Непоколебљив пред бијесом Запада

Посјетом Саудијској Арабији, Џо Бајден слиједи примјер европских лидера који су признали да у садашњим геополитичким околностима и економској кризи не могу изоловати глобалног енергетског гиганта и његовог владара

Моћни саудијски принц пријестолонасљедник Мохамед бин Салман прије четири године није поклекнуо пред међународним бијесом због убиства новинара Џамала Хашогија, док западни лидери који су некада жељели да га изолују сада траже његову помоћ.

Предсједник Сједињених Држава Џо Бајден, који је оптуживао принца да је наредио убиство Хашогија и тврдио да је Саудијска Арабија одметничка држава, посјетиће данас нафтом богато краљиевство у нади да ће му пружити предах од раста глобалних цијена горива.

Он слиједи примјере европских лидера који су 2018. године осудили убиство Хашогија у Истанбулу, али признају да не могу игнорисати глобалног енергетског гиганта и њеног де факто владара.

Са свега 36 година док званично и даље чека да наслиједи власт од његовог оца краља Салмана, принц је већ оставио свој траг у Краљевству и на Блиском истоку.

Мохамед бин Салман је угушио незадовољство и склонио супарнике у бескрупулозној борби за контролу у земљи и притом спроводи снажнију спољну политику у региону, предузимајући кораке који су одушевили његове присталице, узнемирили традиционалне савезнике Ријада и шокирали активисте за заштиту људских права

Угушио је незадовољство и склонио супарнике у бескрупулозној борби за контролу у земљи и притом спроводи снажнију спољну политику у региону, предузимајући кораке који су одушевили његове присталице, узнемирили традиционалне савезнике Ријада и шокирали активисте за заштиту људских права.

Убиство Хашогија, који је био припадник саудијске елите да би касније постао критичар, представља нарочито тежак ударац за репутацију принца, познатог по иницијалима МбС. Он је негирао да је наредио операцију, мада је прихватио крајну одговорност “као лидер” земље.

Убиство је одвратило поједине инвеститоре и драматично подрило имиџ МбС-а као реформатора који се залаже за нове сободе у конзервативном краљевству у којем се налазе исламска светилишта.

Међутим, суочени са новом реалношћу навалентног лидера који би могао управљати највећом економијом на Блиском истоку у наредних неколико деценија, дјелује да се његови критичари у иностранству повлаче.

”Цјелокупни покушај запада након Хашогија да покушају да ограниче интеракцију са МбС-ом је суштински подривен, а Бајденова посјета ће задати коначни ударац тој замисли”, казао је Ајхам Камел из консултантске Еуроазија групе.

”Он иде тамо како би оживио саудијско-америчке односе које је у садашњој геополитичкој ситуацији – због рата у Украјини, због ривалства са Кином, због енергетских проблема и регионалног утицаја Саудијске Арабије – потребно поправити.

Под будним око принца пријестолонасљедника далекосежне реформе, укључујући и излазак на берзу нафтног гиганта Сауди Арамко, праћене су гушењем сваке врсте незадовољства и активизма, хапшењем активиста за права жена и тајним прогоном високих припадника краљевске и пословне елите под оптужбама за корупцију.

У исто вријеме, он је обећао оштрији став против регионалног утицаја заклетог непријатеља Ирана и увукао је краљевство у скупи и непопуларни рат у Јемену.

Имао је гласну подршку бившег предсједника САД Доналда Трампа, али након што је Бајден обећао да ће заузети оштрији став према Саудијској Арабији принц је предузео потезе које дипломате тумаче као напоре да покаже да је вриједан партнер за регионалну стабилност.

Ти потези укључују и договор за окончање жестоког спора са Катаром у којем су Ријад и њихови савезници бојкотовали Доху, отварање директних преговоре са Ираном како би обуздали тензије и примирје у Јемену.

Међутим, односи са САД остају затегнути због ограничења Вашингтона на продају оружја краљевству и индиректних преговора између САД и Ирана за оживљавање нуклеарног споразума из 2015, без учешћа осталог дијела Залива. Бајден је такође одбијао да директно контактира са МбС-ом као де факто владаром.

”Просто, стало ми је”, казао је пријестолонасљедник у марту 2022. године у интервјуу за магазин “Атлантик”, одговарајући на питање да ли је Бајден погрешно протумачио неке ствари у вези са њим.

МбС је напредовао од скоро потпуно непознатог принца након доласка његовог оца на трон 2015. Он је маргинализовао високе припаднике краљевске породице збацивши старијег рођака са мјеста принца пријестолонасљедника у дворском пучу 2017, и консолидовао је контролу над саудијским обавјештајним и безбједносним агенцијама, изазивајући незадовољство унутар породице.

Касније те године, ухапсио је неколико чланова краљевске породице и других угледних Саудијаца, држећи их мјесецима у Риц-Карлтон хотелу у Ријаду у антикорупцијској кампањи која је изазвала шок код куће и у иностранству.

МбС је најавио свеобухватне економске реформе у циљу развоја нових индустрија и нових радних мјеста за Саудијце и увођења фискалних реформи.

Друштвене реформе, које су привукле велику пажњу, су између осталог отварање биоскопа и јавних забавних догађаја као и укидање забране да жене возе.

У марту 2020. власти су ухапсиле његовог рођака, бившег принца пријестолонасљедника Мохамеда бин Најефа и краљевог брата принца Ахмеда у потезу који извори повезани са краљевском породицом тумаче као начин да се побрине за уредно насљеђивање трона.

МбС има поштоваоце у региону, а један извор је казао за Ројтерс да је његов “булдожер” приступ неопходан како би се промијенила Саудијска Арабија.

Окосница економске трасформације је продаја акција компаније Арамко. Акције су понуђене на домаћој берзи 2019. године, и накратко је достигнута вриједност од два билиона долара, али није било довољно интересовања инвеститора за страну понуду.

Принц је такође преобликовао и саудијску спољну политику.

Наметљивост краљевства под МбС-ом је услиједила након што су поједини ратоборни саудијски званичници сматрали да већ деценију расте утицај Ирана и региону и усљед забринутости да Вашингтон под бившим предсједником Бараком Обамом окреће главу пред експанзинистичким иранским активностима у арапским државама.

Међутим, мада су Ријад и Техеран прекинули дипломатске односе 2016. године, они су почели директне преговоре 2021. у циљу смањења тензија у вријеме када заливске државе сумњају у посвећеност САД региону.

Извор: Вијести.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: