Немачка лакше излази из кризе од остатка ЕУ

Масовно ограничавање кретања у Европи, које је почело средином марта, проузроковало је озбиљан пад привреде у првом тромесечју године. У 19 чланица еврозоне пад бруто домаћег производа (БДП) у првом кварталу износио је 3,2 одсто у односу на исто раздобље прошле године, потврдио је Еуростат.

Најтеже су погођене четири највеће земље – Немачка, Француска, Италија и Шпанија – које чине две трећине трговине ЕУ. Претпоставке су да ће опоравак еврозоне бити тежак, јер се привреда зауставила још у последњем тромесечју прошле године, док коронавируса није било. Осим тога, еврозона сада клизи већ у трећу кризу у последњих 12 година.

Прва је избила у јесен 2008. године. Друга је била дужничка криза из 2011. године, која је избила као последица прве. Предстојећа криза, кажу, биће већа од досадашњих, јер је и ударац пандемије на привреду страшан. Најлакше би се могла опоравити Немачка која је у првом тромесечју забележила пад привреде од 2,3 одсто на годишњем нивоу. Та локомотива европске економије има највећи удео индустрије и најмање је зависна од туризма и сектора услуга, који су највише погођени пандемијом.

Произвођачи ће се лакше опоравити него саобраћајне и туристичке компаније. То потврђује и искуство Кине, где је у првом кварталу привреда пала за 6,8 посто. У априлу је кинеска индустрија углавном прорадила, док опоравак јавне потрошње, промета и туризма заостаје.

Француска, Италија и Шпанија, које зависе од туризма и пружања услуга, теже ће се вратити на старо. У првом тромесечју оне су од пандемије имале знатно веће штете него Немачка, која је спроводила и мало блаже мере против вируса. У Француској је БДП пао 5,4 посто, у Италији 4,8 а у Шпанији 4,1 посто. Осим тога, мере за преживљавање привреде у тим земљама скроминије су него у Немачкој, која је за преживљавање своје привреде током застоја осигурала 750 милијарди евра, ако се урачунају и кредитне  гаранције предузећима.

Док немачка привреда чини петину европске, оно је за преживљавање примила више од 50 одсто укупне финансијске помоћи додељене у чланицама ЕУ, судећи према вредности одобрења која је Европска комисија недавно дала владама у ЕУ. Усто, немачки министар финансија Олаф Шклоз најавио је за јун нови пакет помоћи, који ће служити изласку економије из рецесије. Ипак, и највеће привреде теже ће се опорављати буду ли Италија, Француска и Шпанија заостајале.

Опоравак Немачке биће спор због проблема у целој унији, каже Жак Ален‑Рејнолдс, економиста из лондонског Капитал Економикса, који у другом кварталу у најјачој европској земљи предвиђа пад БДП-а знатно већи од службених процена.

Проблем је у томе што су компаније у Немачкој отвориле пуно фирми у иностранству, па се око 20 одсто нове вредности привреде те земље ствара путем међународних ланаца снабдевања, подсећа Катарина Утермол, економистиста из Алианза.

– Неједнаки економски опоравак у Европи може стога одложити поновно активирање трговинских ланаца у земљама попут Немачке, које су раније покренуле привреду, упозорава Утермол.

Од средине маја највећи део привреде у Европи и свету поново се отвара, али опоравак ће зависити од јачине пандемије. Ако се вирус врати на јесен или зими, предузећа опет могу  да престану са радом. На то је упозорио Џером Повел, председник најзначајније банке у свету, банке америчких Федералних резерви. САД су већ у првом тромесечју забележиле пад привреде од 4,8 посто.

– Не буде ли другог таласа коронавируса, мислим да ћемо стабилан опоравак привреде видети у другој половини ове године, рекао је Повел. Међутим, за пуни опоравак требаће неко време, можда до краја идуће године.Европске земље бељеже већ 50 милиона запослених на чекању због застоја привреде, тако барем каже Фајненшал тајмс. Истовремено, у САД је у последња два месеца на бироу рада завршило чак 36,5 милиона радника.

Док се незапосленост у ЕУ није повећала, у САД је до средине маја скочила на 20 посто. Ту велику разлику економисти тумаче чињеницом да владе ЕУ дају помоћ предузећима како не би отпуштала раднике, док у САД углавном није тако, већ власти дају помоћ радницима када дођу на биро. Већина незапослених у САД, према анкетама, очекује повратак на посао, преноси Политика.

Прочитајте ЈОШ:

Трагедија у Карачију: Срушио се путнички авион у којем се налазило око 100 људи

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: