Неко нам је украо Божић
Пише: Емило Лабудовић
Божић је, а као да није. Нема оне бучне радости коју је собом будио овај најрадоснији хришћански дан. Гори ватра, али нема више оне толине која је, колико и руке, гријала душе. Мир је, и мук је, али нема оног мира који је стишавао и свемирио све немире и доносио блажени спокој. Не чују се звона и тишина, тешка и мучна, притиска град. И мада су неке, ко зна од кога, наручене и плаћене сподобе под фантомкама испаљивале ватромете и бацале петарде, да лажну радост призову, једини истински звук који је до Неба допирао је лелек са цетињских улица. И све би требало да буде Божић и налик Божићу, а није.
Кипи небо југовим сузама усред божићног дана, а давно су рекли: „сачувај нас, Боже, југова Божића“! Над Ловћеном и над свеколиком Црном Гором, нам мртвим, а несахрањенм, Владиком, као и над свима нама, „Небо је затворено, и не прима плача ни молитве“, и чини се као да је и Бог главу окренуо на другу страну. А Божић је, и дан је када се човјечанство обадовало Његовом Сину, а овдје смо опет сахранили два своја тек у живот зашла сина.
Божић је, а полазници јутрос улазе тихо, као у цркву, и наздрављају у пола гласа. Као да се боје да не пробуде и не призову зло које вреба одасвуда. Божић је, дан мирења и праштања, а ми нити се миримо и још мање праштамо. Божић је, дан је братских сусрета и братских загрљаја, а ми се не сусрећемо већ вребамо једни друге, и наше руке не грле већ и даље даве. Божић је, дан је благих ријечи, а наше ријечи стријељају куршумима од којих нема лијека. Божић је, а као да није.
Божић је празник коме су се највише радовала дјеца. Данас у дјечјим погледима као да нема оног невиног и наивног сјаја, нема сунца, нити јагањаца разиграних зеленим пољима дјетињства. А ми укривамо погледе, плашећи се да нас не упитају гдје је Божић и шта је са њим. Јер, неко им је и неко нам је украо Божић! Онај прави и онај истински.
У Витлејемској пећини, тамо гдје још увијек траје траг Витлејемске звијезде, тамо гдје стоји једина икона на којој се наша прамајка смијеши, над каменим јаслама у којима је Богомладенац први пут заплакао, док над њоме крстаре борбени авиони и ракете, и данас влада праискински мир. Нама је тај мир украден, као што су нам и Божић украли, јер он више и не личи на Божић. Ко, и зашто?
Господе, ти све видиш и све знаш!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
NAJRADOSNIJI DAN
– DAN STREPNJE
Utihnulo sve.
Pozdravi u pola glasa,
ne čuju se ni djeca, nema
ni bratskih zagrljaja.
Plače i nebo, cio dan.
Jeli to strah ?
Strepnja svakako jeste.
Da se „ne prizove još gore zlo,
koje odasvuda vreba“.
UKRALI SU NAM BOZIĆ
Mozda sa razlogom.
Prilika da se vratimo
VRLINAMA ?
Da izbrišemo iz zivota
riječ „Zapadne vrijednosti“.
One su nam ukrale
Bozić, porodicu, vjernost,
poštenje, ljubav, normalan red stvari…
Mozda je to Krst,
na koji smo se morali popeti,
da bismo postali ono što moramo:
UJAK, BRAT, STRIC, SIN
koji, u ovom svetom danu,
poklone i ljubav nosi.
RADOST UMJESTO LELEKA
I BOLA.
DEVOJKA DIREKTNA POTOMKINJA DAVIDA PRVI PORODJAJ VITEJEM DAVIDOV …NIKO JE U KUCU NIJE DA PORODI SE HTEO NIJE S NJOM I JOSIF PRAVEDNI POTOMAK DIREKTNI DAVIDOV …VIDOV DA …STALA SENO STOKA VATRIXA DETE RODJENO COBANI PJEVAJU MIR BLAGOSILJANJE MRZNJE NEMA NI PRIGOVORA VEC RADOST SRECA …I NAROD NAS TAKAV BIO …RADJALO SE RADECI STOJWCI I NA NJIVI …SPAVALO SE I POD NEBOM VEDRIM I PO POJATAMA …PEVALO SE VESELILO MESO JELO SE NEKOLKO PUTA GODISNJE A SUVO MESO JEDNOM IL DVA PUT U CORBI …KACAMAK PROJA OVO STO HLEB ZOVEMO ONDA ZVAO SE KOLAC IZ TRAMPA PONEKAD ZIMI OTAC DONESE JABUKU DVE A VESELILO SE RADJALO SRECNI BILI …DANAS NAM SVEGA MALO A BOGATIMA NAJMANJE MRZNJE MNOGO NEZADOVOLJNIH JOS VISE …A MESA SKORO SVAKI DAN U KREVETU SPAVAJU LJUDI DEBLJI NEGO IKAD …ZULJEVE NA RUKAMA NEMAJU U PORODILISTIMA RADJAJU SE …NEKAD DEDE U 40 BILI A DANAS ZENE SE I UDAJU U 40 …S OGROMNIM ISKUSTVOM U ONIM STVARIMA I PRAKSOM …JEL BILO MRZNJE U PECINI DJE BOG GOSPOD SPASITELJ LOGOS RODJEN IAKO MARIJA POTOMAK DAVIDOV DIREKTNI KA I JOSIF PRAVEDNI …DAL CULO SE NEPRAVDA IL BLAGOSLOVI ZA VASCELO COVECANSTVO I TVOREVINU OD BOGA I ZA BOGA …JEL I KOD NASEG NARODA DOSKORA BILO TAKO…? Koliko doskora bilo ljudi u telu a bez duše a danas koliko ljudi u telu a duša odavno telo im napustila …?
…dome lasjo….ova je zemlja bila srecna samo za vrijeme josipa broza tita…. Tesko nama sa malim velikodrzavnicima i onima koji im duvaju u diple….
Bili ste najveći slepci za vreme ex YU, gori i od Makedonije! Turizam je bio na nivou Sudana, prosili ste posle zemljotresa jer su svi crepovi sa kuća popadali, imali ste 6 1/2 fabrika i niste mogli da ßvercujete cigare i banane! Jedino što ste imali je nešto časti i obraza . Dome lasjo jbt
Да ли је неко украо Божић у Кравицама 1993? Свакако да није, можда га је било и више тада него у нашим уљуљканим комформистичким животима где се мир и спокој подразумевају . Сетимо се и васкршњих бомбардовања, немачког 1941. и савезничког 1944. Какви смо то ми ако нас избаци из колосека једна темпирана бомба за коју је само било питање времена када ће експлодирати ?
Христос се роди !