„Нема предаје“: Мајка Милана Кнежевића на слободи, послала снажну поруку
Ова храбра жена издржала је полицијску тортуру у кући у селу Мојановићи у Зети када су полицајци направили преметачину у њен дом
Ратка Кнежевић (70), мајка Милана Кнежевића пуштена је након саслушања на слободу.
Ова храбра жена издржала је полицијску тортуру у кући у селу Мојановићи у Зети када су полицајци направили преметачину у њеном дому.
Са стиснутом песницом у друштву пријатеља из Демократског фронта шаље поруку – „Нема предаје!“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Мајко мила живела нам сто година!!!
Браћо, само уједињена опозиција може стати Миљу на пут. Сетите се како су Срби добили власт у Сребрници. Уједините се и Бог ће бити са вама. Poydrav Црногорским Лавовима који стају на пут милогорштини и деоби Срба.
Е, какви су јадници ови монтенегрини, баку везују у лисице! Колико имају везе са Црним Гором, сами показују тићи кукавчићи! Нашли црногорске Србе да плаше терором, нису читали Његоша, зазивају нову истрагу потурица! А кад падне Мило, неће већих Срба од њих бити, ја потписујем!
Podrska ovim dobrim ljudima,pravim borcima za pravdu i slobodu Crne Gore. Podrska za porodicu Knezevic!
Draga majko, danas ste Vi majka svih Srba na planeti,
koji se osjecaju kao Vase dijete! A puno nas je,
vjerujte puno nas je srpska majka odgojila.
Zao mi je onih koji su Vam namijeli nepravdu,
znamo da ih je stid i sramota. Zdravo bili i hvala
Vam na Vasoj hrabrosti. Zelimo Vam puno snage
da zaboravite ove nemile scene i ako Bog da
da Pobijedimo. Nedamo Svetinje!
Bravo ZOKE
Тако је часна српска кућо,нема компромиса никаквога са унутрашњим неприљатељима српскога народа целокупног јер су унутрашњи неприљатељи у свим српским земљама издатим и окупираним од унутрашњих и страних неприљатеља.
Када сам јутрос прочитао о о удбашком манијачењу ове доње редове сам на брзу руку завршио и посветио их храброј и примерној мајци. Такве мајке су некада рађала а изгледа и данас стратеге и бунтовнике.
Аманети Црног Ђорђија и Владике Николаја су поново оживели
„Када човек господу на исповест крене он са собом носи скрштене руке беле а иза себе оставља дела своја.“ Ову мудрост је пре скоро једног века, изкорео епископ Жички Николај. Мада је био утамничен од стране гестапоа, због тога што је нацистичком команданту за Балкан рекао следеће: „Тражиш да ти се поклоним. Ако се сили поклонити морам можда да и немам избора али теби као човеку се никада поклонити и покорити нећу.“ Два до три дана касније, заједно са патријархом Гаврилом, наравно часним и честитим Црногорцем Србином био је протеран у затонечиништво у Манастир Војловицу а одатле у Дахао. И поред тога комунисти предци ових Милогораца, они који су у име њиховог бога комунистичке партије, тамничили па чак и убијали браћу, сестре, очеве, фамилију, на гробовима мртве браће, сестре припаднице ове мрачне организације су колао играле, и тако редом, такви и Владику Николаја који је и дефакто био жртва нацистичког терора, (нацизам је увек био и остаје брат близанац комунистички) прогласише за нацисту), прогласили сарадником окупатора то јест нациста.
По делима ми памтимо оне којима се живот угасио. Бесмртни јесу, једнако Сократ и Палтон, Питагора, Аристотел, Архимед, Исус Христос његови следбеници, Евангелисти Апостоли, Бесмртана је Ерастотен, Лувоазије, Њутн,Свети Сава, па ето и сам Владика Николај, и многи други које нисам спомемуо, њих по добрим делима памтимо и увек их се сећамо и њихова дела осећамо…
… Трифуновића нисам добро раније познавао а много о њему и нисам бог зна шта знао. Једне вечери, испраћајући једну своју пријатељицу из хотела, застадосмо на портирници пошто јој је аутобус , требао да наиђе тек кроз петнаест минута. И тако дог сам је преслишавао о елементарним хемијским формулама у једном моменту јој рекох: „Ти си заиста љупка и умиљата особо, изузетно лепа, и паметна си. Али ми се чини да не учиш са разумевањем, не могу да докучим одакле се и шта то све у теби се наталожило. Када учиш заборави на све, на љубав, ако те мори, на бриге ако их имаш, на размишљања о себи. То су осећања која те повлаче у страну и не допуштају ти да се сконцентришеш. Немој да учиш напамет то је одлика неинтелигентних и незналица. Учи са разумевањем.“ У то се изађосмо напоље и убрзо стиже њен аутобус па смо тако завршили оновечерашњи сусрет.
На повратку у хотел на рецепцији ме заустави Трифуновић, који је те вечери био на дужности, и који је чуо разговор између Марије и Мене.
– Вељу да те нешто упитам.
– Изволи – одгоарам му ја.
– Ти изузетно паметно збориш, вјеруј ми па ме интересује одаклије си ти? – пита ме он.
– Шта да ти кажем, из места које се зове Гривска а за које ти никада до сада ниси чуо.
– Чуј њега, нисам чуо али сам био, и то не једном. Јеси ли ти познава Љубишу Мићовића? – пита он.
– Не нисам га познавао али чуо за њега јесам – одговорих му.
Трифуновић је био боксер тешке категорије и са Љубишом се тукао у рингу, док је после њега са њим друговао. Били су обојица полицајци у Београду. Не дај боже да му неко рече да је само Црногорац а да није Србин. Право буди речено одакле је родом био никада га нисам питао. Био је врло интересантна особа, снажан и јак, можда те своје снаге и није био толико свестан. Био је прилично интелигентан и за ниво школства поседовао је доста и дубоког знања поготову из историје.
Ту су на рецепцији радила још два бивша удбаша, и за разлику од њега су били врло подмукли и потиљени, што би се рекло, а о кјима сам мало знао. У ствари ништа нисам знао, осим док ми их Трифуновић није разоткрио и скренуо ми пажњу да их се чувам. Једном ми је и то на један врло слободан начин испричао и детаље о њима. Обојица су како су однекле из неких пасивних крајева из Црне Горе, од југословенске краљевске владе били добили позамашну имовину на Космету, због чега су како он рече из вашију ускочили у свилене кошуље, а виђу их сада, вели он, издали су краља, па им вјеруј ако смијеш. Нисам дуго знао због чега ми је то он све испричао, док једно вече, беше онако покасно ме не заустави да мало разговарамо.
– Очигледно да помало зазиреш од мене,није ни чуда ја сам по свим стандардима режимски чоек – започе он.
– Није истина, не знам на шта циљаш, али није истина то што говориш, ја увек са тобом отворено дискутиујем – био је мој одговор. А у ствари и била је истина. Нисмо нас двојица никада нека озбиљнија питања претресали да би он неку сумњу са моје стране на себе навукао.
– Е, па вељу када је тако хајде реци ми ко је у историји човечанства био највећи војни стратег у свету? – пита он.
– Александар Велики, то је и деци познато – одговарам ја.
– Нијеси у праву него реци истину – наставаља он.
– Ја тако знам а ти када знаш боље објасни ми.
– Немој да се плашиш него ми реци.
– Слушај ако би знао веруј ми и ако је истина, од кога би се плашио, од истине?
– Слушај и упамти, био је то Карађорђе. Човек висок два метра и двдесет пет сантиметара, неустрашив, непокоран, незаводљив , неподкупљив, и непонизан. Ово му је признање одао сам Наполеон Бонапарта.
– Стварно нисам то знао, и проверићу ове твоје речи да дознам и заиста колико је истине у њима.
Убрзо сам отишао у свет а он је остао,. Било ми га је жао када сам чуо да је умро. Можда је и сучај хтео да убрзо после овог разговора, добрих две године радим у рачунском центру универзитетске библиотеке у Торонту. У истину, не као њихов службеник већ као представник компаније која им је продала била компјутрску опрему. Одједном сам добио био приступ неисцрпним информацијама па сам хтео да се мало више подхраним знањем из друштвених наука. Гоњен Трифуновићевом причом почео сам да интезивно изучавам Карађорђија. И заиста био јеу праву. Нашао сам у једним новинама онога доба чланак у коме је Наполеон одао признање самоме Карађорђију, додавши да је он и заиста већи стратег од њега.
Поред ових информација нисам могао ништа више да докучим што ме је интересовало. Неком ми много година касније поклони књигу од Вука Стефановића Караџића у којој је иземђу осталог он доста добро описао Црнога Ђорђија. Али ако му било шта могу замерити, замерам му то што о Боју на Мишару није ништа много писао он сам, ако је хтео да нас поткрепи историјском стварношћу, био је он класик тога доба, и требао је ту тему боље да обради.
Но ипак хвала му за опис Карађорђија. Чудновато према том опису има доаста сличности између Црног Ђорђија и Трифуновића. Каже Вук: „Био је он снага која себе свесна није била, пустао бих да ствари иду својим током, али када једном преврши онда би његова казна била немилосрдна.“ Ма како неко мислио о Трифуновићу, моје запажање о њему је слично. Био је он масиван и снажан, своје снаге је био готово несвестан. Није као и Црни Ђорђије био осветољубив. Напротив. Исто неред није подносио.
И тако све до јуче ујутру ја нисам знао због чега је Наполеон тако ценио и добро проценио Карађорђа. Јуче док сам на Универзитету Западног Онтарија чекао да пристигну саговорници да отворимо састанак уђем на презентацију њихове библиотеке.
Унесем Бој на Мишару, Наполеон и Карађорђе. Наиђем на превод из Француских историјских извора. И заиста стратегијски како је Карађорђије извршио пропреме, избор и положај места, утврђења, а нарочито како је припремио коњицу за извођење ударног напада, то нити су умели Александар Велики, а нити Наполеон. Но све ово не би било важно да у ствари турском артиљериом нису командовали француски официри. Напад коњице у одсудном моменту битке је, и начин извршења напада на артиљеријске положаја, збунио је да не кажем поразио је саме Французе. Овако смишљеним нападом турска артиљерија је била осујећена и осакаћена, потпуно је избачена била из строја.
Српску су коњицу предводили су два свештеника, Лука Лазаревић и прота матија Ненадовић, те зато и стављам овај одломак овде на ИН4С. Да мало опоменем ове милогорске, или како они себе зову монте – негрине, да воде рачуна. И да нас Србе не подцењују и да нам краду земљу и Цркву па чак и народ. Црна Гора није њихова и никада то била није. Црна гора није ливада Мила Џукеле и његових Џуканлија. Била је и увек ћето и остати Српска Спарта. Ми Срби смо не само добри људи и добар народ, а као што се види умемо и добри стратези да будемо. Али како такви то не значи да можемо више да пуштамо кокошаре, следбенике некаквог педра Карла да нас подцењују.
Ја како видим на овим данашњим протестима највише се залажу свештеници. Много су више агилнији него ли пак и сам митрополит. У истину, када је беградски Леонитије, хајде да кажемо као неки митрополит се ставио на страну Турака, Карађорђију је било дозлогрдило, па је наредио да га устаници претуку. Не мислим да ће се то десити Амфилохију, али није лоше подсетити. А свешетеник Лука Лазаревић је лично у двобоју прса у прса погубио команданта турске коњице, Кулин – капетана.
Милогоци могу бити и ти монте, (планински црнци) нико им не брани.
Могу се декларисати да им је порекло из Африке, не интересеју то Црногорце Србе. Њихова је ствар. Али сигурно им нико па ни династија Петровића није дала тапију на Црну Гору. Петровићи су били Срби, Црна Гора српска држава, а Црногорци исконски Срби. У време њихово, није били монте-нигрина, тек су се појавили 1990. То нам онда говори много. Ову фикцију о монте-нигринима би можда једног дана требло и романтизовати.
Pročitao sam pažljivo drugi put posle prvog prelistavanja..Bravo .
Хвала, него док сам јуче писао овај коментар писао сам га са мобилног телефона. Има много грешака. Грешке сам поправио и публиковао га овде https://slobodaitradicija.blogspot.com/. Ако вас интересује сређен рукопис да га поделите са пријатељима слободно то учините. Волео бих да нас Срба што више зна ко смо шта смо и какви смо.
Znam da su vam upali u redakciju
Ako je tako, to je jos jedan autogol vlasti!
Lagano samoubistvo Milovo…
Majko, gospodjo Ratka, do sada su se i nekako koprcali, posle ovakvog nesojluka, zavrsili su. Sada je totalni raspad sistema. Vidjecete. Ovi razgoropadjeno ruse po kuci Knexevica, pna dpSovka priprema Goli otok, onaj „istoricar“ Srbofobican i ogranicen, a ON…culi smo ga!
Crnje Crne Gore nikada nije bilo. KRAJ.
Majko, Bog vam dao zdravlja. Svima svako dobro.
Poslacemo im mi iz Beograda ove Skaljarce i Kavcane, pa nece imati vremena da maltretiraju neduzan narod.Nece znati kud udaraju od posla.
Ovo je Crna Gora a ne Srbija, idite u Srbiju pa masite trobojkama i crtajte ih tamo, ovdje necete, od Ulcinja do Bileće Krstova se vojska kreće
Neka zlatiborac, nemoj nas ti cerat, mi smo svoji na svome. Da ti se te prijetnje o glavu ne obiju…
Što mili brate, ovog nesoja, Zlatiborcem nazivaš??!! Kad je na srpsko ime pljunuo izgubio je pravo da nosi časno ime moga rodnog kraja. On je izrod, pronosak,prodana i izgubljena duša, koja će rđom kapljat dok mu je vijeka.
Kakvih nesoja po nasoj zemlji …
cetinjanin Neka ti to pusti te lazi! Ta izlizana fora i propaganda o Srbovanju to je provaljeno odavno to vise ne prolazi Srbi su nasa braca a zna se ko je najveci neprijatelj Crne Gore to su dps lopovi i diktator milo djukadinaj!Takvih kao ti ovdje na Cetinje ima toliko da se mogu na prste izbrojiti a nas koji volimo Srbiju ima mnogo vise a to ces se uvjeriti uskoro.To ti kazem Ja bivsi liberal a dok ovo pisem ima nas jos deset pored mene zato ti mrvico pstttt da ti glasa nismo culi issssssssshhh sadddd
псссст цетиње,
ЦАР ВАМ ЈЕ ГО
још мало па на цетиње
сљеди пребројавање вас
„храбрена„
Crna Gora je Srpska Sparta.
Montenegrini katolici muslimani shiptari su samo 30% CG=manjina
sa svim pravima po EU standardima.
Smrt FASIZMU.
Da vam nije malo mnogo do Bilece!? Ajdete vi na proslavu Oluje za bolje niste.
Мислиш на Крста Поповића, Србина? Ено ти његове исправе, како се писао? И шта ћемо сад? Остаје ти Секула, Штедимлија, Мило и Мираш босанац, али авај! И они се писаше као Срби! Биће да ти не преостаје до Павелића нико. Њему је тек прадеда Србин био.
Puši ga italijansko kopile!
Poštovana gospođo, Vama svako poštovanje, na sramotu neljudima u uniformama, ništa ne može oprati kaljugu od njihovog obraza. Njihovo sramni ponasanje ne mogu opravdati ni naređenjem jer i policijski kodeks nalaže da se ne izvrši naređenje rukovodioca koje je očigledno u sukobu sa javnim moralom, a ovo jeste nemoralno. Kreveti su očigledno uživali u svom piru
Браво мајко! На понос и част си Србскога рода!
Partija 2
Misli naš Milo: „Dosad sam mogao i uspio neometano i nekažnjeno opljačkati u Crnoj Gori sve što sam htio, sam sam sebi i familiji dodijelio potpuni monopol da cijela Crna Gora mora raditi za prvu familiju, mogu dovijeka biti gospodar života i smrti u Crnoj Gori, mogu državu i njenu policiju, vojsku i carinu koristiti kao ličnu gardu i upotrebljavati za ostvarenje interesa prve familije silom. Sudove sam ustrojio tako da će osuditi svakoga ko se na bilo koji način meni ili interesima prve familije suprotstavi, mogu dati ili zabraniti bilo kome da radi bilo šta u Crnoj Gori. Mogu kazniti ili pomilovati bilo koga za bilo šta pa i ubice, perače para, narko i švercersku mafiju, bankarsku mafiju. Uz pomoć policije, vojske carine, inspekcija i sudova mogu nekažnjeno tranzitirati švercovanu robu, drogu, oružje, prati novac i to tako da za sve to prva familija dobije procenat, mogu dodijeliti Blažu i sestrićima monopole na bilo koje prirodne resurse Crne Gore kao što sam im dodijelio monopol na energiju i turizam. Ujedno, mogu sve što hoću i što mi padne na pamet a moja volja mora biti poštovana i priznata kao vrhovni zakon. Šta god da piše u ustavu i zakonima ne važi za prvu familiju i ne odnosi se na mene i Prvu Familiju. Pravi sam jedini neograničeni vlasnik i gospodar Crne Gore. Mogu zaduživat Crnu Goru neograničeno, pola meni a pola „gradjanima. Naravno, gradjani će vraćati dugove. Ja neću!“
Слога у саборности
биће пораз врагу
Partija 1
„Dobar“ nam je Milo kao kuga i kolera zajedno. Đe god on krena da uređuje i gospodari, tu ni trava ne raste po pedeset godina. Zadivljujuće je kako je samo naučio i umije drsko i bezočno da laže, manipuliše, krade i švercuje.
Stvari su toliko očigledne da mu čak ni NATO više ne vjeruje (ako mu je ikada vjerovao). Čini mi se da su ga baš oni malo instruisali i malo „pogurali“ to da ovo radi sa našom duhovnošću i našom crkvom pa ga sad tobože kritikuju a u stvari ga guraju svim snagama u ponor. Iako je Milo majstor manipulacije i poslovično oprezan, ucijenjen je a i bez toga je toliko pohlepan da nije mogao da odoli šansi za još jednu pljačku. Ovaj put hoće da opljačka našu crkvu. Inače njemu čast ništa ne znači a obraza nema. Vidim da nije shvatio zamku i nije razumio da mu je NATO napravio sačekušu obećavši mu da će ga podržati. Ustvari, odslužio je svoje, NATO-u nije više potreban, predstavlja im teret i na ovaj način mu lome vrat. Toliko nam se Milo uživio u ulogu neograničenog i neprikosnovenog gospodara da je potpuno izgubio pojam o realnosti. On je stvarno ozbiljno umislio da je Crna Gora njegovo privatno vlasništvo i vlasništvo prve familije, kumova i rodjaka koji mu pomažu u pljački Crne Gore da sada on lično hoće da bude Bog umjesto boga. Kalif umjesto kalifa što bi rekao junak crtanih romana Iznogud.
E sram vas bilo kad ste vi dosli do toga da hapsite stare ljude koji su dosta zasluzni naseg postojanja nas mladjih generacija. Sramote jedne ljudskog roda. Ovo ni Hitler nije cinio za vrijeme fasizma. Komunistiko sjeme trag vam se utrao…
Ovo su USTAŠKA semena.
Грешите, ове је оваплотило семе звано Брозостом. Усташи су били много „цивилизованији“ Нису бетонирали гробнице, и нису судили за снове. Питајте оног несрећног Ибрахима из Пријепоља како је прошао када је уснио да је из мутног Лима извукао лешину Брозову. Питајте адвоката Мићу Матовића из Ужица који га је бранио, како је он прошао, када је на суду доказао да је сан појава коју човек не може да контролише својом свешћу. Јесте то је тачно признали су удбаши. Али сан не сме да се шири и препричава. Довољно је рећи да су и адвокат и клијент завршили у сремско-митровичком казамату.
Hvala vam gospodo prije svega sto ste rodili onakvog lava koga ovi milogorci zele da isprovociraju! On im je prava meta jer ih terorise svojom ostroumnoscu i upornoscu! Usadili ste u njega (Milana)sve one karakterne osobine koje se ni jedna majka ne bi postidjela,jos jednom vam se zahvaljujem i zelim vam svako dobro! Puno pozdrava iz Republike Srpske iz ravne Posavine!
Ево главе са Сердара жива,дар који се ником не дарива,одавно је тражиш Ђукановићу да закитиш бедем на Никшићу.
Браћо само СЛОЖНО.
Ничија није горела до зоре!!!
Ej Milane,ej Milane,
Nek je tvojoj majci hvala,
Sto junaka rodila je,
Da se Srpstvu vrati slava.
(Preradjeno iz pesme Djenerale, djenerale… poslusajte savet)
HAHAHAHAHA
Nema predaje,ceracemo se jos…Za Krst casni i Slobodu zlatnu.
MI smo vecinska Crna Gora Njegoseva.
Smrt Fasistima Nato,montenegro,Zivjela Srpska Sparta CG.!!