Немачки пастор 1945: Срби су победа душе, срца и поштења
Међу неколико стотина хиљада Срба и осталих Југословена који су били на принудном раду у немачким логорима током Другог светског рата, или служећи Трећем рајху као робовска снага или чамећи у заточеништву, било је и на десетине хиљада официра Војске Краљевине Југославије.
Један од логора у којима су ови потоњи тамновали био је и логор “ОФЛАГ ВИ Ц Оснабрüцк Еверсхеиде”. Међу његовим станарима налазили су се и Ото Бихали Мерин (наш књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар јеврејског порекла), Милан Богдановић (писац и књижевни критичар), Станислав Винавер (наш песник, велики преводилац и патриота јеврејског порекла), Душан Дуда Тимотијевић (надреалиста, новинар, један од покретача Политикиног Забавника) и многи други.
Нико од наведених међутим није страдао у савезничком бомбардовању Оснабрика дана 6. децембра 1944. године, када је погинуло 116 српских официра, док је 128 тешко рањених преминуло касније. Када су маја наредне године, након немачке капитулације, напокон сахрањени како доликује на будућем Српском војничком гробљу у Еверсбургу код Оснабрика, немачки пастор Фридрих Грисендорф је одржао говор окупљенима међу којима је било највише локалних Немаца.
У тренуцима док је немачки народ полако почињао да сазнаје за ужасе који су нацисти починили над поробљеним народима у њихове име, отац Грисендорф је изрекао следеће бесмртне речи:
“Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Руси, Американци, Енглези. Можда су имали боље оружје, више војника, боље вођство. Али то је, у ствари, изразито материјална победа. Ту победу су они однели. Али овде, међу нама, има један народ коју је извојевао једну другу и много лепшу победу – победу душе, победу срца и поштења, победу мира и хришћанске љубави. То су Срби!
Ми смо их раније само донекле познавали. Али смо исто тако знали шта смо чинили у њиховој отаџбини.
Убијали смо стотину Срба, који су бранили земљу, за једног убијеног нашег војника, који је, иначе, представљао власт окупатора насилника. Па не само то да смо чинили, него смо благонаклоно гледали како су на Србе тамо пуцали са свију страна.
Знали смо да се овде, међу нама, налази 5.000 официра Срба, који су некада представљали друштвену елиту у својој земљи, а сада су личили на живе костуре, изнемогли и малаксали од глади.
Знали смо да код Срба тиња веровање: ‘Ко се не освети, тај се не посвети!’.
И ми смо се, заиста, плашили, освете тих српских мученика.
Бојали смо се да ће они, по нашој капитулацији, радити оно што смо ми са њима чинили. Замишљали смо јасно ту трагедију и већ видели нашу децу како пливају канализацијом или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовања, рушење и разарање наших домова.
Кад су пукле заробљеничке жице и кад се 5.000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су – миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су, дакле миловали децу оних који су њихову отаџбину у црно завили!
Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била „Србија!“
Та победа Срба је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби однеговани у њиховом светосавском духу и јуначким епским песмама, које је наш Гете тако волео…
Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи, и Србима, који су је извојевали, желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед.”
Касније, на месту на којем су сахрањени подигнут је споменик на коме пише: “Путниче, кад станеш крај костију ови’, на колена клекни, главу доле пови! Овде лежи Србин, широм света хваљен, у туђину догнан, затворен и спаљен”.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Постоји грешка у преводу немачког текста!!!
НЕТАЧАН ПРЕВОД: Знали смо да код Срба живи веровање да „ко се не освети – тај се не посвети“, и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.
ИСПРАВАН ПРЕВОД: Знали смо да код Срба постоји веровање „ко на освету мисли, благословен не може бити“. И поред тога, бојали смо се освете Србских мученика.
НЕМАЧКИ ТЕКСТ: „Ebenso wussten wir, dass die Serben den Glauben haben: Wer an Rache denkt, kann nicht selig werden. Trotzdem hatten wir in der Tat Furcht vor der Rache der serbischen Märtyrer.
Обе реченице показују да су грешке намерно учињене. На жалост, погрешан превод скоро сви користе.
Tuđa vjera, tuđa priča, tuđa muzika, tuđ folklor, ništa crnogorsko!?
https://youtu.be/NwYrSq3BGaI?t=1082
ostavi narod na miru smradu jedan ,nije cijeli svijet cetnik jadan nebio dobro ti covjek kaze,vidis da si obolio i ogrezo u mrznji.
„Nije cijeli svijet četnik“,to je živa istina! No četnički bijednici misle, u stvari željeli bi, da svi Srbi budu četnici! Oni bi da svoj smrad razmažu po svim Srbima pa da se ne prepoznaju u masi! Ja nijesam obolio, naprotiv, vrlo sam zdrav jer volim onu ogromnu većinu zdravih Srba koji nijesu oboljeli od četničiteta! Četničke smradove doista užasno mrzim i to toliko da mrzim i ono što oni vole i brane!
Није теби лако, од мржње нема веће болести, нека ти је Бог у помоћи.
Паметноме доста. Уздрављу.
Ko to stalno misli da je pametan?
Pa ona budala što stalno ponavlja istu stvar – da mu je dosta!
A ko je to?
Siniša.
Pametni, bježite od njega, on nije čitav!
Pametnom dosta!
Анонимус, изгледа да ћу морати под хитно на операцију да те скинем са теки, гори си од трипера.
Паметноме доста( не важи за анонимног). Уздрављу.
Kada zapadnjaci govore o miru i kada muslimani govore o miru, oni možda koriste istu reč ali misle na potpuno različite stvari. Za zapadnjake mir je nezavistan od bilo kakve ideologije. Za muslimane, međutim, on je nerazdvojiv od islama. Kada zapadne apologete islama govore o islamu kao o religiji mira, oni su, zapravo, u pravu. Reč je o miru koji se uspostavlja osvajanjem kojim će se nemuslimani svesti na građane drugog reda. Pošto je islam globalan i ne priznaje granice svom širenju, njegov oblik mira podrazumeva neprestano angažovanje u ratovima za osvajanje teritorije nemuslimana. Islamski mir ima veze s onim što ljudi obično podrazumevaju pod mirom koliko i Hitlerovo i Staljinovo objašnjenje da je osvajanje Poljske temelj trajnom miru. Islamski mir je kao i Hitlerov mir – verovanje da svet nije dobro mesto bez Muhameda ili Adolfa, ili njihovih sledbenika koji će njime upravljati.
Nacisti su palili knjige nearijevskih autora, dozvoljavali samo jednu vrstu umetnosti koja bi slavila nacizam i arijevsku rasu, proganjali umetnike, imali strogu cenzuru. Islam je hermetički zatvoren prema svemu nemuslimanskom i kulturološka razmena sa ostatkom sveta je bliska nuli.
sve mi se čini da si nešto ovdje debelo u zabludi,ja pripadam vjerovanju koje je ipak
malo starije od većine na ovom poortalu, i strao je nekoliko hijada godina,tako se ne smartam u obavezi da nešto moram da se pravdam ili branim i napadam,iznsom samo poglede Zapda na neke stvari i dešvanja .Budi pozdravljen
nijesam siguran da si tekst gore protestanskog sveštenika uopšte shvatio,piasnje ti nije jača strana,a četnici su ti noćna mora,možda za to postoje razlozi,ili istoriska posledica,u svakom slučaju iz pisanja se da nasutit da se radi o nekom ko shvata
ovaj svijet kao nekad sledbenici lebensborn.
Naravno da misliš da nijesam shvatio jer ti i inače misliš da svi koji nijesu četnici slabo shvataju! A, za razliku od tebe, mlaćenje prazne slame i četnikovanje neće i ne može biti moja odlika! Opet, za razliku od tebe, ja nemam noćne more i sigurno mi četnici to nijesu jer su mizerije i ljudske ništarije koje treba na sve načine vrijeđat, napadat i iskorjenjivat a ne se njima opterećivat! To su neljudi koji zaslužuju samo prezrijenje a ni slučajno ljudsko poštovanje!
U istoriji je bezmalo svaki tiranin o svojim osvajačkim planovima govorio kao uspostvaljanju nekakvog budućeg mira. Nacistička Nemačka i SSSR su 1939. potpisale sporazum o podeli Poljske kao „osnovi trajnom miru u istočnoj Evropi“. Rimljani su imali Pax Romana što je značilo mir pod rimskom dominacijom. Diktatori i tirani, nacionalni ili ideološki, svet vide kao haos u kome je potrebno uspostaviti red. Samo pod njihovim vođstvom i upravom moguće je uspostaviti mir u svetu. Kada je Lenjin izjavio da je „bez zbacivanja kapitala nemoguće okončati rat istinski demokratskim mirom“ on je samo iznosio tezu svih tirana. A to je da je mir nemoguć bez stvaranja društva koje sledi njegovu ideologiju. Prema Lenjinu, svi se moraju pokoriti komunizmu. Prema Hitleru, nacizmu. Prema Muhamedu, islamu. Svi su govorili o miru ali su ga definisali samo u okvirima sopstvene ideologije i vladavine.
Dosta inteligentna odbrana fašizma, ali uzaludna! na istu gomilu si strpao ideologije i vjeru! Vjera je vjera a politički pokreti su u odnosu na vjeru su najčešće kratkotrajna sociološka i idejna pojava. Četnički fašizam uporedit sa vjerom čije su pripadnike ti isti četnici pokušavali čitav vijek genocidom istrijebit može samo pripadnik četništva, zla kojeg smo svi dužni najprije osudit a poslije i iskorijenit!
Suvoparan si,ne interesantan i zaudaras fanatizmom i to ti ovaj srpski ćetnicki portal sve dozvoljava.
Tačno je to da su „Srbi pobeda duše srca i poštenja“, ali i tu ima kukolja koji rehabilitujje fašizam i sve ono što čini fašizam! E ti su protiv onih koji imaju dušu, srce i pošptenje!
“Immer doch schreibt der Sieger die Geschichte des Besiegten. Dem Erschlagenen entstellt der Schläger die Züge. Aus der Welt geht der Schwächere und zurück bleibt die Lüge”. Brecht Bertolt
Jos uvjek istoriju pise pobjednik nad pobijedjenim.Porazenom ostaju pobijedjenio vozovi.Iz svijeta odlaze slabiji a ostaje samo laz.
Bertol Breht ljevicar kritikovan zbog toga ,tada je cinicno porucio kriticarima,“ako narod ne valja promijni ga“Dans jedan on najznacajnih i jedan od najvise igranih pisaca u Njemackoj,u pozorisnim predstavama,njegova Majka hrabrosti se igra u svakom znacajnijem pozoristu u Njemackoj.