ИН4С

ИН4С портал

Непристојна политика званичне Хрватске према Црној Гори

1 min read

Војин Грубач

пише: Војин Грубач, предсједник НВО Центар реалне политике

 

Пријетња Ватерполо савеза Хрватске (ВСХ) да неће доћи на Суперфинале Свјетског купа због тога што базен у Котору носи назив ватерполо легенде Зорана-Дзимија Гопчевића, те њихова сугестија да се „питања имена базена у Котору ријеши на нивоу двије државе“, представља непримјерен предлог који се темељи на непристојној политици хрватског државног естаблишмента према Црној Гори. Дакако, ради се о политици приземних уцјена која је ескалирала до границе губитка здравог разума званичног Загреба, што је неприхватљиво и што треба одбацити. Ако званичници Хрватске тврде да је разлог тој претензији што је, наводно, прослављени ватеполиста Гопчевић био „чувар у Логору Морињ“, па му се још приписује да је починио наводне „ратне злочине“, знајући да у логору Морињ нико од логораша није смртно страдао, намеће се питање: на који се то ратни злочин мисли?
Ако се мисли на малтретирање и нехумано понашање према затвореницима у Морињу, чега је било па су одговорне особе
санкционисане пред црногорским судовима, колико знамо против Гопчевића није вођен никакав судски поступак. Самим тим, очито је да хрватска страна у овом случају спинује догађаје, ради на њиховом предимензионирању, не осврћући се на сопствену прошлост и не правећи логичне паралеле.
А ту мислимо на логор „Лора“ у Сплиту, који је познат по крвопролићу над заточеницима, укључујући никшићко-шавничку групу ратних заробљеника која је свирепо ликвидирана по свим правилима брутално-бизарног масакра у том државном затвору Хрватске!?

А шта се тамо дешавало, имамо у Извјештају Амнести интернешнала за 1993. годину, који садржи свједочење Гаврила Трипковића из Чапљине, свједока бр. 259-94-6 о звјерском мучењу и ликвидацији петорице Никшићана у Лори.
Дио тога свједочења, односно само почетак, изгледа овако: „Једно вече, не сјећам се тачног датума, око пола ноћи Томо Дујић, који је изгледа имао посебан пик на мене, извео ме је из моје ћелије и одвео у другу просторију. Тамо сам затекао пет мушкараца који су били обучени у стандардне униформе ЈНА. По говору сам схватио да су то Црногорци.
Ови људи су били толико измрцварени, поломљених руку и ногу, да је то на мене оставило један тежак утисак. Колико се сјећам, свима су им биле одсјечене уши, односно чини ми се да је само једном од њих остало једно уво. Они су били поређани по поду, тако што су неки били наслоњени на зид, а неки од њих у полу-лежећем положају. Некима од ових људи су већ биле извађене очи, а некима су предамном очи вадили. Сјећам се како је један од мучитеља једном од њих забио нож у језик и повукао нож те му је тако одсјекао језик…“ Продужетак тога мучног извјештаја,
налази се у отвореним изворима на Нету.
Ако хрватска страна приписује Гопчевићу „злочин“ чувара у Логору Морињ, тада је ред да Хрватска црногорској страни предостави списак бруталних ликвидатора у Логору Лора, информацију: какву су казну за те злочине добили, а потом да се достави списак свих чувара тога мучилишта, управника логора и свих оних који су за то одговорни све до самог државног врха Хрватске, да би их Црна Гора санкционисала и ставила на листу: „персона нон грата“.
Званична Хрватска у задње вријеме упорно спомиње которски базен и Гопчевића, као и спомен плочу у Морињу која се мора уклонити, а не осврће се на факт одлуке државних органа Хрватске да се 2016. године у Драгама код Пакоштана подигне споменик Миру Барешићу, свирепом убици југословенског амбасадора Владимира Роловића. Споменик Баришићу је доказ колико Хрватска цијени Црну Гору, па је интересантно како уопште имају образа да спомињу Гопчевића у било каквом контексту!?

То што и даље стоји споменик Барешићу и што се Хрватска није одредила, нити поставила спомен-плочу у Лори, је ваљани разлог за констатацију да не постоји неопходност да Хрватска има било какве идеолошко-политичке претензије према Црној Гори, а ако их има: треба их одбацити. Ово нека буде сугестија министру иностраних послова Црне Горе, господину Ервину Ибрахимовићу.
Просто им треба рећи, прошетајте до споменика Баришићу, господо, и своје уважено мишљење „окачите мачку о реп“. Са отворено увредљивим дуплим стандардима, неозбиљни сте и недостојни као партнери за било какве озбиљне разговоре, све док спољњу политику Хрватске према Црној Гори не доведете на прихватљив ниво.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy