Немоћ филована лудилом

Пише: Мишо Вујовић

Из немоћи се тешко излази. Немоћ је духовни амбис окован очајем и мржњом. Немоћ је заробљена патња у којој се огледа промашеност живота. Управо ових дана сведоци смо крикова немоћних. На једној страни суицидних и трагичних. На другој, ништа мање болесној, крештања промашених. Агресивно злурадо и девијантно.

Тамо где је реч господарила човеком, где се робовало речи, уздало у реч, неговала реч, гинуло због речи… реч се испроституисала, изгубила смисао, оголила и обисмислила.

Он је глумац, кажу. Човек који се бави речју. Живи од речи. Јавни радник, са речником чувара јавног нужника. Из сваке речи куља мржња. Мржња вансеријска. Еуфорична! Какву само може немоћ да породи.

Човек са оваквим вокабуларом и толиком количине канцерогене мржње заиста има проблем. Медицински! Таква аморална раздражљивост тешко се може уразумити или укротити речју. Ту чак ни медикаменти не помажу, а камоли вербална комуникација и атаковање на атрофиралу савест. Тај беспризорни, вербално потентни, носач туђих мисли, попут неудате сеоске алапаче, које су звали манита усиђелица, само је огледало јавног менталног здравља младе државе инфициране србофобним менингитисом.

Мирну сам одмировао. Не волим чопор. Читав живот сам солиста. Женско је и очито да “није сама”.

Бар тако се да наслутити из еуфорије коју манифестује у налетима. Види се да је притискају подстанари. Мада у тим валунзима има неке дрчности својствене особама помешаних осећања. Потроши и зажди. Али нека је, нека мрзи и пироманише. Успела је да постане и џелат и жртва. Све о државном трошку. Циљ је познат. Са мало речи и још мање мисли – постигла је ефекат. Инфекција се шири.

Због тога, али из због презимена овог анонимног клипана назови глумца, Зорана Вујовића, очито мало побрканог у глави, како би рекли Цетињани, нећу отћутати. Свестан сам да је свако реаговање на овако самосрозавањеве праћено моралном дијарејом, помало узалудно. Убеђен сам да је његов пост на Фејсбуку девијантни допринос ширењу лудила али маркетиншки крик скретања пажње на сопствену неоствареност и недостатак талента.

Ово запенушено обраћање праћено драматуршким набојем почиње пљувањем, “лапрдањем” малим словима о Великој Србији. “Софистиковано” обраћање наставља придевима: идиот, смрда, олош, уз обавезну круну – “јебо ти пас матер”.

У свом заносу овај ургентни случај, тако би га третирали у озбиљној држави, шаље “едукативну” поруку Србима:

“На концу и најуже, схватите древна српчад да сте поријеклом из Црне Горе до једнога јебенога… Схватите од Цетиња, Жабљака Црнојевића, Дукље, обала Рибнице, да сте поникли и посрнули одавде, мајку вам је.ем отровну, издајничку… Који ваши храмови мајку вам је.ем ненормално до једнога, идиоти исфрустрирани… На шта је личила келија св Василија Острошког, од ње сте хотел направили мајку вам је.ем велико ништавну…”

Шта рећи и са чиме упоредити оволику концентрацију душевне тескобе једног малог, скрајнутог човека, чија је главна улога постала ова фрустративна пашквила на Фејсбуку. И он је као Мирна успео у науму. Стигао је до насловних страна.

“Е рече им ли рече, е нека си им река…”, рећи ће Цетињани.

Пошто је помињао Ведрану Рудан, која се у осврту на нови талас насиља над Србима у Хрватској иронично осврнула опаском “па нећемо ваљда тући псе него Србе”, глумца ћемо препустити њој. Она зна како се са битангама разговара.

Ја ипак мислим да мој презимењак мора да потражи стручну помоћ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: