Неформална подела: Хрватима Неретва, Босанцима Валтер, нама Отписани

Филмски центар Сарајево на овогодишњем филмском фестивалу у Луксембургу (17. октобра) премијерно ће представити рестаурирану верзију култног филма „Валтер брани Сарајево“ редитеља Хајрудина – Шибе Крвавца.
Воја Брајовић, Драган Николић и Александар Берчек у „Отписанима“

Тим поводом директор Филмског центра Сарајево Адис Бакрач је казао да је приоритетни циљ континуирани наставак рада на заштити БХ филмова. А то је уз неспорну подршку заштити филмског наслеђа подсетило на недавну полемику око филмова Вељка Булајића, односно њихову сврстаност у хрватски филм и отворило питање који су из данашње перспектива наши партизански филмови.

• Партизански филмови су настајали у Југославији, дакле југословенски су а финасијски су подржавани од више продуцената, покровитеља. Из данашње перспективе формално правно гледано могли бисмо рећи да филм припада главном продуценту. У случају филмова “Валтер брани Сарајево”, “Диверзанти”, “Мост” и “Партизанска ескадрила” то је “Босна филм”. Међутим, ако изађемо из формално правних оквира, филмови припадају и уметницима, ауторима… Примерице; ако бисмо направили анкету с питањем чији је филм “Валтер брани Сарајево”, вероватно би велики број људи рекао – Бате Живојиновића, – каже Радослав Зеленовић

Упитан који би партизански филмови могли, са данашње тачке гледишта, бити наши Зеленовић каже:

-Југословенска кинотека има оригиналне материјале, копије, бави се рестаурацијом…свих филмова. Бивше републике чувају своје филмове а ми чувамо све. Формално правно гледано, ако баш хоћете, наши филмови су они чији су већински продуценти били “Авала филм”, “Центар филм” и други из Србије. А то би, примерице, били: “Капетан Леши”, “Ужичка република” Жике Митровића, “Отписани” Александра Ђорђевића, “Песма” Радоша Новаковића, “Црвено класје”, “Хајка” Живојина Павловића, “Сан” Пурише Ђорђевића…

Радослав Зеленовић скреће пажњу да постоји низ битнијих питања; почев од потребе за већим ангажманом око чувања филмског блага па до разлике између рестаурације и дигитализације као модела чувања. Посебна су тема чињенице да је партизански филм, са низом својих особености, жанр настао у југословенској кинематографију и не појављује се у ниједној другој, као и то што и данас бележи врло високу гледаност па и популарност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: