Несавршени „грађанин“
1 min read
Фото: РТЦГ
Тзв. „грађански“ дио опозиције води једну скроз-наскроз – потрошачку политику! Зато су углавном у дилеми пред питањем: у односу на јуче, гдје смо данас?
Има нечег крајње опасног у поигравању са илузијом јер, на крају, како то сам враг удеси, и сами постанемо илузија. Тако је више него неувјерљиво представљати се као опозиција а истовремено се заклањајући иза илузије о некаквој тзв. „грађанској“ опцији, итд. Дакле, овај политички експеримент лишен истине тек је опозициони(нани)сање… Преко тога доспијевамо у стварност која нам пружа, с једне стране тзв. „грађанску“ опозицију, а, с друге, тзв. „Државни удар.“ Изволи, па бирај између два тзв. – бирај…
Лека је својевремено заступао став према којем Фронт не може опстати у коалиционом саставу услед недостатка централизације коју захтијева политика разлике. У реду, али гдје је та фамозна централизација кад се завири у политичко функционисање тзв. „грађанске“ опозиције?
Поштовани публикуме, у овом – тзв. „грађанска“ опозиција, иста опозиција хоће да покаже у чему се, заиста, садржи програм централизације која их чврсто веже и још чвршће обавезује и космополитски мотивише да раде искључиво у интересу демократизације система и његових институција све зарад осавремењивања друштва, и бла бла бла… Надаље, централизација је и у овоме – никад и нипошто с Фронтом!
Говорио сам па није згорег и да поновим: има нечег готово нео-расистичког у пласирању приче која усавршава методу подјела на грађане и не-грађане или грађане другог реда. Можемо ли, коначно, добити конкретан одговор ко су то, дакле, грађани, тј., не-грађани или грађани другог реда?! И, још: јесу ли грађани само они који симпатишу политику тзв. „грађанске“ опозиције? Уколико је тако, онда изнова на дјелу имамо пуну побједу подјела!
Не може се, Криптокапићу, све у зависности од ситуације до ситуације за рукав цимати прича о томе шта су то елементарни демократски услови да би једно друштво егзистирало као савремено, јер си управо ти, Ранко, заступао политику – прво држава па демократија, НАТО па вишепартијски систем! Истим политичким принципом представљао се и Лека, у оно вријеме кад се био заинатио објаснити шта све у једној коалицији значи и представља изостанак политике централизације. Данас, пак, у новокоалиционом обору, прво се окупљате па централизујете, и прво трчите у Владу па као тобож рушите власт!
(Ако нисам (а нисам!) симпатизер политике коју заступа тзв. „грађански“ дио опозиције, јесам ли тиме не-грађанин или грађанин другог реда, у најбољем случају несавршени грађанин? Као политичко биће, ово питање не може искључиво спадати у зону личног доживљаја, будући да се има посла са оваквом „грађанско-опозиционом“ политиком коју управо набрзину скицирах.)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nijesi negrađanin ako nijesi glasač građanske opozicije. Ali ako si glasač DF-a, onda nijesi prihvatljiv ogromnom broju opoziciono orijentisanih Crnogoraca, kojima je ova zemlja iznad svega. Tako da saberi onda dva i dva.
Грегор Самса пробудио се једно јутро и претворио ce у инсект
. Грегор је комерцијални трговац и све више је стресан за свој посао, али он не може да промени све док не исплати дугове својих родитеља.
Након што је схватио да је каснио у возу, његова мајка куца на његова врата, а он, реагујући на њу, вришти на њен глас и осећа болан тресак. Такође схвати да не може тако лако да изађе из кревета. Чудо и сумња на човека у закључаним вратима његове просторије расте и ускоро прокуратор из његове компаније долази да провери Грегорово одсуство. Због тога је Грегор извучен из кревета.
Буђење на вратима постаје све веће и иако Грегор покушава да га смири, то се не дешава јер се његов глас толико променио да га не разуме. Иако је желео одложити тренутак појављивања, оштре грешке прокуриста чине га да се појави, након чега његова мајка пада у заборав, а прокуратор бежи од страха. Грегор је почео са њим, са намером да му све објасни, али га је отац опљачкао штапом назад у собу. Удишући кроз уска врата, страхујући од можданог удара, Грегор је повређен и узалудно се пробудио увече, јер је мирисао своју омиљену храну, коју није познавао. Ноћ падне и његова пространа соба почиње да се пуни страха.
Следећег јутра његова сестра, која је само могла да поднесе свој нови изглед, приметивши да ништа није окусио, доноси све врсте јела да би тестирао његов укус. Грегор открива да му само долази до хране која је погођена ударцем. Његова сестра брине о њему: он доноси храну њему, чисти и проветрира собу док лежи прекривен столом, тако да она не види.
Иако не комуницира са остатком породице, сазнаје да је његов отац успио да уштеди нешто новца након распада његове компаније како би помогао породици да устане на ноге сада када је изгубио свог неговатеља. Што се тиче Грегор, сестра је одлучила да испразни своју собу како би могао пузати на зидове. А када Грегор осети да узима све што га подсјећа на његову људску прошлост, по први пут постаје агресиван. Он се очајнички пожурио покушати спасити барем нешто, због чега је његова мајка, ужаснута, пала у заборав. Тада је отац помислио да је Грегор извршио насиље, и био је забринут због јабуке која је остала дубоко у свом телу. Међутим, рана која је узроковала Грегорја да мучи више, била је да отворе врата увече да би посматрала породицу окупљену у дневној соби.
Грегор је гледао носталгично на свог оца, који је био регрутован, а његова мајка и сестра забављали су шивом. Постепено, породица све више потискује Грегора из своје свести. Ангажовали су пар који је уживао у вређању да ради најтеже послове, док је сестра остатака хране из његове собе уклоњена замахом роја.
Грегор скоро не једе ништа, ау његовој соби су постављене све екстравагантне ствари. Родитељи узимају станаре и врата његове собе остају затворене вече. Једне вечери је чуо сестру која је играо виолину, а врата његове спаваће собе су случајно отворена и пришао је вратима да је види. Нажалост, станари су га видјели, устао и почео да прети. Овај догађај погоршава Грегорову позицију, а сестра наводи да се она мора ријешити. Поражени Грегор се враћа у собу, саслушајући како му се кључ окреће. Те ноћи, памћење породице, Грегор умире.
Сутрадан, проналази близанца, а у вијестима да је умро, сви су ослобођени. Пролеће је. Отац, мајка и сестра излазе на периферију града размишљајући о перспективама за будућност која се отворила за грегорску смрт.
Франц Кафка
Pi gadi mi se ot te tkz gradjanske opozicije.