Неда Николић: Традиција опстаје уз вољу и љубав

Рекла је ово за “Глас Српске” музичарка Неда Николић, која свира фрулу и која ће у суботу, као дио састава “Неда Николић трио” наступити у концертној дворани Банског двора. Заједно с њом на концерту, који почиње у 20 часова, наступиће Немања Николић на клавиру и Александар Петровић на контрабасу.

– За дивну бањалучку публику спремили смо нешто потпуно ново. Овај трио премијерно наступа у Банском двору, изводећи аранжмане народних и изворних песама, али и класичних и етно-џез композиција. Покушали смо да направимо репертоар где ће се наћи понешто за свачији укус – додаје Николићева.

ГЛАС: Ваш трио изводи изворне мелодије, севдах, етно-џез и музику из других култура и традиција. Како сте пронашли такав спој и шта бисте рекли да Вам је најдраже у таквом разноврсном извођењу музике?

НИКОЛИЋ: Током своје каријере сарађивала сам са музичарима из различитих жанрова и призвука. Задржавање корена, са имплементирањем слободних, џез и класичних фраза је нешто што ме највише интересује. Спој фруле и клавира није нов за мене, али жичане инструменте не могу заобићи па је самим тим дошла и одлука укључивања контрабаса у овај састав. Представљање различитих жанрова на фрули је нешто ново у фрулашкој пракси и надам се да ће заживети. Фрула има много већи потенцијал него што је представљена јавности, а изазива увек позитивне реакције публике. Свестраност у музичким жанровима сматрам предношћу. То је нешто у чему се проналазим и у чему градим свој музички пут.

ГЛАС: Такође, спајате ирску традиционалну музику са српском традиционалном музиком? Шта Вам је занимљиво у том спајању и гдје сте пронашли заједничку нит у обје традиције?

НИКОЛИЋ: Одлазак у Ирску је једно од највећих искустава у мом животу до сада. Изузетно смо слични народи по менталитету, а музика доприноси спајању и ближем поређењу. Сличност њиховог дувачког инструмента и наше фрула је велика, као што су и орнаменти у њиховој музичкој пракси. Посвећеност музици, слобода извођења и богат репертоар су кључне ствари које нас повезују. Они су показали интересовање за српску фрулу, као и за балканску музику која је њима скоро па непозната и моје интересовање за њихову традиционалну музику за сад одржава ову крос-културалну везу.

ГЛАС: Спајате клавир, фрулу и контрабас у извођењу поменуте музике. Фрула је занимљив инструмент, поготово у домену чувања традиционалног звука. Колико је тешко или лако данас очувати традицију?

НИКОЛИЋ: Уз довољно воље, поштовања и љубави према традицији све може да опстане. Међутим, наравно да ту постоје одређене “препреке” у процесу очувања. Јављају се људи који уносе одређене измене у традицију, људи које ова презервација не интересује, они који мешају традицију са савременим стиловима и они који стварају нешто потпуно ново мислећи да заправо чувају старо. Традиција представља комплексан појам и треба бити веома пажљив са тим. Упркос овим околностима она опстаје и наставља да нас вуче до онога од чега потичемо. Потребно је да схватимо колико је традиција битна и да је треба ценити више.

ГЛАС: С обзиром на то да завршавате мастер студије у Ирској те својом музиком ширите звук традиције Балкана, Ви сте на неки начин један од чувара традиције? Колико видите интересовања у Ирској за фрулу као инструмент, али и за музику с овог подручја?

НИКОЛИЋ: Интересовање за нашу музику и наше инструменте је заиста велико, не само у Ирској већ у иностранству генерално. Где год да сам путовала и презентовала нашу традицију одушевљење и интересовање је било присутно. Разноврсност у стиловима, инструментима и мелодијама са подручја Србије и Балкана доприноси оваквим реакцијама у иностранству. Претпостављам да Ирци другачије доживљавају нашу музику, с обзиром на то да су они народ икоји изузетно и на јако високом нивоу негује своју музику и своју традицију. Најинтересантније за њих до сада било је учење мелодија непарних ритмова (7/8, 9/8, 11/8 итд.) и артикулација која је комплекснија од њихове. Ипак, њихова музика је позната на глобалном нивоу, певљива је, распрострањена, интересантна, а ипак (моје мишљење) једноставна на неки начин. Из тог разлога они нам могу бити сјајан пример коме можемо тежити у виду очувања и популаризовања наше традиције на глобалном нивоу.

Интересовање

ГЛАС: Колико су млади у Србији заинтересовани за традиционалну музику и инструменте? И како новијим генерацијама приближити важност традиције коју не познају?

НИКОЛИЋ: Сматрам да је у последњих 10-15 година проценат младих који се интересују за традицију у порасту. Захваљујући дигитализацији и употреби медија и друштвених мрежа, традиција се сматра “новим таласом” често. Постало је популарно играти фолклор, свирати на традиционалном инструменту и постављати аудио и видео-записе свог прогреса на мрежама. Овај вид употребе мрежа је користан, јер је ово најбржи начин дељења и популаризације материјала. У последње време традиционалне звуке можете чути и у комерцијалним песмама и миксевима, што аутоматски изазива интересовање млађих генерација. Ипак, традицију треба волети због оног што она јесте у најчистијој форми. Више радионица, пројеката, концерата и програма са младима може приближити традицију онима који нису упознати са њом или можда нису љубитељи, али на овај начин могу схватити њен значај и важност њеног очувања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: