Непоновљива срамота Монтенегра и литијски вапај Црне Горе

Пише: Радинко Крулановић

Кад ти скоро цијели народ кличе лопове, лопове, а ти хоћеш и даље да крадеш. И неколицина око тебе краду. И краду брате и у очи гледају.

Ајде што крадете него што нас учите како је то за наше добро. Јадни лопове, своди ти се коло на неколицину. Мада би ти крао вјечно, јер ти си ти, непоновљива срамота Монтенегра, лопов који је успио да завади и завађа сиротињу која ти глобе више давати не може и трпјети твога зулума.

Ти би све у црно завио само да своју чапру сачуваш. Не дао нам Бог што нам ти мислиш, а теби дао како си радио. Тебе је ђаво опчинио и с ђаволом тикве садиш. С ђаволом ћеш их и зобати.

И све ти је могло проћи и пролазило ти је, али видјећеш и видиш пораз врагу и то брзо. Ударио си на темељ Црне Горе, њену вјеру, која ништа од живота никада није имала без Бога, а и шта би јој више и шта би јој љепше.

Вјеровала је Црна Гора како је знала, а вјеровала је толико да је и свака баба знала да ако из Цркве узмеш рука ће ти се осушити, и да ко узме неће му ваљати. А ти, и око тебе, твоји шегрти осушених руку још би да згрћете својим патрљцима. А од чега, кога, све сте позобали ђавољи окоти. Не радујем се твом и вашем поразу, него жалим над твојим и вашим људским падом, а падаш и пали сте, да вам више ни јао мајко не може помоћи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: