Неокомунистички визионари Душко и Мило: Свачији и ничији

Пише: Иван Милошевић

Ма колико вам се чинило да је ДПС испуцао све своје теоријске и остале новотарије и да вас од њих у том погледу не може ништа изненадити, Душко Марковић је данас приредио један репрезентативни идеолошки коктел на којем је објаснио како власт види Црну Гору у будућности. У складу са њиховим идеолошким прецима (комунистима) такво рјешење мислим да нигдје не функционише у свијету, па као и бивши комунистички системи опстаће онолико дуго док постоје политички ауторитети да ту конструкцију одржавају. Да саопшти свој неокомунистички идеолошки пројекат Марковић је изабрао ЦАНУ и тобожњим академицима је очитао васпитну буквицу. Туга над тугама од академика, али таман су то и заслужили када достина њих чак нема ни факултет, а диче се академским титулама. 

-Наша историја и култура су потврђена вриједност. Развој, грађански склад и дијалог чине идентитет савремене Црне Горе. Црна Гора није држава нација него држава грађана. У таквој држави опасни су и неприхватљиви сви национализми. Основно питање је да ли ми имамо одговоре које од нас очекују грађани или ћемо тапкати у мјесту и викати ко је патриота, а ко непријатељ. И да ли ћемо правити листе подобних и неподобних? Не, него вриједних и способних, односно оних који то нијесу, рекао је Марковић.

Мора се признати да је Марковић био језгровит и да је у мало ријечи саопштио више теза,а свака од њих заслужује једну подебљу књигу. Ипак, и без тога може се наслутити шта Марковић и његов вођа над вођама жели да направе од свих нас и будућих генерација. Мислим да ће његовим рјешењима највише бити разочарани ови 1000-постотни Црногорци, јер у ДПС -овом националном концепту, као ни остали народи, не постоје ни они. Џаба им, дакле, што су се клели у Мила, бројали жртве бијелог и осталог терора, враћали се у Туђемил и десете и остале вјекове. Марковић им данас фино поручи да њих не интересују национализми, па ни црногорски.

Марковић је, замислите, када је говорио о историји и култури избјегао да је назове неким народноносним предзнаком, него је употријебио неутрални и празни појам „наша“. У томе свако може наћи што му треба и иако то изгледа на први поглед привлачно заправо ништа не значи, јер оно што је свачије није ничије и једино што је у томе сигурно је да се односи на све, али и ни на кога.  

Ипак, прави идеолошки бисер је дефениција да Црна Гора “ није држава нација него држава грађана. У таквој држави опасни су и неприхватљиви сви национализми“. Хоће ли против ових ријечи већ сјутра устати сви обожаваоци квазицрногорске цркве, неког квазицрногорског покрета и сличних ултранационалистичких организација? Требало би, јер им је Марковић поручио да им неће дозволити да машу својом нацијом, нити националном заставом, нити посебним језиком, нити посебном ношњом и осталим националним знацима. Све то није црногорско него је свачије и ничије!

Скоро све државе бившег комунистичког блока након распада тог система народни и остали спас потражили су у прошлости и уономе што је у њој опстало и мимо комунистичко-бољшевичког експеримента. У том враћању народног осјећаја јединства и заједништва у језику, обичајима, погледу на свијет, вјери, они су почели да граде неку врсту националне државе. У већини тих земаља тај процес је данас при завршетку и ваља очекивати да ће се оне ускоро окренути испуњавању људских и грађанских права својих становника и то без обзира које били вјере или нације. Међутим, тај грађански концепт могућ је само на државним темељима које је изградио народ чија је то држава и који ју је створио према свом националном осјећају. На тим основама тек и кожете да поштујете грађанска и остала права, јер основа не долази у питање нити је ко доводи у сумњу. Душков и Милов ДПС досјетио се да тај повратак у прошлост и грађење државних темеља прескочи и као из неког времеплова ускочи у грађанско друштво. Типично комунистички и бољшевички и једина и највећа мана тог путовања је што је унапријед осуђен на неуспјех, јер су, као што је познато и бебама, и њихови идеолошки праузори одавно нестали са лица планете. 

Једна од карактеристика Душковог и Миловог концепта је да је вриједност над вриједностима, фислософска категорија над категоријама, онтолошко биће над бићима, његово величанство „Стомак“. Уколико сте успјешни и способни и доприносите развоју онда сте подобни и бићете за то награђени. У економском рјечнику то значи уколико будете довољно призводили, јели и трошили немилице, тек онда ћете бити праве патриоте и националисти.

О апсолутизовању државе скоро да није потребно ни говорити. Држава је појам над појмовима, величанство над величанствима, божанство над божанствима и мораће да се перу уста и руке када се она буде помињала. Нејасно ми је онда шта су онда посљедњих дана ови из ДПС-а ухватили гусала и народне ношње? Који ће им они враг, када је све то свачије и ничије и онда припада свакоме и никоме? 

Истина, можда је све ово само и параван иза којег ће успоставити нова црногорска и антисрпска нација. Дволичност није непознаница политичког програма ДПС-а, па је могуће да су се они попуит језуита огрнули са више маски, па више нико не зна која је она права. Чини ми се понекад да то ни ДПС не зна!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: