Немачки нацизам као ударна снага колективног Запада

Пише: Владимир Павленко, доктор политичких наука

Порекло нацизма је питање које заокупља све земље које су претрпеле озбиљне губитке у Другом светском рату. Пре свега, Русију и Кину. Али „колективни Запад“ је однеговао Хитлера не због тога да признаје, а камоли да осуђује последице његових авантура. Нирнберг од стране Запада је само покушај да се избегне одговорност пребацујући је на „Мавра који није радио свој посао“.

Запад је имао два циља. Први је идеолошки: фашизам као одговор на историјски изазов комунизма. Идеолог расне теорије Алфред Розенберг сматрао је нацизам не германским, већ „европским одговором на питања нашег доба“. Други циљ Запада је геополитички. Како је рекао Џавахарлал Нехру, „расистички фашизам је примена колонијалних метода у самој Европи”. Обратимо пажњу: између фашизма и колонијализма ставља се знак једнакости. Не случајно. Средином претпрошлог века, Кина се суочила са западном колонизацијом у Опијумским ратовима. Следећи преседан је страна интервенција у Совјетској Русији, праћена Грађанским ратом, који неки људи митологизирају причама о „белогардејском патриотизму“. Као што је Черчил признао, „било би погрешно мислити да смо се… борили на фронтовима за Русе који су непријатељски расположени према бољшевицима. Напротив, руски белогардејци су се борили за нашу ствар…”. Односно, бели су, као касније Власов и Бандера, помагали освајачима-колонијалистима.

У овим случајевима, у оним ратовима које је В. И. Лењин повезивао са транзицијом капитализма у империјализам, у локалним сукобима модерног доба, укључујући арапско пролеће, методе и начини колективног Запада били су нескривени геноцидни. Стога, морате разумети следећу разлику. Номинално формирање фашизма и нацизма повезује се са појавом одговарајућих партија и режима у Италији и Немачкој. Стварне – са идејама и плановима англосаксонских елита, које су затекле земље – и тада и сада, којих „им није жао“. Све је почело са странкама – Италијанском Националном фашистичком партијом (НФП) и немачком НСДАП-ом. Обе су се појавиле 1919. године под различитим називима – Италијанска унија борбе и Немачка радничка партија (ГВП). Обе су коначно формиране 1921. године.

Како је све ово било повезано са Западом? Хитлер је агент немачке војне обавештајне службе, која је после губитка Првог светског рата радила под контролом тајних служби Запада. У ГВП, који је створио бравар Антон Дрекслер, будући фирер је уведен у осмом месецу свог постојања. Године 1921. стао је на њено чело и преименовао је. Али јапански милитаризам има геополитичко порекло из Вашингтонске поморске конференције из 1921. године. САД су санкционисале успон Токија како би нањушиле дуговима оптерећене, али амбициозне британске савезнике.

Зашто је Хитлер одустао од Мусолинија? Из два разлога. Прво, после пораза „Пивског пуча“, западне елите су увеле још један пројекат – Паневропску унију, која се појавила исте 1923. године. Немачка још није била спремна, морала је бити доведена до фашизма. Много чињеница и детаља. На пример, јануарско гледање од стране (1932) Хитлера невесте у келнској вили будућег СС бригадефирера Курта фон Шредера, банкара из династије финансијских кругова Немачке, Велике Британије и САД. Заједно са Монтагуеом Норманом, директором Банке Енглеске, састанку су присуствовала и браћа Далс, рођаци петорице браће Рокфелер. Из Лондона се придружио Џон Хенри Шредер, звани Јохан Хајнрих Шредер, који је пре Првог светског рата успео да добије британско држављанство, избегавајући санкције немачком бизнису. Иначе, Банка Енглеске тада и сада је главни акционар ФРС-а. И јасно је да је реч о преплитању интереса западних пословних елита и обавештајних заједница.

И још нешто. Истакнути члан клана Чемберлен – Хјустон Стјуарт Чемберлен – тада је кренуо у супротном смеру – у Немачку, где је деловао као „певач“ нацистичког „препорода“, благословивши Хитлера 1927. да „спаси немачки народ“. Како рече Владимир Висоцки?

Да им касније чинимо заједничко зло,

Дођите да поделимо искуство…

Окултно порекло паневропског пројекта – Европске Уније

Говорећи о другом циљу Запада у фашистичком пројекту, примећујемо формалну разлику између италијанске и немачке фабуле, која је повезана са њиховим метафизичким садржајем. Окренимо се окултном пореклу Паневропског пројекта, чији је аутор аустријски дипломата и слободни зидар Ричард Куденхове-Калерги 1926. године затражио подршку Паневропског масонског конгреса. Гледајући унапред: 10. маја 1945, дан после Карлсхорста, амерички председник Труман је потписао војну директиву којом се успоставља „јужнонемачка држава која није повезана са нацизмом“. Односно, о препороду Аустроугарске као полигона за паневропски пројекат.

За оне који се данас залажу за повратак, није грех да се присете да је Совјетски Савез спречио спровођење овог плана.

А онда је пројекат „нове“, социјално-федералистичке Европе, који је развијен у дубинама СД и 1944. добио подршку Врховне команде СС, прилагођен европским интеграцијама. Њен политички део је формализован Черчиловом иницијативом о Савету Европе, а економски део, изражен Маршаловим планом, развијен је на Лондонској школи економије. Социјалдарвиниста фон Хајек се у њему једнако добро слагао са социјалдемократом Кејнзом, као што су финансијери фашистичких сила „осовине“ и западне чланице Антихитлеровске коалиције раније сарађивале у Базелској банци за међународна поравнања, која је и даље игра кључну улогу у глобалистичкој хијерархији. Дуализам европског двопартизма, који Кисинџер назива „опозиционом лојалношћу“, одраз је принципа „две руке којима влада једна глава“. А из истих аустријских масонских извора се зна да се на тај начин спроводи принцип „партнерства у буржоаској конкуренцији“. Напомена: ово је основни постулат капитализма, који, по Марксу, обезбеђује стабилност и континуитет моћи капитала.

Нацистички окултизам се развио на основу низа наредби, које су се 1918. спојиле у друштво Туле. Хитлер је био део тога, али не у главној улози. Тако је пројекат Паневропе повезан са фашизмом и прилагођен војној експанзији – да се очисти „животни простор“ или Лебенсраум.

Прави аутор многих идеја Мајн Кампфа је професор Карл Хаусхофер, генерал, геополитичар и мистик који је подучавао Хитлера и Хеса у затвору, где су били затворени након Пивског пуча, и где је заговарао савез са Русијом.

Од Хитлера је, с друге стране, Запад захтевао да примени овај вектор nach Osten, пратећи кукасти крст, који се из леворуког претворио у десноруки. Иначе, Хаусхофер је августа 1939. био члан Рибентропове московске делегације. Тада је пао у немилост, а његов син, који је погубљен због учешћа у покушају атентата на Хитлера, био је запажен по стиху који је открио окултну суштину нацизма:

У мом оцу, судбина је била оличена.

Командујући демонима, он

Могао би задржати своје стадо у подземљу.

Али не обазирући се на гласове Сибила,

Отац је разбио гвоздене браве,

И слуге пакла

Масонска идеологија – основа нацизма

Истовремено, нацизам је позајмио масонску идеологију и организацију англосаксонских елита. Британски округли сто, спољни круг Друштва округлог стола, који је 1891. године створио јужноафрички колонизатор Сесил Роудс, есхатолошки сеже до легенде о краљу Артуру са његовим „храбрим витезовима“. Међу оснивачима су лордови Милнер, Нејтан Мајер Ротшилд, као и Тојнби и два министра спољних послова – Греј и лорд Балфур, који је чувеном декларацијом из 1917. био везан за Волтера Ротшилда. Потом 1919-1921 (опет исте године!) Округли сто је подељен на лондонски „Chatham House“ (организацију која је означена као непожељна у Руској Федерацији) и „Вашингтонски савет за спољне односе“. Одлука је донета у мају 1919. на вечери са Едмондом де Ротшилдом, управо оним који је финансирао јеврејску емиграцију у Палестину.

Нацисти су, успоставивши „Црни поредак“ на бази СС-а 1934. године, забранили масонерију, али су истовремено од ње позајмили стил и организацију. Ред је увео ригидну хијерархију у земљи: народ – партија – СС – Ahnenerbe, њима је владао мали круг од дванаест обергрупенфирера на челу са Химлером, а велики круг обухватао је начелнике одељења РСХА, а затим Рајхслајтера окупираних територија и команданте Вафен-СС дивизија. Постојала је езотерична церемонија иницијације која се одиграла у Екстернштајну, близу Падерборна, данашња Северна Рајна-Вестфалија, на рушевинама замка из којег је Химлер копирао свој замак Вевелсберг, где се састајало поглавље Црног реда. На челу СС штаба био је Группенфирер Карл Волф, исти онај који је уочи Конференције на Јалти преговарао са Аленом Далесом, швајцарским резидентом америчке Канцеларије за стратешке службе, којој је он касније био на челу, трансформишући се у ЦИА. Далес је такође укључио источноевропску обавештајну мрежу Абвера, коју му је предао њен шеф, генерал Гелен, који је касније био на челу немачке специјалне службе – БНД.

Из јавних школа (public schools), пре свега Итона и Хароу – ковачнице британског елитног особља – нацисти су такође копирали систем обуке менаџера. СС је надгледао три етапе програма „витезова двораца“. Најнижи ниво је Ordensburgen, средњи је Napolas (бивши папа Бенедикт XVI је био његов дипломац). Највиши ниво – система замка Ahnenerbe – комбиновао је обуку вишег кадра са истраживањима, укључујући и окултна, у научној и технолошкој области. Постоје докази да су први атомски тестови – један неуспешан и два успешна – изведени у Немачкој, а потпм су априла 1945. технологија и материјали пребачени у заустављени пројекат Менхетн, а порекло (пројекта) је проглашено државном тајном.

Заједница фашизма и нацизма са римокатоличком црквом

Међутим, главна ствар је тесна заједница фашизма и нацизма са Римокатоличком црквом, чији је темељ Мусолини поставио Латеранским споразумом из 1929. године, враћајући државност Ватикану, коју је изгубио 1870. године у масонској револуцији Гарибалдија. Имплементација конкордата из 1933. са нацистичким Рајхом, који је потписао кардинал Пачели, будући папа Пије XII (који је позивао на антикомунистички „крсташки приступ“), спроведена је кроз центре у Минхену и Мадриду.

У баварској престоници контакт је одржавао папски нунције Фаулгабер. Према сведочењу Карла Нојхауса, шефа одељења Гестапоа за надгледање политичких активности римокатоличких и протестантских цркава, секти, масонерије и других тајних друштава и верских организација, у совјетском заробљеништву, кардинал је деловао као канал комуникације између Ватикана и Берлина. Преко њега су нацисти превезени у Латинску Америку (ову операцију названу „Ватикански коридор“ надгледао је кардинал Монтини – још један будући папа Павле VI). Фаулхабер је заједно са баварским премијером Јозефом Милером помогао америчким освајачима да створе ренско-баварску осовину будуће ХДС/ХСС, која нипошто није случајно поновила географију илуминатског реда. Историчари воле да говоре о забрани Реда од стране баварског електора (1784). Али они радије не говоре о Келну, где је усвојена повеља Илумината, којом је осуђена француска монархија, као и о Франкфурту, одакле је ред финансирао првог Ротшилда – Мајера Амшела.

О томе да је сметња револуционарним процесима у Европи уклоњена затварањем језуитског реда од стране папе Климента XIV (овде су, иначе, видљиве и темпларске паралеле), чак и не говоре. Забрана, која је трајала од 1773. до 1814. године, била је таман довољна за Француску револуцију и Наполеонове ратове, након чега су језуитима враћена права, а Илуминати претворени у „Велики Исток“, у облик у којем и сада постоје. Стога су бајке о „модерним илуминатима“ производ отворених теорија завере, а одавно су уграђени у ширу мрежу веза.

У Мадриду, уочи Латеранског споразума, основан је ред Opus Dei, повезан са СС-ом и пре успостављања „Црног реда“. Банка Сантандер је директно учествовала у његовом финансирању. То је и данас највећа банкарска група у Шпанији. Својевремено је директно управљала Ватиканском банком, а сада је део две банкарске мреже одједном:

• Европски округли сто финансијских услуга (EFSR), затворен за структуре ЕУ у Бриселу,
• И у Inter-Alpha Group of Banks – приватној мрежи везаној за Ротшилде.

У истим мрежама налазе се још најмање две велике банке блиско повезане са Ватиканом – Intesa Sanpaolo (Италија) и Crédit Agricole (Француска), као и француска Societe Generale, која има репутацију „главне масонске“ банке. Иначе, контакти „Великог истока” са регуларним британском масонством од 1970. године врше се преко Италије, а не Француске.

Комбинујући ово са улогом олигархије у довођењу Хитлера на власт, добијамо дубоко ешалонирани систем елитних веза који покрива цео Запад, чинећи оквир његове финансијске, социо-економске, политичке, идеолошке и окултно-религијске структуре. То је исти онај сатанизам о коме је говорио Владимир Путин на церемонији пријема четири нова субјекта Федерације у Русију.

Либерализам минус демократија = НАЦИЗАМ

Шта се дбија? Званична идеологија Запада – либерализам, тачније лево-либерални (или либерално-социјалистички) консензус – подељен је двопартијским системом на националне и друштвене идеје. Али на такав начин да се у сваком тренутку могу поново комбиновати у националсоцијалистичку легуру одузимањем демократије од овог консензуса. „Либерализам минус демократија“ је управо оно како изгледа права формула фашизма и нацизма. И прикрива се првобитно лажним концептом тоталитаризма да би се масовни антифашизам усмерио у антикомунистички канал.

Треба разумети да смо у току СВО – Специјалне војне операције наишли не само на НАТО, већ на сву ову легуру, са свим елементима његове структуре. Нема другог излаза осим одлучујуће победе. Било какве „компромисне“ одлуке преплављене су повратном ескалацијом у очигледно лошијим условима. Шта мислите зашто папа Франциско, иначе, језуита, предлаже да се садашња криза уопште реши без Кијева – по „минхенском” сценарију поделе Чехословачке? Била би грешка насести на ову иницијативу.

Иначе, то је стил језуита који је позајмио оснивач Реда Илумината Адам Вајсхаупт. Симболично је да су се за његову „реинкарнацију“ прогласиле две карактеристичне личности: британски сатаниста Алистер Кроули и оснивач Римског клуба Аурелио Печеи, који послератну каријеру дугује Алену Далесу.

Круг, нацртан крајем 18. века, данас се затвара. Иначе, у метафизичком читању, Велики отаџбински рат се сматра светом конфронтацијом православног Трећег Рима (у савезу са Трећом интернационалом) и окултног Трећег рајха, познатог и као Трећи храм.

У закључку, кратки резиме.

Године 1975. објављен је главни извештај Трилатералне комисије „Криза демократије“ (аутори – Хантингтон, Кроазије и Ватануки). Предвидео је појаву „новог фашизма“, који је добио име – немојте веровати! – облик „обнове традиционалног друштвеног поретка“, уништеног револуцијама новог и најновијег времена. Извештај је био познат свуда осим у СССР-у. Међутим, ни у постсовјетској Русији није објављен на руском, иако га није тешко наћи на енглеском на Вебу. Неко се очигледно плаши широког публицитета и раскринкавања онога што је тамо написано.

Дакле, да сумирамо. Фашизам је истовремено:

• и облик животног уређења на Западу, прикриваеног „демократијом“ класно-елитистичке кабале,
• али и технологија одржавања глобалне хегемоније Запада. Према Киплингу, „терет белог човека“. Ништа се у том смислу није променило ни у ни у 20. веку.

Године 2003. објављена је књига немачког научника Мануела Саркисјанца „Енглески корени немачког фашизма“. Аутор, професор Универзитета у Хајделбергу, због ње је остао без посла у Европи и био приморан да оде у Мексико. То је само један упечатљив пример. Вођа британских фашиста Освалд Мозли, којег Михаил Ром помиње у филму „Обични фашизам“, испоставља се да је зет славног лорда Керзона. Ко би сумњао да је тако све распоређено у колонијалним елитама.

И последње.

„Постоје две могућности за формализовање односа међу народима. Игра слободних сила, која би у многим случајевима значила активно мешање у животе народа и могла би изазвати озбиљне преокрете у нашој култури, створеном са таквом муком“.

Друга могућност је да се уместо игре слободних сила дозволи превласт ‘вишег ума‘; мора се, међутим, схватити да ова виша интелигенција треба да доведе до приближно истих резултата које би произвела деловање слободних сила.

Последњих година често сам себи постављао питање да ли је модерно човечанство довољно интелигентно да игру слободних сила замени методом вишег ума.“

Овај цитат припада Хитлеру и преузет је из транскрипта његовог разговора са изаслаником британске елите лордом Халифаксом у новембру 1937. у Оберсалцбергу. Минхен је почео са овим, иако је замах био много већи. Хвала Богу није успело. Али данас се све ради на потпуно исти начин. Нема ничег новог под Сунцем небеским.

*Чланак је проширени текст ауторовог говора на Округлом столу „Планине без брда. Геноцид совјетског народа током Великог отаџбинског рата”, одржаног у новинској агенцији РЕГНУМ 1. новембра 2022. године.

С руског превео Зоран Милошевић, за портал Наука и култура

Извор: https://regnum.ru/news/polit/3740205.html

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: