Нема наногица, па шаљу у притвор

Из подгоричког Вишег суда тврде да су у великом броју случајева принуђени да окривљенима одређују притвор у недостатку техничких услова за контролисање оних којима изрекну мјеру забране напуштања стана.

Саопштили су то “Вијестима”, одговарајући на питања о мјерама које прописује Закон о кривичном поступку (ЗКП), када постоји могућност опструкције кривичног поступка у случају бјекства окривљеног.

Закон дозвољава суду да окривљеног пошаље кући, али уз контролу његовог кретања помоћу такозване наногице.

Упркос законским одредбама, полиција не посједује те уређаје, па се бројни којима је изречена таква мјера, више нису вратили на суђења и губи им се сваки траг. Међу њима су и оптужени за најтежа кривична дјела.

Из суда којим руководи Зоран Радовић, међутим, констатују да нису у сазнању да је Управа полиције обезбиједила уређаје за контролу мјере надзора забрана напуштања стана и упућују новинара да се обрати тој институцији.

“Наиме, претходно наведена мјера надзора уз контролу електронским надзором је предвиђена законом као средство обезбјеђења несметаног вођења поступка, претходно цитираном законском одредбом, и као таква је одличан супститут притвору, као најтежој мјери ограничења слободе, међутим у недостатку техничких услова за спровођење исте, суд је принуђен да у великом броју случајева одређује притворе”, наводи се у одговорима самосталне савјетнице за односе са јавношћу Марија Раковић.

Додају да је познато да Министарство правде посједује електронске уређаје за праћење извршења казне затвора у просторијама за становање:

“Док уређаји за котролу мјера надзора још увијек нису обезбијеђени, према информацијама којима располаже овај суд, а што сматрамо да је заиста неопходно обезбиједити како би ове мјере биле примјењиве и у пракси.”

Управо је судија Радовић проблематизовао то питање 8. марта, тада као предсједник судског вијећа на одложеном главном претресу оптуженима за убиство Саше Кликовца.

Претходно су пуштени на слободу оптужени за тај злочин Милош Марковић и Марко Шуковић, након што није донесена првостепена одлука у том процесу, што је законски услов за останак иза решетака.

Окривљеном је тада Виши суд такође изрекао мјеру електронског надзора, односно наногице, али је Марковић од тада у бјекству.

“Ово вијеће уложило је велики напор да се оконча овај судски процес прије истека рока од три године. Рјешењем суда од 21. јануара 2024. укинут је притвор Шуковићу и Марковићу, након истека три године од подизања оптужнице, уз контролу електронским надзором. Ова одлука је донијета по Законику о кривичном поступку из 2009. године. МУП од 2009. године нема те ‘наногице’ већ их има Министарство правде, које их користи за извршење казне у кућним условима. Након пуштања на слободу, Управа полиције није спровела (одлуку) онако како је донесена. Стара или нова власт, не знам ко је крив. Поразно је да сазнајемо да немамо те ‘наногице’”, казао је тада судија Радовић.

Крајем новембра 2023. године Виши суд у Подгорици одлучио је да се у том предмету против чланова шкаљарске криминалне групе не користи Шуковићева изјава дата специјалном тужиоцу, јер је, према њиховој оцјени, незаконито узета.

Из доказне грађе издвојен је и записник о претресању телефона првоокривљеног Милоша Марковића, јер је, према оцјени суда, и та радња учињена у супротности са законом.

“Вијести” дуже од двије године упозоравају да ће на стотине чланова организованих криминалних група, оптужених за убиства, припреме ликвидација или међународни шверц дроге, пресуде чекати на слободи, јер специјализовано вијеће Вишег суда у року који предвиђа закон не доноси чак ни првостепену пресуду.

Чланом 179 Закона о кривичном поступку прописано је да се, након предаје оптужнице суду, до завршетка главног претреса, притвор може, по прибављеном мишљењу државног тужиоца, кад се поступак води по његовој оптужби, одредити или укинути само рјешењем вијећа и да од подизања оптужнице до доношења првостепене пресуде притвор може трајати најдуже три године.

Према ранијим наводима истражитељи сумњају да се у бројним предметима могућност одгађања претреса злоупотребљава како би се окорјели криминалци, оптужени за најтежа кривична дјела, ослободили спушких решетака.

Колико њих шета слободно

“Вијестима” је средином фебруара из полиције речено да та институција нема уређаје за електронски надзор и самим тим могућност таквог вида праћења особа.

Међутим, тада нису одговорили “Вијестима” – кога би све у овом тренутку имали обавезу да електронски прате, како је то предвиђено судским рјешењима, али ни због чега та институција годинама нема уређаје за такав вид додатног надзора.

Према незваничним информацијама “Вијести”, електронски би требало да надзиру најмање петорицу окривљених, који су се домогли слободе прије окончања кривичног поступка.

Мјера електронског надзора требало би у Подгорици да се користи у два предмета, гдје су окривљени означени као веома опасни припадници криминалних организација…

Подаци “Вијести” су да само у Подгорици 50-ак окривљених има обавезу повременог јављања полицији 1. или 15. у мјесецу, а неки од њих имају мјеру и седмичног јављања УП.

То је услиједило након што је, сада бивши, предсједник Вишег суда Борис Савић нагласио да се мјере надзора не могу спровести у пуном обиму јер Управа полиције нема могућност да и на такав начин прати окривљене.

“За електронски надзор када су у питању мјере надзора током самог кривичног поступка, колико смо обавијештени, а обавијештени смо када је донијета одлука о укидању притвора за окривљеног Душана Шиља, Управа полиције нема могућност за примјену електронског надзора”, написао је Савић.

Он је и предложио да би у комуникацији с Министарством унутрашњих послова требало наћи начин како би се те мјере, како је то прописано законом, убудуће могле примјењивати…

Новљанин Шиљ и Никола Ивовић, којима је пред Вишим судом у Подгорици годинама у току поступак због убиства Стефана Шаровића у јуну 2019. у Ђеновићима, пуштени су из спушког притвора, такође јер судско вијеће није изрекло првостепену пресуду три године након подизања оптужнице…

Притвор, ако прекрши мјеру које нема

Законом о кривичном поступку предвиђене су алтернативне мјере притвору, уколико “постоје околности које указују да би окривљени могао побјећи, сакрити се, отићи у непознато мјесто или у другу државу или ометати вођење кривичног поступка”…

У тим случајевима, наводи се у том акту, суд може изрећи забрану напуштања стана, забрану напуштања боравишта, забрану посјећивања одређеног мјеста или подручја, обавезу повременог јављања одређеном државном органу, забрану приступа или састајања с одређеним лицима, али може и привремено одузети путне исправе или возачке дозволе…

Додаје се да се окривљеном може одредити притвор, ако прекрши изречену мјеру.

“Мјерама надзора не може се ограничити право окривљеном да живи у свом стану, да се несметано виђа с члановима породице и блиским сродницима, осим кад се поступак води због кривичног дјела учињеног на штету члана породице или блиских сродника, као и да обавља своју професионалну дјелатност, осим ако се поступак води због кривичног дјела учињеног у вези с обављањем те дјелатности”, пише у Закону.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: