Нема случајности

Пише: Батрић Бабовић

Ништа на овом свијету није случајно. Све се догађа по утврђеним редоследима, разрађеним принципима и уходаним схемама. Политика има своја правила и принципе, а принципи и правила узроке и последице са јасно утврђеном јачином снаге донесених одлука и проистеклих процеса.

Кад се погледа мало боље, сви историјски процеси теку, колонијални статуси не јењавају, историјске истине се искривљују, рамови за политичке слике падају са лоших зидова, а лоше подлоге нових политичких радњи постају трусно подручје актуелних животних токова. Зашто је чудно било које дешавање на Косову и Метохији са незавршеном причом до ослобођења 1912-1913 године па све до данас? Нема никаквог основа да било шта буде необично и нејасно. Остала су неописана и сакривена свједочења трпљења српског народа из тог периода, из времена два свјетска рата и након ослобођења до касних деведесетих двадесетог вијека. Картографска судбина сјевера Косова и Метохије исцртана педесетих година прошлог вијека када су Газиводе и ток Ибра уцртани у нову реалност, данас узима свој данак. Резолуција 1244 је мртво слово на папиру, а Бриселски и Вашингтонски Споразум обавезујуће норме за разрешавање Гордијевог чвора.

Непроглашена окупација је највећа обмана и самообмана српске политике, а блискоисточни статус српског народа најближи је јерихонском контексту. Србија је на сјеверу угасила институције система и упалила бакље бриселског бирократског окупационог кавеза. Европско дуго путовање Београда и Приштине чека још увијек несуђени “ воз за срећу „.

Шине за такав воз непрекидно се минирају, а Београд и Приштина постављају на криви ток европског прикључка у последњем политичком вагону. Бондстил је тамо гдје јесте, Србија у западном војном савезу све дубље од касне 2 000 године на тих и суптилан начин, а Балкан све више у распадању и аутодеструкцији. Криминал и корупција не знају за границе, евро и долар желе умношке независно од поријекла, а сиротиња ће зависити од воље свих сила и прецизности различитих снајпера. Крваво коло ће се расплетати на фиктивно демократски начин, док пролазе године и остају ране. Долина Ибра све више личи на Западну Обалу, док ни српски ни албански народ не личе на Палестинце и Јевреје. Америчка демократија и дух Томаса Џеферсона остају само примјењиви на Вашингтон и амерички континент. Европски изолат по имену тзв. Косово остаје “ зона врења“ и контролни пункт за дисциплиновање одавно покорене Европе. Случајно или не остаје самосталном одгонетању. Једина сигурна чињеница је да ће мир у овој регији бити мисаона именица и недосањани сан генерација које одлазе и долазе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: