Некад смо сви знали јасно шта је родољубиво и часно и шта треба да чине потомци негдањих јунака
У ропству
Некад смо сви знали јасно,
од најнеписменијег сељака
па до господе и деце њине,
шта је родољубиво и часно,
и шта треба да чине
потомци негдањих јунака.
Не могу да познам народ
чије су певали врлине
песници од Бранка до сада.
Српско стадо мало
све до последњег руна
разбило се и ошугало.
Постали смо земља
робова и потказивача
и стокатних зеленаша.
Пуне су нам улице сада
поштованих зликоваца,
а затвори невиних робијаша.
На леђима као да грбу
носим од бола и стида,
и улицама кад идем,
као да ми блато баца
поглед охолих странаца
у лице, и сваког дана
вео ми се по вео скида
са ругоба наших рана.
*
Десанка Максимовић
Прочитајте још:
Кад мину зоре, кад умру кише и видиш нас нема више, реци им да смо се к’о људи сложили
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
HVALA.
DESANKA, PROROČICA
I APOSTOL LJUBAVI,
RODOLJUBIVE I LIČNE.
ZNALI SU ONI KOJI JE IZBACIŠE
IZ ŠKOLSKOG ŠTIVA
ZAŠTO TO ČINE.
ona iz Brankovine, on iz Mokrina, zbog svojih pjesama ostali vječno da žive
Чудо и она против Црне Горе и „зеленаша“ а при том Максимовић!Пророчки!