Нек је „вјечна“: Што се у крађи роди, у лоповлуку живи

У Црној Гори данас се обиљежава тзв. Дан независности, у знак сјећања на 21. мај 2006. године када је на више него сумњивом референдуму, односно бројним крађама, стечена државна самосталност.

Према „званичним“ резултатима, на референдуму је гласало 419 240 грађана или 86,5 одсто од укупног броја бирача. Независност је, према тим подацима, подржало 230 661 грађана или 55,5 одсто, док је за останак заједничке државе са Србијом било 185 002 или 44,5 одсто.

Иако се актуелна власт куне у референдум 21. маја 2006. године од јавности се крије да је уништен комплетан бирачки материјал са гласања са јасном намјером да се сакрију трагови непочинстава на биралиштима.

Блок за заједничку државу изнио је низ примједби на регуларност гласања, али је предсједник Републичке референдумске комисије Франтишек Липка, који је постављен на то мјесто испред ЕУ, дао зелено свијетло за регуларност избора.

Липка је касније постављен за амбасадора Словачке у Црној Гори, гдје је развио и сопствени бизнис.

Право гласа на референдуму ни било дозвољено хиљадама држављана Црне Горе, који су имали пребивалиште у Србији, док су, с друге стране, на биралишта масовно гласали представници суверенистичке опције из дијаспоре.

На референдуму је, по сопственом признању, гласао и косовски нарко-бос Насер Кељменди, иако није имао законско право за тако нешто. Он се чак похвалио и да је на референдум довео неколико аутобуса пуних његови сународника како би гласали за црногорску независност.

Црна Гора се на покраденом референдуму није одвојила само од Србије већ и од себе. Тако је независна Црна Гора је била међу првима који су признали отимање Косова и Метохије од Србије, што ће остати упамћено као вјечна мрља на образу Црне Горе. Нажалост, то није био једини срамни потез на међународном плану, јер се Црна Гора касније придружила свим антисрпским активностима, као што је гласање за пријем тзв. Косова у Унеско.

Резултат „независности“ је и увођење санкција Русији, што је још једна карика у богатом низу бешчасних потеза Црне Горе.

Одмах након „независности“ донијет је дискриминаторски Устав Црне Горе, који је омогућио укидање српског језика као службеног и довео Србе у Црној Гори у неравноправан статус.

Српски народ у Црној Гори, иако чини готово трећину становништва, у државним институцијама присутан је готово на нивоу статистичке грешке. Влада Црне Горе, правосуђе, полиција, као и челне позиције у образовању, здравству, културним, спортским и научним институцијама безмало су етнички чисте, односно тамо има радних мјеста само за Црногорце и њима блиске мањинске народе.

У независној Црној Гори додатно је настављена голгота Српске православне цркве и њеног свештенства. С једне стране, СПЦ је мета свакодневних напада, а с друге не штеди се пропагандна и сваке друга државна помоћ НВО Црногорска православна црква. То је потврђено и недавним владиним Предлогом закона о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница, који предвиђа отимање имовине СПЦ.

У независној Црној Гори повампирене су све авети фашизма, па се тако величају дјела квислинга Секуле Дрљевића, а са друге стране Његош се проглашава геноцидним писцем, а Гаврило Принцип терористом.

Независна Црна Гора је, без дилеме, и НАТО пројекат. Иако већина грађана Црне Горе не подржава чланство у том војном савезу, режим Мила Ђукановића је као на таци предала Црну Гору НАТО окупаторима. Одлуку о томе донио је крњи парламент, без присуства опозиционих странака.

„Прослава“ Дана независности и ове године је била добра прилика да се покаже сва раскош кичераја и примитивизам актуелне власти, која, с друге стране, није пропустила прилику да Црну Гору, у међувремену, претвори у приватну државу.

Све уз поклич „Нек је вјечна Црна Гора и тајни рачуни у банкама“.

Док је већина грађана Црне Горе додатно осиромашила, Прва и Друга фамилија енермно су увећале лична богатства. Индустрија у Црној Гори готово да више не постоји, али су зато привилеговани тајкуни блиски власти стекли милионе. Јавни дуг Црне Горе од 2006. године повећан је за 400 одсто.

Резултат независне Црне Горе су и појединци који су изнад закона, криминал и корупција су се одомаћили, а чланска карта ДПС-а или припадност Првој или Другој фамилији гарантује да се неће одговарати, без обзира које криминално дјело да извршите.

Чувени правник Валтараз Богишић је казао: „Што се грбо роди, вријеме не исправи“. Исто се може рећи и за независну Црну Гору: „Што се на крађи роди, у лоповлуку живи“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: