Нема трећег мораторијума: Олакшице на обавезе према банкама које подразумевају грејс период и нове рокове отплате могу се добити до краја априла наредне године

Трећег мораторијума на обавезе према банкама и лизинг кућама који би важио за све за сада нема, иако су га многи дужници прижељкивали. Могућност одложеног плаћања и реструктурирања дугова новим мерама Народне банке Србије (НБС) дата је само онима који су запали у тешкоће изричито услед пандемије и уколико испуњавају услове који су прописани.

Да би добили нове рокове отплате и шестомесечни грејс период, потребно је да сами до 30. априла наредне године поднесу захтев банци, лизинг кући или на адресе више њих уколико имају дугове на више страна. Могуће је тражити олакшице само за неке, а не за све дугове.

Народна банка је још у јулу донела сличне мере када је омогућила дужницима да за готовинске кредите добију додатне две године рока, а за стамбене пет.

Новинарска анкета по банкама је у октобру показала да готово никаквог интересовања за те мере није било, јер су дужници до тада били заштићени мораторијумима у укупном трајању од пет месеци.

До априла наредне године, када се могу предати захтеви и по њиховом броју, биће јасно колико је финансијска криза условљена вирусом погодила дужнике. Олакшице се односе на физичка лица, пољопривреднике, предузетнике и привредна друштва.

Олакшице у отплати дугова подразумевају да дужници могу да добију шестомесечни грејс период, односно период мировања дуга када не плаћају главницу, али могу уколико желе да плате камату. Нова рата реструктуираног дуга не може бити већа од оних из плана отплате пре одобравања олакшица, а ни камата, ни други елементи отплате обавеза, као што су средства обезбеђења, не могу да буду промењени. Овога пута централна банка не наводи изричито колики додатни рок отплате дужник добија, већ се то израчунава у сваком конкретном случају. Нови рокове отплате самим тим значе и нижу рату.

Критеријуми да некоме поверилац одобри олакшице јесу да није у могућности да измирује обавезе према банци или да има потешкоће само ако су настале услед пандемије ковида 19. Један од критеријума је да дужник 29. фебруара 2020. године, као ни у периоду од 12 месеци пре тог дана, није имао неизмирене обавезе у тој банци. Такође, да ниједно потраживање дужника није било класификовано као проблематичан кредит у тој банци.

Укратко да је био добар дужник, али да је сада, пошто су се промениле околности, запао у тешкоће. И за то постоје мерила: ако је у доцњи (кашњењу) дужој од 30 дана у материјално значајном износу по основу било које обавезе према, ако је незапослен или је у последња три месеца остварио просечни нето месечни приход по основу зараде или пензије који је испод просечне зараде.

Такође, ако му је обавезама према банкама и лизинг кућама оптерећено више од 40 одсто зараде, а у последња три месеца остварио је просечни нето месечни приход мањи за 10 одсто или више у односу на приход пре 15. марта 2020, при чему просечни нето месечни приход тог дужника у последња три месеца не прелази 120.000 динара.

За пољопривреднике, предузетнике и привредно друштво сматра се да нису у могућности да измирују обавезе ако су у доцњи дужој од 30 дана у материјално значајном износу, имају пад пословног прихода, односно промета од најмање 15 одсто у 2020. години у односу на исти период у 2019. години, ако је дошло је до прекида пословања дужника у непрекидном трајању од најмање 30 дана услед пандемије ковида 19.

Народну банку смо питали колики је то материјално значајан износ доцње, то јест кашњења.

„Начелно указујемо да је код дужника правних лица материјално значајни износ, онај који није мањи од 10.000 динара, док је код физичких лица то износ који није мањи од 1.000 динара. Наглашавамо да је реч о доцњи дужој од 30 дана по основу било које обавезе према банци проистекле из производа на који се пропис примењује, и то у односу на дан ступања на снагу Одлуке о привременим мерама за банке у циљу адекватног управљања кредитним ризиком у условима пандемије ковида 19. С тим у вези, потребно је да дужник буде у доцњи дужој од 30 дана на дан 15. децембар 2020. године”, кажу у НБС.

Разлика између репрограма и рефинансирања

Како мере омогућавају дужницима и репрограм и рефинансирање обавеза НБС објашњава и у чему се они разликују. Репрограм кредита је промена услова кредита, тако да се дужнику омогући грејс период у отплати свих његових обавеза према банци по том кредиту у трајању од шест месеци, у току којег банка не наплаћује потраживања по основу главнице, при чему у том периоду обрачунава уговорену камату. Рок отплате тог кредита се продужава тако да износ ануитета (месечне обавезе дужника) по истеку грејс периода, а до краја новог рока отплате кредита, не буде већи у односу на тај износ у периоду пре примене олакшица.

Рефинансирање кредита је одобравање новог кредита дужнику ради измирења свих обавеза које тај дужник има према банци по основу постојећег или постојећих кредита, тако да се дужнику омогући грејс период у трајању од шест месеци, у току којег банка не наплаћује обавезе по основу главнице. У том периоду обрачунава уговорену камату, а нови уговорени рок отплате кредита је одређен тако да износ ануитета, односно месечне обавезе дужника по истеку грејс периода, а до краја новог рока отплате кредита не буде већи у односу на тај износ у периоду пре примене олакшица.

Зајам из гарантне шеме

На обавезе дужника по основу кредита одобрених у оквиру гарантне шеме Републике Србије или с гаранцијом међународних финансијских институција, као и по основу субвенционисаних кредита, олакшице се могу применити само уз претходну сагласност давалаца гаранције, односно субвенције.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: