ИН4С

ИН4С портал

Нерасвијетљени случајеви рањавања: Боље да живи ћуте, него да убијени говоре

Овог пута страдао је новинар, наредни пут може да страда неко из свијета политике или крупног бизниса

Новинарку „Вијести” Оливеру Лакић, бившег директора Телекома Олега Обрадовића, полицијског функционера Предрага Шуковића и некадашњег шефа Агенције за спрјечавање прања новца Предрага Митровића повезује иста ствар. Све четворо, у размаку од неколико година, рањени су на идентичан начин. Непознати починилац им је пришао и пуцао у ногу. Рукопис готово идентичан, у свим случајевима, као и порука онога који је наручио све то или пуцао. Боље да живи ћуте, него да убијени говоре.

Бивши члан Одбора за безбједност и одбрану Зоран Миљанић каже да пуцњи у ноге јесу знак упозорења, па се то у нашим приликама често тумачи као мање опасно.

– Међутим, нападачи на поменута лица, или су изузетно прецизни, или је пука срећа да у тим случајевима није дошло до пуцања аорте и до смртног исхода, или трајног инвалидитета у случају да су жртве погођене у кољена, рецимо. Хоћу да кажем да се ради о веома озбиљним кривичним дјелима и да се ради о починиоцима који изузетно спретно обављају свој посао, каже Миљанић.

Он наводи да је начин извршења кривичног дјела у свим поменутим случајевима исти, па претпоставља да наређења за нападе долазе из сличних центара моћи.

Рукопис је исти. Не бих рекао да се ради о истим налогодавцима, али оно што је сигурно јесте да су они повезани. Претпостављам да се ради о организованим криминалним групама, које своје налогодавце имају и ван криминала, вјероватно у сфери политике или крупног бизниса повезаног с криминалним активностима, поготово са шверцом цигарета и дроге. Политика и крупни бизнис, вјероватно су разлози зашто ова кривична дјела никад нису расвијетљена, додаје Миљанић.

Од истраге, када је посљедњи напад у питању очекује, како каже, тачно оно што смо добили и од претходних истрага – ништа.

Несмјењивост власти, чији је дио срастао с криминалом, рекао бих, једино су објашњење зашто ови случајеви никад нису процесуирани. Нити се о тим случајевима више говори, нити о томе пишу медији. Зато се не зна ко ће сљедећи бити на реду. Овог пута страдао је новинар, наредни пут може да страда неко из свијета политике или крупног бизниса, зависно од тога ко им се сљедећи нађе на путу, појашњава наш саговорник.

Као изузетно важно у овој теми, а не хотећи да буде, како каже, малициозан, издваја чињеницу да мета напада у Црној Гори никад нису били судије и тужиоци.

– Иако по вокацији судије и тужиоци треба да буду уз полицију, ми још имамо нерасвијетљено убиство полицијског инспектора Славољуба Шћекића и рањавање поменутог инспектора Шуковића. Ипак, у Црној Гори не постоји забиљежен случај напада на судије и тужиоце. Кажем, волио бих да тако остане, али у односу на нападе, нарочито на новинаре, та чињеница је непојмљива, баш зато што су судије и тужиоци кључни носиоци борбе против криминала и корупције, или би то требало да буду. У Црној Гори они су потпуно безбрижни, закључује на крају Миљанић.

Први у низу напада на лица која обављају значајне функције био је напад на Предрага Митровића, који се догодио у мају 2014. године. Нападач на Митровића, дефинитивно, није имао намјеру да усмрти жртву, чему свједочи и чињеница да му је прво запријетио прислањањем пиштоља на главу, након чега му је пуцао у ноге. Митровић је у то вријеме обављао функцију директора Управе за спрјечавање прања новца.

Годину након тога, услиједио је напад на Олега Обрадовића, бившег директора Телекома, компаније која је црногорској и регионалној јавности позната и по корупционашкој афери у процесу приватизације. Обрадовић је погођен у ноге док је у дворишту Електротехничке школе чекао сина.

У јулу 2016. године, у најпрометнијој подгоричкој улици и усред бијела дана, у ноге је упуцан и полицијски инспектор Предраг Шуковић, бивши шеф Одјељења за организовани криминал. Шуковић је прије овог догађаја осуђен на три мјесеца затвора, годину дана условно, због пријетњи премијеру Душку Марковићу.

Полиција провјерава безбједност новинара

Након напада на новинарку „Вијести” Оливеру Лакић, Управа полиције Црне Горе, послала је захтјев свим редакцијама црногорских медија у којем тражи имена новинара који „прате” област црне хронике ради процјене њихове безбједности.

Молимо да нам доставите имена новинара вашег медија односно запослених у вашем медију, који прате област рада у вези с борбом против криминала. Имена новинара вашег медија су нам потребна ради израде безбједносне процјене угрожености која ће бити рађена у односу на новинаре који извјештавају о наведеној проблематици, каже се у зхтјеву упућеном медијима.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Нерасвијетљени случајеви рањавања: Боље да живи ћуте, него да убијени говоре

  1. Сад су тек надрљали новинари. Има да им се натоваре на грбачу уходе и пратиоци да неће моћи отићу ни поради себе. „Заштитиће“ их тако што ће их онемогућити да раде као слободну људи, уствари заштитиће криминал и криминалце.

  2. O CEMU PRICATE ,KAKVA CRNA ZASTITA?CULI STE OVIH DANA TALICNOG UZ BOZIJU POMOC ZMAJA OD BAJRAMOVICE KAKO PROGLASAVA LUDIM I SUMANUTIM PRED CIJELOM CRNOM GOROM NAJVECEG BORCA PROTIV KRIMINALA U CRNOJ GORI TIPICNIM METODAMA PROSLIH VREMENA DA AKO NEMOZESUCUTKATI ONOGA STO GOVORI ISTINU ,PROGLASI GA LUDIM I STRPAJ U LUDARA .KOMUNJARE SU TO KORISTILE UZ POMOC ZLUPOTREBE PSIHIJATARA!GDJE JE REAKCIJA TZ NEZAVISNIH MEDIJA NA CELU SA VIJESTIMA DA TO SRAMNO CINJENJE OD LICA KOJI JE NAJODGOVORNIJI ZA OVO STO SE DOGADJA U OVOJ CRNOJ ZEMLJI!NIJE SLUCAJNO DA JE ZMAJ TAKAV KAKAV JE BAS IZABRAN NA OVU VAZNU FUNKCIJU!ZAOSTALOST,PRIMITIVIZAM ,NEZNANJE,IDEOLOSKA OSTRASCENOST I LICNO LUDILO SU JEDINI ATRIBUTI ZA OVU FINGIRANU FUNKCIJU!KADA KAZE ZMAJ DA SU DOKAZI „EMIGRIRALI“NEKO BI MORAO DA OVOG EMIGRANTA PROSLIJEDI USTANOVI KOJA SE BAVI SA OVAKVIM POREMECAJIMA!ZA NJEGA NIJE PROBLEM EVIDENTNO BOLESTNI NEPISNENI UBICA KOJI LAZNO SVJEDOCI ,NEGO INTELEKTUALAC SA DOKAZANIM SPOSOBNOSTIMA KOGA ZELI UCUTKATI I ZAPLASITI ,KAO I SV EGRADJANE KOJI MISLE SVIJOM GLAVOM!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *