Немогуће повлачење тужби између Србије и Хрватске

Иван Мркић не искључује могућност повлачење хрватске и српске тужбе за геноцид пред Међународним судом правде. Из „Веритаса“ истичу да је Београд предао спискове несталих и да нема шта више да понуди Загребу. Коалиција удружења избјеглица оспорава политичку вољу Хрватске, преноси РТС.

Реагујући на јучерашњу изјаву хрватске шефице дипломатије Весне Пусић, њен српски колега Иван Мркић не искључује могућност узајамног повлачење тужби али и каже да је Београд спреман за суд. Коалиција избјеглица и „Веритас“ тврде да је држава већ дала спискове несталих које је имала и да нема више шта да понуди Хрватима. Весна Пусић јуче је поновила да је Загреб спреман да разговара о повлачењу тужби ако Србија осигура податке о несталима.

Два мјесеца остала су до првог рочишта Србије и Хрватске. Исто толико за одустајење од тужбе и контратужбе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу. Ипак, у ту опцију мало ко вјерује па и српски министар спољних послова, за којег би то било чудо.

„Да буде јасна једна ствар, за Хрватску је било боље да уопште није подносила ту тужбу и боље је за обје земље да тужбе буду повучене“, истиче Мркић.

Према његовим ријечима, иако Србија није инцијатор тог процеса, спремна је на тај корак.

Сигнал да би Загреб одустао ако Београд осигура податке о несталима у Веритасу разумију као параван за прави мотив такве поруке.

Србија нема шта да понуди Хрватској када су у питању нестали. Све што је имала дала је. Архива је отворена и подаци су предати хрватској страни, каже Саво Штрбац из „Веритаса“.

Према његовим ријечима, прави разлог за то је што се повлачењу тужби противи католичка црква која је јака у свакодневном животу, као и пола милиона бораца из посљедњег рата који воде капмапању против ћирилице, и уједно против Срба.

Ту тезу не оспорава ни предсједник Српског националног вијећа. Милорад Пуповац каже да не треба потцјенити отпоре повлачењу тужби на обје стране, али да владе сносе одговорност за односе двије државе.

„Сви видимо да ствари иду према судници, доказивању тужби. Исто тако постоји и свијест о ризику и опасностима од таквог суђења и високих трошкова који прате процес“, оцјењује Милорад Пуповац из Српског националног вијећа.

Истиче да уз одређене напоре обје владе није нереално очекивати могућност таквог разговора.

Листа проблема између двије државе не завршава се само питањем несталих. То констатује Коалиција удружења избјеглица и оспорава политичку вољу Загреба.

Хрватска још није ексхумирала тијела на познатим мјестима и није процесуирала ратне злочине у Олуји и Бљеску, напомиње Миодраг Линта из Коалиције удружења избјеглица.

Линта подсјећа да Хрватска није вратила пољопривредно земљиште, станарска права, исплатила пензије и вратила девизну штедњу.

Сматра да се због ових чињеница не може говорити о остварењу услова за повлачење тужбе и контратужбе.

Хрватска од Србије тражи информације о 884, а Србија од Хрватске о 1.904 нестале особе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: