Неимар

Пише: Мишо Вујовић

Отмено и раскошно данас изгледа Испосница Светог Саве у Кареји на Светој Гори Атонској. Око ње зуб времена нагризао је некадашње монашке келије и скитове. Немар и немаштина претворили су их у рушевине што ружи слику светогорске престонице.

Посед Испоснице почев од уређених и бетонираних прилаза, камених међа, обновљеног мостића, и самог комплекса недавно укровљеног новим каменим плочама, живописно живописане унутрашњости по свему одскаче од осталих грађевина у окружењу. Испосница Светог Саве у Кареји свакако је пример како је снагом молитве један прости светогорски пустињак, далеко од отаџбине, без државне помоћи, успео да врати стари сјај једној од првих задужбина светородне лозе Немањине.

Виновник препорода и обнове овог јединственог милитвеног прибежишта, је старац Никодим, предани Хрисов војник и молитвеник. Он своју службу Творцу почиње у глуво доба ноћи, за певницом или на коленима пред чудотворном иконом Богомајке Млекопитатељнице која доји Христа, јединственом у свету. Њу је Свети Сава по аманету Светог Саве Освећеног заједно са Богородицом Тројеручицом Хиландарском и штапом овог светитеља донео из Јерусалима. Ту преподобни Христов подвижник окружен светитељима, анђелима, моћном заштитницом овог храма и целе Свете Горе, спроводи молитвени аманет Светог Саве.

За две деценије божје службе у Испосници, отац Никодим, уз једно од најзахтевнијих молитвених правила, по захтевном Карејском типику, сам уз помоћ пријатеља и молитви Богородици успео је да обнови скоро цео посед ове, по много чему,јединствене светиње.
Као свих ових година дочекује нас са нескривеном радошћу. Поклањамо се покровитељки овог здања Богородици Млекопитатељници, послужује нас чајем, ратлуком, ракијом, пита поименице за наше ближње.
Враћамо са литургије из протатске цркве путељком поплочаним неравним каменом. На пола пута од цркве до Испоснице, на којој виори српска застава, почиње широко избетонирана стаза са десетак степеница на већим узбрдицама. Пролазимо поред уређене баште са најсавременијим стаклеником. Мала економија осмишљена и одржавана војничком преданошћу.
“Колико је снаге у овом човеку”, запажа Богдан док пратимо оца Никодима бившег каратисту, који гипко граби узбрдицом.
Његовим духовним скенерима не промиче ни најмања сенка забринутости на нашим лицима, зна да осети или уочи разлику између личне или породичне бриге и пословног проблема. Разуме искушења савременог живота, економска и политичка гибања, без обзира што није редовно информисан или затрован актуелностима савременог света.

Мозаик о свему склапа разговором са људима чији ставове, као и проблеме, детектује својим прозорљивошћу искристалисаних вишедеценијском молитвом пред чудотворним иконом и кандилом упаљеним руком најсветијег српског мисионара чија је духовна зубља, своме роду, осветљавала путоказе спасења и у најмрачнијем периоду ропства и безнађа.
Његови савети су јасни једноставни, животни исткани из вечно актуелних постулата јеванђеља. Свето писмо и данас као пре два миленијума даје одговоре на суштинске животне изазове.
Никодим је попут сваког марљивог домаћина осавременио Испосницу најновијим соларним системом за производњу електричне и топлотне енергије, поставио гранитне плоче у атријуму испред капеле, заменио комплетну столарију, средио костурницу, припремио место за починак ….
“Још је остао стари средњевековни конак да се обнови. Тражио сам да из манастира пошаљу захтев Кедаку ( грчки Завод за заштиту споменика културе) како би одобрили градњу. Међутим нисам наишао на разумевање код игумана због обнове манастира која траје већ петнаест година”, помало резигнирано прича отац Никодим који је од прилога Испоснице и сам донирао педесет хиљада евра за обнову Хиландара.
Моје запажање да ће једног дана у повесници Испоснице Светог Саве у Кареји златним словима бити уписан период послушања Никодима Градитеља, није претеривање и свако ко познаје прилике на Светој Гори упознат је са молитвеном подвигом Никодима Карејског.
Последњи велики духовних Хиландара старац Агатон или великоскимник Антоније још за време Никодимовог боравка у Хиландару осетио је његову молитвену снагу:
“Од свих данашњих монаха једино Никодим може да се уздигне високо”, прорекао је старац беле као снег браде, крх и повијен као танка стабљика под снегом, бледог светачког лица, плавих очију кроз које се огледала смиреност окупана љубављу праштања и молитвеног спокоја.

Никодим је у Хиладнар стигао из Липља у Босанској Крајини пре три деценије. Присећа се свог детињства на селу, немаштине, радости гуменим опанцима, очевој борби са трговцима стоком и њиховим покушајима да ценом обезвреде тежачки зној.
“Био је то мукотрпан живот. Нисмо оскудевали у храни али се до новца тешко долазило. Трговци стоком које је било у изобиљу, села су пулсирала животом, уцењивали су сељаке срозавајући цену. Оставе нешто новца да би их касније отац хватао по вашарима да измире дуговања”, присећа се данас Никодим правећи паралелу између свог детињства на селу и данашњих електронских генерација физички антрофиралих зависника од рачунара, таблета и мобилних уређаја.
Он кроз молитву осећа искушења својих пријатеља поклоника и поштовалаца Испоснице.
“Породице нам страдају. Нема љубави и поштовања. Свако вуче на своју страну. Деца су отуђена од изгубљених родитеља. Много је људи убила немаштина али су и богати награбусили од незајажљивости, похлепе и бахатости. Осипа се народ као брдо на коме нема корења на га држи”, забринуто ће, увлачећи главу у рамена.
Његова порука је једноставна радимо поштено свој посао и не хулимо Господа.
“Земаљско је за мелена царство, а небеско увек и довека,”, често понавља овај скромни неимар и молитвеник, одевен у похабану мантију, “прогледале” обуће као пустињак, аскета, уздржан у храни, пићу и одмору, предан молитви и служби Светом Сави и његовом аманету.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: