Недођија

Пише: Батрић Бабовић

Бранку Миљковићу

Недођија. И ми смо у њој
Пролили крв. Голготали. Видјели муке
Бранковина од стиховног слива
Најзад дође и мени на руке

Перо изли мастило у празно
Бјелина се у контраст огрну
Пјесничко је доба непролазно
У мисли ми Ти поноћ наврну

Касно је да Те поново вратим
У тамјан страха у миро баште
Цвјетај док Те зрелог не прихватим
Кад изрониш из крошњи Надмаште

И тако Измаштан и Вишеполан
Породиш Арктик у Недођији
Чека Нас онај Крвави Колан
У српском језику – Вјечној Робији

Ти никад скинут са Вјешала
Распарен са Богом и Гробом
Чекај ме. Јер није Никаква Шала
Писати О Стиху над Ругобом

Вјенчани Лист за Упис Сопства
Од Тебе Иштем Мој Племениче
Фениксе Поезије Прагосподства
Тајно Никад Откључане Приче

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: