Немачка планира да има потпуно чисту енергију до 2035.

Рат у Украјини и енергетска криза приморали су многе земље да убрзају енергетску транзицију, а Влада Немачке је усвојила предлог закона чија реализација треба да омогући да земља до 2035. скоро потпуно пређе на обновљиве изворе енергије.

Новелирани закон о обновљивим изворима енергије предвиђа да до 2030. године 80 одсто струје у Немачкој буде произведено из обновљивих извора, а до 2035. године 100 одсто, пренео је портал Еурактив Србија.

Пакет закона на више од 500 страна назван је Ускршњи пакет, пошто влада очекује да ће у парламенту бити усвојен до Ускрса, 17. априла. Усвојен је на иницијативу министра за привреду и заштиту климе, лидера немачких Зелених Роберта Хабека.

Хабек је у јануару ове године, представљајући биланс рада, упозорио да Немачка мора да утростручи брзину смањивања емисије CO2, пошто у супротном неће испунити зацртане климатске циљеве до 2030.

Према новом пакету закона, обновљиви извори енергије ће убудуће бити сматрани приоритетним јавним интересом. То треба да уклони бирократске препреке и убрза издавање дозвола за за њихову изградњу, јавила је немачка агенција дпа.

Изградња ветропаркова на копну и мора и соларних електрана треба да буде знатно убрзано, како би 2030. обновљиви извори подмиривали 80 одсто потреба за струјом, а 2035 готово 100 одсто потреба. У Немачкој је 2021. године удео свих обновљивих извора у производњи струје износио 42 одсто. Удео енергије ветра и сунца износио је, према подацима НВО Ембер, 29 одсто.

Изградња офшор ветропаркова последњих је година у Немачкој тапкала у месту, 2021. није у погон пуштена ниједна. Владајућа коалиција сада планира да постојећу снагу ветропаркова на мору са садашњих 7,8 Гигавата до 2030. повећа најмање на 30 GW, до 2035. на 40 GW, а до 2045. на 70 GW.

План је да и на копну изградња буде убрзана и да постојећи капацитети од око 56 GW до 2030. буду повећани на 115 GW. У предлогу закона је предвиђено да два одсто укупне површине земље буде намењено изградњи ветропаркова.

Међутим, највећу препреку представља земљиште за изградњу, пошто закони немачких покрајина прописују одређену удаљеност ветропаркова од насељених места. Хабек је најавио да ће у ту сврху до лета бити предложен још један закон.

Капацитет соларних електрана, према предлогу закона, до 2030. треба да буде подигнут на 230 GW, са садашњих 59 GW. Планирана је годишња стопа повећања капацитета од 22 GW.

Немачка је још 2011. године, после несреће у јапанској нуклеарки Фукушима, донела одлуку да престане да користи нуклеарне централе. Тако је крајем 2021. године искључила три од до тада још шест активних нуклеарних електрана, а најкасније до 31. децембра 2022. планира да искључи и преостале три.

Влада је одбацила захтеве да се због садашње енергетске кризе продужи животни век нуклеарки.

Уз то, амбиција владајуће коалиције је да се најкасније до 2030. постепено одрекне угља, што зависи од бржег развоја обновљивих извора.

Усвајање предлога закона убрзано је енергетском кризом због рата Русији, јер је Немачка међу чланицама ЕУ које највише зависе од руског гаса, а управо је гас требало да буде прелазно решење дио потпуног преласка на чисту енергију.

Либерална партија ФДП, чланица владајуће коалиције, изразила је сумње да се циљеви које је зацртао Хабек могу достићи до 2035, али је јавила да ће у парламенту иако са резервама гласати за предлог закона. Затражила је, међутим, да се унесу и одређене измене и допуне.

Ипак, лидер ФДП и министар финансија Кристијан Линднер звао је обновљиве изворе енергије „енергијом слободе” која ће Немачкој обезбедити већи степен енергетске независности, и најавио да ће у декарбонизацију и већу независност од фосилних горива у наредне четири године бити уложено 200 милијарди евра.

За унапређење предлога заузео се и председник кровног савеза немачких еколошких организација Каи Ниберт. Председница Савезног удружења за обновљиву енергију Симоне Петер замерила је што су у предлогу закона потпуно занемарени потенцијали геотермалне енергије.

Немачка влада саопштила је и да ради на хитном програму климатске заштите, који ће између осталог садржавати мере за унапређење енергетске ефикасности објеката и постизање климатских циљева у саобраћају, преноси Танјуг.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: