Необарбарогениј

Пише. Сибин

„Необарбарогеније подгрејава српски пасуљ од пре четрдесет-педесет година и неодољиво прди“… (Балша Брковић).

Е сад, господо, како, дакле, и у којем кључу, читати ово реченицу? Није ли она, дибидус, окорели националшовинистички, мрачки, мрзитељски, додворнички, производ, који је за циљ имао да у јавности изазове еруптивни ефект, на који ће се онда – молићу лијепо – с правом обрушити лавина коментара, да би се исти – тако је обичај у овој по свему истрошеној и офуцаној монтенегрини – од стране „грађана и лијево-оријетираних модерниста“ дешифровали као шешељовски урлик, импулс деведесетих, као мегаломанштина од које болују Срби, препознати у свом примитивном жанру, фолклору и
миту, још „кужном православљу“ и – како то примјећује он – „агресивном светослављују.“

Ок, али Баки као Означитељ „прдежа“, са оваквом реченицом надалеко заудара, са све мјенстрим гласилом какве су цикотићке „Вијести“, чији су колумнисти најдаље од онога
што је Радомир Констатиновић држао првим принципом у својој филозофији, оној која је надалеко знала осјетити – паланачки дух…

(Није ли ова реченица – пасуљно-прдежна – управо продужетак паланчарења у малом,
процијените сами, а Сибин за данас је имао паметнија посла.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: