Некажњени злочини албанских екстремиста: Јасна Тасић!

Током албанске агресије (1998-2000) на подручју Призрена је убијено и киднаповано више од 360 грађана српске и неалбанске националности, међу којима и осамнаесторо деце. Албански терористи – припадници тзв. „УЧК“ бесомучно су убијали цивиле – жене, децу и старце чија је једина кривица била њихова националност. Поред Срба, на мети терориста су се нашли и Роми, Бошњаци, Турци, Горанци, Ашкалије али и лојални Албанци.

На територији општине Призрен било је отворено десетак логора и приватних затвора где су затварани српски цивили и полицајци. У тим логорима су вршена и масовна систематска силовања жена и девојака српске, ромске и албанске националности.

Најмлађе жртве албанског терора у Призрену били су четворомесечни Сава Младеновић и шестомесечна беба Зорица Димић. Убијени су 1999. на врло окрутан начин .

29. априла 1999. наоружани албански екстремисти пресрели су девојчицу Јасну Тасић на путу ка кући и насилно је одвели у непознатом правцу. Војници под командом Рамуша Харадинаја затворили су ову девојчицу у кућу Назифа Елзанија која је служила као приватни затвор. Јасна је била изложена страховитом психичком и физичком терору од стране екстремиста. У том затвору Јасна је била зверски мучена и малтретирана а потом окрутно убијена. Било јој је само 15 година.

Иако није ни знала шта значи рат, Јасна је за албанске екстремисте представљала претњу због чега је морала бити уклоњена. Стравичне слике њеног убиства обишле су читав свет а до данас нико није процесуиран за ово свирепо убиство.

Албански екстремисти су на најокрутнији начин прекинули једно детињство. Прекинути су сви снови, жеље, надања, маштања једног детета. Јасни није дозвољено да одрасте! Данас би ова девојчица имала 35 година! Имала би данас своју породицу – супруга, децу….завршила би школе, уживала би у свим радостима које живот и младост носе. Нажалост, уместо свега тога Јасна већ пуне 24 године почива на локалном гробљу а од веселе и насмејане девојчице остала је фотографија на хладном, мермерном споменику.

Једно детињство је заувек угашено а породица Тасић је остала трајно завијена у црно. Додатну бол породици сигурно ствара и сазнање да за овај злочин баш нико није одговарао! Зар није кажњиво мучити, малтретирати па зверски убити девојчицу од 15 година ? Питамо се сви али одговора нема више од две деценије. Ипак, надамо се да ће правда стићи починиоце и да ће организатори свих ових стравичних злочина одговарати за своја недела.

Током трајања рата али и касније, на Косову и Метохији је свирепо убијено 129 деце српске и ромске националности а припадници терористиче тзв. „УЧК“ до данас нису процесуирани нити осуђени за ове стравичне злочине. О каквом степену бруталности се ради, сведочи нам и чињеница да су Албанци бесомучно убијали чак и албанску децу. Један од таквих примера је свирепо убиство девојчица Аделине (3) и Мимозе Хајре (9) које су масакриране са породицом у Глоговцу. Оваквих злочина је било на претек а задатак свих нас је да памтимо и спомињемо ове невине жртве како се злочини никада не би заборавили.

Извор: Искра

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: