштовала све уговорне обавезе у оквиру ЦЕФТА али нијесам сигуран да ли су сви остали потписници то урадили. Значи, јасно је да се понашамо онако како коме одговара и да можда из тога треба ми као држава да извучемо одређене поуке“, навео је Ђурановић.

Према подацима из Привредне коморе, за шест мјесеци ове године из Србије је увезено сирово млијеко у вриједности од око 579 хиљада ЕУРА. То је готово три пута више него за исти период претходне двије године.

„Како производња на домаћем тржишту опада сваке године за неких два милиона, тако процент млијека сировог које ми увозимо из Србије расте. Већ до сада смо увезли око два милиона литара а до краја године ће наше потребе бити веће“, казао је Мугоша.

Црна Гора је у посљедње три године увезла млијека и млијечних производа у вриједности од 37 милиона еура, 2020. до 46 милиона еура прошле године. Наспрам тих бројки извоз је готово безначајан. Тако смо за шест мјесеци ове године извезли десет пута мање него што смо увезли.

Не охрабрује ни податак да се у посљедње двије до три године смањује и количина откупљеног млијека од фармера, као и да опада сточни фонд.

„Није то чесма отворимо и иде млијеко, треба дуго да радимо, као што до сад нисмо баш радили, имамо посљедицу тога, сада би требало много квалитетније да радимо на пољопривреди, да би ефекте, да одржимо фонд и полако да га повећамо, а то можемо поштујући ова два постулата: развој и опстанак сточарства као кичме пољопривреде нема без помоћи државе и друго да лебрализма нема у пољопривреди и у сточарству“, истиче Ђурановић.

То је дуг, али не и недостижан процес, а зависи како од посвећености државе, тако и од свих нас. Мугоша је казао да је сад питање како доћи до тога да домаћи произвођачи прошире палету.

“Ми са 30 милиона литара подмирујемо ове потребе, пошто више од 60 посто млијека и млијечних производа ми увозимо, то је велики простор. Треба да повећамо откуп млијека на 50 или 60 милиона литара да бисмо обезбиједили погоне који су способни да производе ухт млијеко и да имају сировине за ту широку палету производа. Наравно, томе морамо да тежимо, да повећамо агробуџет, да се припремимо за улазак у ЕУ када ће ти фондови бити много већи“, навео је Мугоша.

Држава Црна Гора свакако субвенционира домаће произвођаче да би цијене њихових производа биле конкурентне увозним. То значи да смо као грађани, из чијег се буџета исплаћују субвенције, већ у претплати на домаће млијечне производе када уђемо у маркет и бирамо шта ћемо купити.

„Ту праксу, то морамо да развијамо, ту свијест потрошача мора бити таква да примат ставља куповини домаћих производа. Бројни су бенефити куповине домаћих производа, куповином домаћих производа новац остаје у Црној Гори, куповином увозних новац одлази из Црне Горе. Када купујемо домаћи производ ми улажемо у себе и своје потомство, па улажемо у иностранство улажемо у потомство али ван Црне Горе“, навео је Ђурановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: