Све што ми је рекла у звезде сам сливо, од тих звездица слику сам јој скиво, та тако су ваљда некад и скована по том божијем руву та пуцета сјајна – све сам слици казо што ми срце таји, накитио сам је моји’ уздисаји’, ал’ за тај су терет звезде биле мале, све су ближе, ближе западу се дале