Неодољиви шарм евроазијске идеје

Нова дешавања у контексту кризе глобализације на амерички начин

Током протеклих шест мјесеци, критичари евро-азијских иницијатива запљуснули су нас гомилом информацију, које говоре у прилог тези да су Евроазијски економски савез (ЕЕС – ЕАЭС), Заједница независних држава (ЗНД – СНД), Шангајска организација за сарадњу (ШОС) и Организација за колективну безбиједност (ОЗКБ – ОДКБ) без перспективе, да је евроазијска интеграција – мртворођенче, те да лидери земаља чланица ЗНД воде тајне игре Русији иза леђа. У све ово су покушали да умијешају и политичку кризу у Јерменији, рекавши да Јереван жели да напусти ЕЕС. Укратко, свуда – криза и хаос.

Континуирано изношење оваквих глупости извршиће утицај на свијест људи, који не горе од жеље да пажљиво сагледају ову тему. Овим се активно користе унутрашњи опоненти  режима у земљама које су се опредијелиле за евроазијски смјер развоја. Заиста, низ структура (на примјер, ЗНД) споља су изгледале као атавизам. Ипак, халабука коју је дигла Украјина по изласку из ове структуре, потврдила је да ЗНД ипак постоји. А, с обзиром колико је Порошенко бијесно и дуго негирао ову чињеницу – сигурни смо и да је снажна. Украјински предсједник нам је помогао да то и схватимо! ЗНД живи свој живот, одржава самите о економским и безбједоносним питањима, али често без праве медијске подршке…

У ОЗКБ, који се бави војно-политичким питањима, рад је много систематичнији. Крајем маја извршене су оперативне и тактичке вјежбе Колективних снага за брзу реакцију “Кобалт-2018”. Мало касније, предсједник Казахстана, Нурсултан Назарбајев и Министар одбране РФ, Сергеј Шојгу, договорили су заједничке маневре “Ешалон-2019”. Одржана је и велика изложба одбрамбених технологија КАДЕX-2018. Недавно је завршен и сусрет Министара иностраних послова у Алматију.

Ове активности гарант су сигурности читавог региона Централне Азије, и заштите авганистанско-таџикистанске границе, гдје руска 201. војна база игра водећу улогу.

Не смијемо порицати ни проблеме који се јављају. Главна је “аутономија дјеловања”, чак и у осјетљивим питањима. На примјер, Минск, упркос протестима Јеревана, наставља да снабдијева Азербејџан системима РСЗО “Полонез”. То јест, савезник у организацији за колективну безбиједност наоружава Јерменији непријатељски Азербејџан. Истовремено, Јерменија и остали чланови ОЗКБ разговарају са Пентагоном о могућем распоређивању биолошких лабораторија на њиховој територији. Горак укус оставља и помоћ земаља-чланица у транзиту америчке робе у Авганистан. Вашингтон је закључио са  Бакуом “Уговор о отвореном небу”. Коришћење казахстанских лука у Каспијском простору ствара опасност од уласка непожељних лица и терета на територију Русије.

Ипак, на недавном самиту, све земље су истакле да ће се борити против “три силе зла” (тероризам, сепаратизам и екстремизам) и увећати економске напоре ради смањења зависност од долара. Економски ефекат активности ШОС расту заједно са економским растом читавог азијског региона. Као резултат, организација се припрема за ново проширење. Земљама чланицама Шангајске организације за сарадњу, придодате су земље-посматрачи: Монголија, Иран, Авганистан и Бјелорусија (на овај статус претендују и Азербејџан, Јерменија, Сирија, Камбоџа, Бангладеш, Непал, Шри Ланка). Статус “партнера у дијалогу са ШОС” има Турска; сличну жељу имају и Израел, Украјина, Египат, Катар, Малдиви. Ту је и БРИКС: 2020 планиран је самит ШОС-а и БРИКС-а у Чељабинску.

Пројекат глобализације на амерички начин довео је до великих пукотина. Неслагања и трговински рат између САД и ЕУ свједоче о дезинтеграцији свјетског тржишта. Појавила се неопходност тражења нових интеграционих модела. Зато и улога и утицај Евроазијске економске уније расту уз дана у дан.

Крајем 2017 – почетком 2018, Евроазијска економска комисија је објавила рекордан раст промета у оквиру ЕЕС. Током периода јануар-новембар 2017. године, обим спољне трговине (тј, трговине са трећим земљама) порастао је за 24,6% у односу на исти период 2016, а међусобни – за 26,4%. Примјетни су нови трендови: опоравак од цикличне рецесије, стабилност економског раста, “дедоларизација”, значајан раст индустријске производње, што је тијесно повезано са могућношћу извоза производа на руско тржиште. На примјер, Киргистан (посебно рудник Кумтор) је увећао обим рударске и производне индустрију на рачун руских наруџбина.

Стабилна стопа раста пољопривреде и прехрамбене индустрије, чији су производи оријентисани према Русији, евидентирани су у Бјелорусији (4,1%) и Казахстану (2,9%). Бјелоруси 80% својих производа агро-индустријског комплекса продају у Русији. Казахстански БДП (у пројекцијама) ће порасти до 3,5% у 2018-2019. години, БДП Киргистана до 4,0-4,2%.

Успостављањем слободне радне зоне Русија је допринијела смањењу незапослености, не само у земљама ЕЕС, већ и у Узбекистану и Таџикистану, што посредно доказује раст трансфера новца из Русије у Киргистан – за 20%, а у Казахстан и Бјелорусију – за 17%.
“У економском смислу, Русија је несумњиво први спољнотрговински партнер Казахстана”, оцијенио је Назарбајев, и предложио формирање Форума младих лидера Казахстана и Русије, ради размјене идеја о широком спектру актуелних питања, од политике до културе.

Евроазијски савез ужива велику подршку – највећу у Киргистану (83%) и Казахстану (76%), а најмању у Јерменији (50%) и Бјелорусији (56%). Ипак, број оних који са ентузијазмом гледају на овај савез, и у њему проналазе велики интерес, значајно премаша оне који заузимају неутралну позицију, или су противници интеграција.

Тзв. “Механизам четири слободе”, који грађанима замаља-чланица  ЕЕС даје могућност да живе, раде, студирају и послују у било којој од земаља чланица, подржава 77% становништва Савеза (Јерменија – 78%, Бјелорусија – 71%, Казахстан – 76%, Киргистан – 87%, и Русија – 70%).

Проблема ће увијек бити. Постоји доста недосљедности у законодавству и царинским процедурама. Ту је и свеприсутни притисак Запада. Међутим, евидентно је повјерење грађана, “присуство економске памети”, и – Русија! Примјери Молдавије и Грузије показују да земље ЗНД, Европи и САД-у, нијесу потребни као партнери. Главни економски интереси пост-совјетских земаља нијесу на Западу, већ на Истоку. У централној Азији сви схватају да су будућност нације и просперитет гарантовани једино са Русијом. Због тога снажне евроазијске тенденције треба стално стимулисати. И то не ријечима, већ дјелима!

Андреј Уваров: ФОНДСК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: