Немања Вучковић за ИН4С: Нема слободе за нас у Србији док наш народ није слободан у Црној Гори (ВИДЕО)
1 min read
Немања Вучковић
Када је 9. маја судско вијеће Сузане Мугоше изрекло петогодишње затворске казне лидерима Демократског фронта Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, Студентски клуб Правног факултета, уз подршку других студентских организација, организовао је протестни скуп испред Амбасаде Црне Горе у Кнез Михаиловој улици у Београду, осудивши монтирани процес и политички прогон опозиционих представника који актуелни црногорски режим континуирано спроводи. Студенти Београдског универзитета тада су указали на угроженост српског идентитета и културе у Црној Гори, и потребу Србије да се стара о свом народу и ван својих граница, поручивши Србима у Црној Гори да подржавају њихову борбу за истином и правдом.
Управо са том мисијом је крајем 2016. године основан Студентски клуб Правног факултета, као жеља студената Правног факултета Универзитета у Београду да формира аутентичну патриотску студентску организацију која ће своје активности спроводити на начин достојан угледа правничке струке, кроз академско држање и спремност на дијалог.
Данас су једни од најактивнијих удружења на Београдском универзитету, препознатљиви као борци за права Срба у региону и подстицање младих да се баве темама из националне историје и културе, како би као будући интелектуалци кроз углед правничког позива могли часно и достојно служити својој земљи и народу.
О мисији, активностима и даљим плановима за ИН4С говори предсједник Студентског клуба Немања Вучковић, студент четврте године Правног факултета.
Којим се идејама водите у испуњавању мисије ваше организације?
Три су основна темеља која нас окупљају: љубав према праву и закону, образовању, као и љубав према отаџбини. Нема ваљаних закона и права без образовања, нема образовања без јаке отаџбине.
Кратак филм о активностима Студенстког клуба
Зашто вас занима положај Срба у региону? Ви сте једна од ријетких студентских организација која се тиме бави.
Студентски клуб ПФ од свог настанка крајем 2016. године води рачуна о Србима из региона и бори се за њихова права. Више година за редом смо организовали посету и пријем у Народној скупштини за Србе који студирају у Београду а долазе из Црне Горе, Републике Српске, Мађарске, Албаније, Македоније и других земаља -заједно са Скупштинским одбором за дијаспору и Србе у региону. Увек смо се оглашавали када се крше њихова права.
На дан када су осуђени Милан Кнежевић и Андрија Мандић у намештеном процесу “Државни удар” организовали смо протест испред црногорске амбасаде заједно са другим студентским организацијама и послали поруку да осуђујемо грубо кршење основног људског права на правично суђење и прогон нашег народа. Става смо да нема слободе за нас у Србији, док наш народ не живи слободно у другим државама.
Скуп сте посветили „свима онима који не љубе ланце, односно српском народу у Црној Гори“.
Као што је то поручио велики Матија Бећковић „овом пресудом је осуђена Црна Гора“.
Тада сам упутио позив свим политичким партијама у Србији и Републици Српској, истакнутим појединцима и интелектуалцима, да подрже Србе у Црној Гори, осуђене у намештеном процесу и да се ставе на располагање интересима нашег народа у Црној Гори. Нашу подршку ће увек имати они који се не мире са полицијском државом и тортуром.
Организовали сте и промоцију књиге историчара Александра Раковића „Црногорски сепаратизам“. Које су поруке тада упућене?
Александар Раковић је један од интелектуалаца којем је забрањен улазак у Црну Гору. Забрана слободе говора и обрачун са неистомишљеницима су доминантно присутни у црногорској јавности. Политика, како одлично запажа господин Раковић, која је идеолошки мутант ставова Секуле Дрљевића и Анте Старчевића, немилосрдно позива на укидање српског идентитета, цркве, језика и становништва. Спремност на отимање храмова Српске православне цркве, хапшење политичких лидера и сви други облици притисака са којима се суочава наш народ неке су од метода које се користе у том обрачуну. Недвосмислено је поручено да нећемо одустати од очувања и заштите нашег народа у Црној Гори, као и да се нећемо мирити са отимањем црквене имовине и прогоном свештенства.
Како видите тренутни однос Србије и Црне Горе?
Занима ме једино однос Србије према Србима у Црној Гори. Србија је недовољно оштра према режиму који је непријатељски настројен према нашем народу, српским интересима, цркви и онима који су признали независност Косова и Метохије, игноришући вољу народа. Долази попис становништва у Црној Гори, па ћемо видети какву ће подршку Срби имати од Србије да без страха искажу свој став на том попису.
Да ли сарађујете са неким организацијама у Црној Гори?
Тренутно не, али овом приликом упућујем позив свима који имају жељу да заједно бранимо идеје слободе. Сваки пламен слободе и борбе који се појави код вас, у нама ће изазвати пожар истог.
Коју поруку бисте упутили младима у Србији и Црној Гори?
“Младо жито, навијај класове, прође рока дошла ти је жетва.”
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Metox za tebe samo DETOX.
Masonska hobotnica gubi bitku otimanja nase Crne Gore pravoslavne puknite dusmani i vi prodane duse raspale
Браво момци. На вас је ред!
Jedan završio na Zidanom Mostu,drugi na Lijevča Polju ni groba ni mramora junačino jamarska!!!!!!
Moj je djed pogino braneci pravoslavni zivalj od ustaskog baliskog terora u hercegovini pocetokom drugog svetskog rata a sta je tvoj radio junak ?!
slavisa :
Moj je djed pogino braneci pravoslavni zivalj od ustaskog baliskog terora u hercegovini pocetokom drugog svetskog rata a sta je tvoj radio junak ?
Bice da je tvoj dejda poginu sto je pao sa osmtracnice logora u kojemu su bili zatoceni Srbi,naravno bio je pijan zato je i padnuo !
CRNJIŠA CRNJIŠA, biće dana CRNJIŠA pa ćemo razmjenjivat takvu ljubav a vi ste se baš uželjeli da do zagrljaja brzo dođe,shvatili smo mi CRNJIŠA na teži način vašu ljubav i vaše poimanje života.
ovako je poginuo Vucicev deda kao tvoj od ustasa?
Predrag Popović
Vučićevi advokati neće imati težak posao da dokažu njegovu neuračunljivost. Biće dovoljno da prilože njegove izjave, svaki psihijatrijski veštak će potpisati uverenje o teškom obolenju, koje ga oslobađa odgovornosti za sporne postupke. Poslednji, verovatno najmonstruozniji, primer njegovog ludila prezentovan je posle moskovske vojne parade povodom Dana pobede nad fašizmom, kad su ruski predsednik Vladimir Putin, izraelski premijer Benjamin Natanjahu i Vučić položili venac na Grob neznanog junaka pod zidinama Kremlja. Putin i Natanjahu su nosili fotografije svojih očeva, ratnih junaka iz Drugog svetskog rata. Pored njih, Vučić je nosio fotografiju svog dede Anđelka.
S patološkom potrebom da sve, pa i tu memorijalnu ceremoniju, iskoristi za svoju političku propagandu, Vučić je, falsifikujući činjenice, pokušao da se predstavi kao potomak žrtve zločina hrvatskih fašista. Preko svojih medija plasirao je priču o mučeništvu dede Anđelka, koji je, navodno, ubijen u Jasenovcu 1941. godine.
– Oca mog oca, Anđelka, jednog od najbogatijih srpskih domaćina u selu Čipuljiću, ustaše su odvele u prvoj grupi i nedugo zatim likvidirale. Moj otac ga nikada nije ni video, jer se rodio nakon njegove smrti. Ubili su ga, a nama su, kao porodici, poznata imena i potkazivača i ustaških koljača. Takođe su ubijeni Stevo Vučić, Ilija Vučić, Đorđo i Rajko Vučić, najbliža familija mog oca. Na strani moje bake, očeve majke, porodica Kunovac, stradao je još veći broj ljudi, koji su ubijeni samo zato što su Srbi. Ubijeni od ustaške ruke u mojoj familiji broje se desetinama – rekao je Vučić.
Prema toj verziji, ustaše su u Bugojnu, između 25. i 27. maja 1941. uhapsile grupu od 25 viđenijih Srba i zatvorili ih u zgradu zvanu „Konak“. Kasnije su transportovani u Banjaluku, da bi bili ubijeni u ataru sela Ivanjska, na Kozari. Dedu Anđelka naprednjački mediji su opisali kao pravog Srbina s dna kace. U udvoričkom zanosu, hvalili su njegove poslovne uspehe. Imao je, kažu, prve automobile i vozače, pa i konje za utrke. Zahvaljujući njemu, posle prijema na dvoru, kralj Aleksandar Karađorđević je 1927. godine Bugojnu darovao zgradu Srpskog doma.
„Hroničari su zapisali da je Anđelko Vučić čašćavao goste kafane nakon puča 27. marta 1941. godine u Beogradu, kojim je zbačena vlada Cvetković-Maček, a Kraljevina Jugoslavija odbacila Trojni pakt sklopljen sa Hitlerovom Nemačkom i Musolinijevom Italijom. U znak slavlja stavio je pred svoju radnju bure sa rakijom i svakog ko je naišao besplatno je častio, ostalo je zabeleženo. Nesporno je da je Anđelko Vučić bio na hodočašću na Hristovom grobu u Jerusalimu, zbog čega je dobio nadimak Adžija“ – opisani su izmišljeni događaji, koje su zabeležili hroničari koji ne postoje, u tekstu s naslovom „Ceo svet je danas čuo za Vučićevog dedu kog su ubile ustaše“.
Svoja saznanja o istoriji čipuljićke porodice Vučić u knjizi „Haške muke“ objavio je Ljubiša Petković, bivši komandant Ratnog štaba Srpske radikalne stranke i dugogodišnji narodni poslanik. Istraga, koju je Petković sproveo, činjenice pokazuje u sasvim drugom svetlu.
Anđelko Vučić, Aleksandrov deda, prema tim izvorima, u septembru 1941. prihvatio je katoličku veroispovest, što su uradile i porodice Kadijević, Lukić i Praljak. Dokument o tome potpisao je lokalni fratar Mijo Filipović.
– Stari Anđelko je bio jedina žrtva Vučića tokom rata, ali ni on nije stradao od ustaša. Naime, deda Aleksandra Vučića preminuo je od zadobijenih povreda posle jedne kafanske tuče u Banjaluci. On se bavio trgovinom, odnosno švercom. Pošto je bio u stalnim dugovima, osnovano se sumnja da je u pitanju osveta za nenaplaćena potraživanja – napisao je Petković, uz napomenu da je posle te tragedije udovica Dragica, Aleksandrova baba, s decom pobegla u Srbiju.
Najstariji Anđelkov sin, Antonije, zvani Braco, bio je oženjen divom iz bugojanske porodice Tomas. Poznato je da je Ljubo Tomas bio jedan od zloglasnih ustaških krvnika.
Ma koliko se trudio da falsifikuje detalje iz porodične istorije, Aleksandar Vučić nema sreće. Uvek se nađe neka činjenica koja raskrinka njegove laži. Taj usud nije mimoišao ni romansiranu biografiju dede Anđelka.
Krajem 2008, čim je postao zamenik predsednika Srpske napredne stranke, da bi lakoverne simpatizere uverio da se ne odriče radikalskog nacionalizma, Vučić je otišao na turneju po Hrvatskoj. Uz nekoliko srpskih naselja u Lici i na Kordunu, posetio je i Memorijalni centar Jasenovac. Pred novinarima Hrvatske televizije optužio je Franju Tuđmana i njegove naslednike da prikazuju umanjeni broj srpskih žrtava.
– U Jasenovcu su ubijena 24 člana porodice Vučić, a nijednog imena nema u registru – rekao je skrušeni Vučić.
Međutim, nedavno je u zvanični popis ubačeno ime dede Anđelka. No, ni to nije urađeno kako treba, pa je kao ime njegovog oca navedeno – Antonije, a i sam Aleksandar je govorio da mu se pradeda zvao Rade. Omaška, verovatno napravljena u brzini, upućuje na to da je aktuelni predsednik Srbije iskoristio kontakte s hrvatskim vlastima da ih zamoli da ubace ime njegovog dede na spisak ubijenih Srba, kako bi podržali teoriju o stradalaštvu porodice Vučić.
Kakva god bila istina, Aleksandar Vučić je javno, zarad vlastitog političkog marketinga, posramio pokojnog dedu. Ako je Anđelko zaista podlegao povredama zadobijenim u kafanskoj tuči, normalan čovek, makar iz elementarnog pijeteta, ne bi ga predstavljao kao nevinu žrtvu ustaškog terora. Niko pri zdravoj svesti ne bi to radio ni zbog pravih jasenovačkih stradalnika, da ne kalja uspomenu na njih. S istim motivom, niko moralan ne bi paradirao sa slikom dede-švercera uz junake iz ruskog Besmrtnog puka.
Уништавати усташки монтенегро на све могуће начине.
CRNIŠA, slobodni smo mi ne brini, nemamo mi nigdje bježati jer je svijet premali za vašu mržnju prema svome korijenu, zato moramo ostati tu gdje jesmo a to znači montenigers da ima velikih izgleda da vi rasrbice prvi platite svu naivnost i prostodušnost našeg naroda,da platite sve jame i stratišta širom Balkana da prvi platite sve što su uradile ustaše,balije i bagra šiptarska od pamtivijeka do danas jer ako više vjeruješ u naci zapad,Vatikan,Miraša i Mila nego u Sv Vasilija Ostroškog slava mu i milost onda ti CRNO CRNIŠA nema pomoći. u mržnji CRNOCRNIŠA nema pobjednika samo gubitnici a da čekam da nam ti i takvi bačate djecu i unuke u jame e taj film nećeš CRNOCRNIŠA gledat pa sve da ste od čelika a ne od govana.Zlo ti jutro CRNIŠA na takvim lijepim željama kada ti je duša tako bolesna od jutra ko zna što te čeka do kraja dana???? Pozdrav za BLEEENTOVENA, KOMLEENA i MAALJA kada se jave i predlože da Vlasima razbijaju glave.
Nisi shvatio ja volim crnogorske vlahe i dao bih za njih zovot oni su moja braca
Јозо, као што ти је дид скончао у Блајбургу, тако ће скончати и монтенегро којег подржаваш, смраду покатоличени.
Blamiša, baš si neko odvratno skota.
Dobro je da nijesmo braća, lakše nam kada dođe vrijeme da te kurtališemo, ujkice.
Када је 9. маја судско вијеће Сузане Мугоше изрекло петогодишње затворске казне лидерима Демократског фронта Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу, Студентски клуб Правног факултета, уз подршку других студентских организација, организовао је протестни скуп испред Амбасаде Црне Горе у Кнез Михаиловој улици у Београду,
!
Mladi napredni ljudi trebaju da se okupljau i da daju svoje misljenje a sto ne i svoj sud o ovome sto se kod nas desava,to je u demokratskim drzavam ipak nekako moguce, mada je ulica jedini nacin da to dospije u medijima.
Ovaj nacin je pozeljan i opsteprihvatajuci za malde Srbe u regionu ,dakle Crna Gora ili za vlast Montenegro,Srbija i Republika Srpsak,djelovanjem ovakvih maldih kadrova treba podrzavati i raditi na postepenom ujedinjenju gdje ce se stvorti jedna kriticna masa ljudi -intelektualaca koja ce svojim djelovanjem dovesti do trazenja ujedinjena ova tri entiteta,ne kao sada, gdje je razlog za to samo licna sigurnost pojedinaca u vlasti ,ili isticanje svojeg nacionalnog bica kao necega od cega ce se zivjeti u politici i biti profilisan kao Srbin.
Posto mi kao narod, u stvari Srbi smo svi, nemamo intelektualnu elitu a imamo intelektualce kao pojedince na tome se treba raditi,i to koliko se moze za pocetak na objedinjvanu elite i njihova misljenja i njihov rad se treba uvjek isticati i stviti pod lupu kritickog misljenja samo elite niukom slucaju ulice .
Taj put uvjek nije lak ali se mora zapoceti i to odmah po svim pitanjima,inace cemo kao narod polagano ali postepeno nestnuti,jer konobari konjovodci abadzije propali studenti lopovi i neznalice su dosli 44 i vladaju do danas nasim prostorima.Ne jednom se desilo da akademici i to ne bas koji proglasvaju bravara za akademika a onda iz te nazovi elite se kreira politika gdje imao da pisci sa srednjim sumarskom skolom zavode za Goles planinu citav jedna narod evo vise od pola vijeka.
Pitanje ja naravno kako odabrati i po kojem kriterijum stvarati te ljude a oni da stvarju elitne skole u koje ce ici samo najbolji i,to je priorite Srba kao naroda,jer ovo sve sto imamo danas je nastalo znamo kako i od koga!
Kada se taj proces zaokruzi necemo imati poroblema ni sa primitivnim ljudima ,mada oni nece isceznuti to je vise nego sigurno,ali njihce se svako gaditi i kloniti a ne ih pozivati u vlast ida oni kreiraju neku politiku,sto je sada slucaj!Nece biti potrebno dizati tri ni neznam koliko prstiju da se dokaze pripadnoist ili nepripadnost nekoj naciji pokretu ili vjeri,sem u zakonskim normama za to predvidjenim u laicistickoj drzavi.Sve je to nasa tuzna sadasnjost ali i nada da ovakvih ima i bice ih jos koji nece podpadnuti u maldosti pod sitem ili istom sluziti ako je kao ovaj danas u svim srpskim entitetima nekdasanje zajednicke drzave.
???? a nemoj nase vlahe oslabadjat molim te , pusti nas crnogorce da se patimo zajedno s njima jer ako ih budete oslobadjali nengilinu im neki traktori nesrece gedzovanske