Нема изненађења

Пише: Јован Лакићевић

Пјесма усташе Томпсона на ТВЦГ могла би да буде опијело Секулиној Црној Гори.

Неки од наших предака, који су били понос негдашњој Црној Гори, могли би нам ових ( а и неких минулих дана ) са пријекором рећи: „Видите ли, њима не виђели!…“ Данашња Црна ШУМА (Гора) постала је застиђе часних људи у њој, Срба и Црногораца. (Нека ми не замјере ови први што овдје уз њих помињем ове друге, јер су ме у мојој Морачи и у мојој кући, давних дана научили да су Црногорци – први Срби, па сам се и сам, баш подуго, тако изјашњавао!)

Додаћу још да сам се, као српски гуслар, последњих година, помало снебивао да обучем црногорску ношњу, јер је она, умјесто некадашњег поноса, бар у једном дијелу публике, подсјећала на – издају! Мислио сам да нам је, бар за неко вријеме, суђена Секулина Црна Гора.

Тако је било све до богомданих, библијских литија, када се Свети дух (коначно) спустио на постојбину св. Симеона и Светога Саве! Сад знам да ћемо и живјети и умирати у земљи којом се, вјековима, сво Српство поносило!

Наравно да то неће ићи и доћи само од себе. Даће Бог да то буде и без рата и без барута ( и зато се Господу молим у свакој прилици!) Сјетићемо се, ми мало старији поготово, да су часни људи (овдје искључујем идеолошке „предзнаке“), „бирократе“ и „јагњофуци“, прије тридесет година, предали власт „на тацни“ младим и амбициозним „џемперашима“, који су се тада заклињали да ће народу служити примјером, да ће остати у својим гарсоњерама…И то, чим се, у првој прилици у Подгорици скупило неколико хиљада демонстраната, на – српском таласу! Повукли су се , како и приличи озбиљним људима и политичарима. (Нешто мислим, сад и сва Црна Гора да изађе на улице , а пола Црне Горе је већ било изашло, актуелни властодршци о томе, изгледа, не би ни размишљали!
Нијесам сигуран да су „џемпераши“ одржали ријеч и остали у гарсоњерама, али су њихови „љути противници“, које су безобзирно и тријумфално срушили у „ антибирократској револуцији“, завршили скромно и часно, како су и живјели. Рецимо, Видоје Жарковић, који је био и предсједник Предсједништва државе и предсједник Предсједништва ЦК СКЈ, завршио је у двособном стану у Шумицама. А др Миљан Радовић, као предсједник ЦК СК Црне Горе, такође у двособном стану , у Д. Јовановића улици!…

Но, вратимо се Црној Гори Секуле Дрљевића, која је проглашена за „самосталну државу“ под покровитељством Италије“, на Петровдан, 12. јула 1941. године. Сјутрадан је, као патриотска реакција, букнуо 13. јулски устанак против фашистичког окупатора!…, којим ће се генерације, (само не знам које) с разлогом поносити.

Секулина Црна Гора живи већ годинама (круна је била усвајање Секулине химне!), овога пута, не под покровитељством усташке НДХ, већ под заштитом највеће савремене злочиначке организације планете, НАТО пакта и… ником ништа!

Млађе генерације углавном не знају, да су Италија, у Црној Гори, а Њемачка у Србији, одмах по окупацији, увели латиницу као основно писмо. У Црној Шуми је то уведено, односно репетирано, и без видљиве окупације, прије више година.
Што се „ црногорског језика „ тиче знам да су су највећи допринос том епохалном подухвату дали два ананомимна хрватска језичка стручњака из Осијека (знам им имена, али ни вама, ни мени, она неће значити баш ништа, ) као и извјесни Аднан Чиргић, који је ( за Риплија) постао и декан факултета за сопствени језик!

У Секулиној Црној Гори главни историчар је Шербо Растодер, који је, можда, у међувремену, постао Црногорац. Но он се, истини за вољу, није баш прославио у непочинству званом фалсификовање црногорске историје, колико његови главни такмаци, извјесни Аџић (драго ми је због мојих пријатеља Пивљана да није из Пиве) и извјесни Андријашевић с границе, који није, изгледа, стигао да се на вријеме упише у Црногорце, па је улетио у монтенегрине.

Главни црногорски књижевник, окићен свим дукљанским књижевним наградама, јесте, колико сам успио да видим, извјесни Николаидис. Немојте ми, браћо, замјерити ако не стигнем, за живота, да прочитам ни једно од његових капиталних дјела (што би рекла моја стрина Милуша: „Имам пречих послова!“)

Главни црногорски законодавац , извјесни Пажин, који данас замјењује у Гори Чарној, скромног Валтазара Богишића, у актуелном закону о ослобађању Црне Горе од православља, дословце преписује цитате осведоченог србољуба Анту Павелића, из његовог говора 1942. године приликом оснивања Православне цркве у усташкој Хрватској, у члану 6 и још неким члановима закона о „слободи вјероисповијести“… Творац закона је , иначе, из Шибеника, а нијесам нигдје видио како се национално изјашњава. Иначе, прима плату као министар правде…Не замјерите што овај назови закон означавам малим словима, то нити је закон, нити ће дуго потрајати.)

Донедавно сам мислио да су браћа Збутега из Котора главни промотори унијаћења, па католичења Црне Горе… Сад видим да и чувени академик Брковић( који је, какве ли случајности, године потоњег рата, баш као Дрљевић и Штедимлија у току претпоследњег рата провео на кориту у Загребу) , нариче што, забога, нијесмо католици! Па, ко му брани . Један мој пријатељ рече :“Па он није ни православац, ни католик, он је – ништа.“

Почасни грађанин бившег Титовграда је извјесни Стипе Месић, синовац усташког, па потом Брозовог пуковника, који ће остати познат по томе, што је изрекао најкраћи некролог држави којој је био актуелни предсједник: “Ја сам завршио посао, Југославије више нема!“

Пожурили су „црвени Хрвати“, (никад нећу опростити ту бесмислену синтагму великом историчару и великом српском витезу Милошу Милојевићу“) да дигну споменик Јосипу Брозу у Подгорици, рачунајући, ваљда, да је он навукао Мештровићев самар на Ловћен. Он јесте то урадио, али не као Хрват, јер је био Хрват колико и ја… Пи,пи, пи, далеко било. Циљ је био -расрбљавање Црногораца…

Мој брат, историчар Батрић Јовановић, предратни скојевац, борац са Сутјеске, потом командант радних акција на прузи Брчко-Бановићи, на изградњи Новог Београда, амбасадор Југославије у УНЕСКу, у својој последњој књизи РАСРБЉАВАЊЕ ЦРНОГОРАЦА“, објавиће слику Анте Павелића и свог „врховног команданта“ Јосипа Броза, са потписом: НАЈВЕЋИ СРПСКИ КРВНИЦИ У 20 ВИЈЕКУ!

Остао сам у недоумици: да ли су Монтенегрини подигли споменик брату Хрвату, или, „највећем српском крвнику у 20. вијеку“, правећи своју антисрпску Црну Шуму“? Најзад, Томпсонова пјесма на РТЦГ (опростите ми што не знам шта та срамна скраћеница значи) само је тужна епизода у „васкрснућу“ Секулине Црне Горе. Даће Господ да јој буде и опијело.

Рушење Његошеве завјетне капеле на Ловћену, и изградња Мештровићевог, односно Брозовога фараонског самара на Ловћену „за промоцију црногорског идентитета“ (како ће изјавити син И. Мештровића) била је једна од последњих „песница у нос“ Србима!

И још нешто, за млађе нараштаје: Секула Дрљевић , који је постао икона дукљанске, монтенегринске и милогорске ЦГ директно је одговаран за смрт 150 црногорских и херцеговачких официра на Лијевча Пољу (њему су предали револвере, уз гаранцију да им неће бити ништа да би их, потом Павелићеви џелати спалили и поклали у Јасеновцу и Градишки). Павле Ђуришић и Драгиша Васић преклани су оним великим шумским тестерама!

Даће Бог, ближи се крај Секулиној Црној Гори!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: