ИН4С

ИН4С портал

Нестало и златно посуђе: Црногорска похара Народног музеја

1 min read
Музејски техничар Александар Беркуљан поднио је јуче Основном тужилаштву на Цетињу анекс кривичној пријави од 21. децембрa, поводом нестанка близу 9.000 музејских предмета.
Narodni muzej Cetinje

Некадашњи Владин дом у ком су одржаване Народне скупштине на Цетињу у краљевини Црној Гори, а данас Народни музеј

Музејски техничар Александар Беркуљан поднио је јуче Основном тужилаштву на Цетињу анекс кривичној пријави од 21. децембрa, поводом нестанка близу 9.000 музејских предмета.

Како сазнаје Побједа, доставио је три документа са подацима који доказују да је Народни музеј Црне Горе у ранијем периоду чувао Његошев собни сат украшен брилијантима и златни печат дворске канцеларије.

Према његовим сазнањима, ови предмети више се не налазе у Музеју.

Такође, Беркуљан је Тужилаштву доставио и документа која показују да је са двора краља Николе нестао велики број златног и сребрног посуђа, тачније доставио је комплетан списак са 3.992 предмета.

Деценијама касније, тим предметима бавила се и управа Народног музеја, као установа која је чувала већи дио заоставштине Петровића. Дакле, ријеч је о дијелу фонда који се тиче међународног потраживања и реституције отуђених црногорских културних добара.

На питање гдје су се налазили документи који потврђују постојање Његошевог сата и златног печата, Беркуљан је изјавио да је “документација о томе, као и све остало до сада, била ‘под носем’ свима и то међу административном грађом у Архивско-библиотечком одјељењу.”

Да ли су та два предмета била излагана и када, не знам и не могу да памтим, али знам да је доста тога што је раније излагано такође недостајуће, као што је случај са Његошевим намјештајем. За потребе излагања трезорских вриједности направљен је посебан елаборат, који је анексу кривичне пријаве такође прикључен”, казао је Беркуљан.

Сва три документа, како је истакао, на исти начин и недвосмислено потврђују постојање Његошевог сата и златног печата. Документ у којем је дата њихова матерјална процјена, према ријечима Беркуљана, такође потврђује да се не ради о нечијој имагинацији и производу незнања.

У једном од докумената који се односи на дворско посуђе, а у који је Побједа имала увид, некадашњи директор Народног музеја Станислав Рако Вујошевић, у писму директору трезора и емисије Народне банке Југославије Велимиру Дрецуну, истиче да је посуђе са двора краља Николе преузето 1919. године и похрањено у Загребу.

Из литературе је познато да је предметна “сребренина” касније похрањена у трезор Народне банке Југославије у Београду и да јој се 1941. године, послије Априлског рата, губи сваки траг.

Тачно је даје управа Музеја тражила повраћај током педесетих, али пописни инвентар из 1964. године потврђује да је само тада отписано “као отуђено, поклоњено, уништено….” и сл. чак 894 комада дворског посуђа. Колико је мени познато, враћено је нешто око 400 комада, али никада оно највредније”, рекао је Беркуљан.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Нестало и златно посуђе: Црногорска похара Народног музеја

  1. Koliko je ovoj mafijaskoj vlasti do CG i njenih relikvija, samim tim i prema tradiciji, svjedoci njihov odnos prema imovini koja se nalazila i ono sto je preostalo u muzeju.
    Jeli ikoga bilo da se ikada zapita zasto je bilo sta pohranjivano po Zagrebu i bilo dje sto pripada CG?
    Koliko je toga bilo te i dan danas posezu lakomi i bezocni za tim.
    Sjecam se da je u vise navrata pisano o pohari muzeja i riznica. Sve se na tome zavrsavalo. Mozda ce i ovo.
    Sve lopov do lopova.

  2. То је сасвим у складу са цг пљачкашком и примитивном традицијом. Када су све покрали и распродали,остао им још идентотет па су и то продали и продају, многи! Част малобројнијим моралним и културним и паметним Цгцима. Такви су обично и Срби. У доба Петра Првог су и звоно из Пераста украли, са католичке цркве… Сужени видици, примитивизам а глуме Богове силле с неба. Тако и Мило, умислио да је неки фактор, а сву власт коју је узурпирао су му Амери дали и њихов је покорни слуга. Шта њему и Вучинићу остаје него да шверцује цигарете, сарађује са мафијашима Сарајева и КИМ, и да служи духу самопорицања. Да је поштен човјек, као сада Булатовић не би имао власт и новац но достојанство. Овако, све то изостаје па продају антиквитете јер им ништа није свето а глуме цг патриоте! Као уосталом и у тзв Хр све домољуб до домољуба а сви се накрали од исте државе, и ушли би у 300 вјера само да други да више! Типини Срби слабијег морала, самим тим и бивши Срби, хвала Богу!

  3. Како је кренуло музеј ће остати празан и ето прилике да се Веско Пејовић из Ловћенске улице крунише за краља и усели се у двор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy