Непотпуна тумачења Горског вијенца

Пише: Слободан Милић

Једне ноћи за пуног мјесеца, у кревету, преврћући мисли, једна се издвоји, тргла ме моћно. Одмах устадох и почех да записујем реченице. Ако се одмах не запишу до јутра би одлепршале у заборав.

Мисао се кретала и окретала око тумача Луче микрокозма и Горског вијенца. Схватио сам да нијесу сва тумачења почињала од темељних философских идеја оба спјева, а посебно Горског вијенца. Што сам више размишљао био сам убјеђенији да је то тако и исправно. У библиотеци се налазе четрдесетак књига Горског вијенца од разних издавача и разним поводима. Прочитао сам вјероватно сва тумачења. Не удаљавају се једно од другог и нема таквога које би било изнад свих.

Горски вијенац има много шире значење од онога које су му дали многи тумачи. Углавном су сводили на сачувану „искру слободе“ и ослобођење народа од турске вјере посебно.

Његошу је била главна златна жица п р а в и ч а н  ж и в о т.

Ништење турске вјере значило је траженје и с т и н е: живот праведника је чистио сваку вјеру.

Да се разумијемо, Његош не креће случајно на Божић у мисију, у божију мисију у чишћење вјере. Угрожена је божија правда. Креће у борбу са јунацима и ратницима, који нијесу обични јунаци и ратници. Они су чисти, исправни и праведни. Тумачи су овдје затајили. Они иду у посебну божју мисију.

Луча микрокозма и Горски вијенац су спјевови о п р а в д и. Луча о небеској, Вијенац о земаљској. И у једном и у другом епу води се борбе и на небу и на земљи за Христову правду. Његош почиње борбу на Небу да би завршио на Землји

Чини ми се да је Његош познавао Пушкинову поему Моцарт и Салијери. Упамтио је добро прве стихове:

„На земљи нема правде

Као ни горе, то је јасно.“

Све ово произилази из темељне философске идеје Горског вијенца:

„Удри врага не остав му трага

Али губи обадва свијета.“

Нека погинемо и ми и Турци, односно нек се врши правда па макар пропао свијет.

Пад Цариграда и турска најезда на Европу изазвао је хришћански свијет својим неисправним  и безбожничким животом. Тако је хришћански свијет проклет још на овом свијету. Казали смо да ови јунаци нису обични ратници и да њихово јунаштво праведника, цар зла свакојега, да царује над сваким Злом и ништи свако Зло. Њиховим подвигом се опијају следећи нараштаји. Кад се пође од овог, исправног тумаченја, Његошев стих:

„Јунаштво је цар зла свакојега,

а и пиће најслађе душевно,

којијем се пјане поколења.“

потпуно је јасан.

Прочитајте ЈОШ:

Црна Гора улаже у здравље косовских* безбједносних снага: Донирала анти-ковид вакцине

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: