Несрећа пријатеље гради
Милисав Поповић
Пише: Милисав Поповић
Првог дана нове 2025. на Цетињу, Цетињанин Ацо Мартиновић убио је 12, а тешко ранио четворо својих комшија, рођака и кумова, међу њима убио је и своју рођену сестру! Послије је убио и себе.
Овакав злочин на Цетињу, прије двије године, када је било 10 убијених, такође је починио Цетињанин Бориловић, послије чега су и њега убили. Оба ова потичу из братстава, која прва налажу божићне бадњаке пред Цетињским манастиром (не рачунајмо оне који су се изоловали).
Због овог злочина на Цетињу, у Црној Гори прекинуте су све новогодишње свечаности, а три следећа дана проглашена су данима жалости у Црној Гори! Проглашен је дан жалости и у братској Србији и Републици Српској… Домаћи, а и страни званичници упућују саучешћа…
Сва је Црна Гора у болу уједињена. У многим градовима… у Цетињском манастиру, у Саборном храму, у Подгорици… пале се свијеће (не Милове ауто гуме)…за покој душа убијених…
Зашто се то једнородни народ, у Његошевом престоном Цетињу, без знаног повода, у миру, међусобно убија? Када објашњења у реалном нема, неизбјежно се тражи у метафизичком…
Било како било, у народу и живе ријечи да Несрећа (невоља) пријатељства гради! Нека је и тако, помолимо се Свевишњем Богу – да Црну Гору и њено Цетиње од оваквих несрећа – спаси!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Da ima stručne ali i političke hrabrosti pa da se inicira skup ali ne političara no naših najboljih psihologa, psihijatara, sociologa, stručnjaka za bezbjednost pa da otvoreno i van javnosti prodiskutuju i detektuju prave razloge ovoga što neki već nazivaju fenomomen Cetinje. A kad se dogovore da predlože državnim organima mjere za rješavanje problema koje su detektovali kako se više nikada slično ne bi ponovilo niti na Cetinju niti bilo gdje drugdje. Nažalost kod nas preovladava politika nezamjeranja i nemješanja u tudje političke torove, pa se zato ovakvi problemi vazda guraju pod tepih do sljedeće tragedije. Kao ilustracija izrečenog je indikativna izjava gradonačelnika Cetinja na komemoraciji nevinim žrtvama.
Ја бих река да ке ово нажалост феномен каквог ниђе нема, ни мањег мјеста ни више убистава и који тражи заиста најдубљу социолошку анализу. А ја бих мога ко лаик само рећи да је превише мржње у малом мјесту која се залијева са стране. Мржња и убија.
Како када цетињски портал пише Митрополија црногорско – приморска, „цркве Србије“ ? Како ће им Бог помоћи када их ништа опаметити не може? Тешко док се не покају за похлепу и понизност коју су исказали према милу лопурди и убици.