ИН4С

ИН4С портал

Нешто је пукло у држави Данској

1 min read
Јер зна да је у држави Данској пукло давно, само се чека да одјекне. И одјекнуће, макар све новинаре, лише Дарка Шуковића, похапсили а пустили с ланца све Јањиће, Бугајске и ини.

Раичевић и Живковић

Пише: Емило Лабудовић

Када је уочи Ноћи вјештица, 30. октобра 1938. године, Орсон Велс, тада још млад и неафирмисани глумац и режисер, путем радија, тада најгласнијег и најприсутнијег медија масовног комуницирања, у оквиру своје радио – драме најавио инвазију Марсоваца на Земљу, Америком је завладала незапамћена паника. Празниле су се продавнице, гасила струја, масовно напуштали градови, па је Велс прекинуо драму и једва убиједио Американце да је ријеч о драми на радију а не на Земљи. Кад се паника стишала, америчка јавност је била подијељена на оне који су осуђивали Велсову „умјетничку слободу“ и тражили одговарајућу казну и оне који тај његов чин одобравали и смјештали у котекст успјеле шале. А сам Велс је том драмом на широка врата ушао у свијет славних.

Осамдесет и једну годину касније, два портала су објавила да се у Вили „Горица“ десила експлозија и изразила сумњу да је, можда, ријеч о диверзији. Кажем- можда. Експлозије је било, да ли диверзије или је пукао електрични ормар ђаво ће га знати, али панике посигурно није. Није, јер су грађани Црне Горе толико огуглали и обикли на свакојака чудеса да би и праву инвазију Марсоваца дочекали позивом на „дојч“ у неком од подгоричких кафића. Али зато је било панике у државном Тужилаштву и полицији јер у једној демократској држави, под НАТО кишобраном не смије да пукне ништа, па чак ни струјни ормар.

У држави апсолутне сигурности грађана, коју ремете само реметилачки Срби и још реметилачкији српски медији, могу да „пукну“ само „кавчани“, „шкаљарци“, „ грандовци“ и понеки слободни стрелац, док у Вили „Горица“ може да „пукне“ само чеп шампањца. Јер, ту обитавају овдашњи мировњаци и усрећитељи, нововјерци и новоцрквењаци и ту нема и не смије бити мјеста ни за какву експлозију, евентуално ону из ормарића.

Држава је реаговала одмах и у коријену сузбила најезду панике која је већ била почела да дрма њене грађане. Толико да су у огромном броју нагрнули у овдашње кафиће и баште небили уграбили још мало овог зимогрожљивог сунца прије него све пукне и оде дођавола. Јер, кад се томе што је пукло под Горицом дода и нова ерупција Попокатепетла, инвазија Марсоваца ти дође као дјечја игра каубоја и Индијанаца.

Узбуњивачи су ухпшени, дато је умирујуће саопштење, и диверзија је приписана Црној Гори непријатељским круговима из мрске Србије и још мрскије Русије. Рекло би се, ништа ново и ништа страшно. Непријатељи, спољни и унутрашњи, су таргетирани, њихове хибридне смутње помно изанализиране, а новинари… за њих је лако.

Ако се само и усуде да вирну преко ограде Виле и вила, ако само посумњају у проевропски пут Монтенегра, у њену позицију тигра, ако само лану коју против Мила краља и „краљевића“, зна се: метак из засједе, штангла из мрака, псовке, батине и затвор као најблажа мјера. Јер, „и коње убијају, зар не“? Јер, ко су то па они да подривају мир, стабилност, просперитет, свјетлу прошлост од Дукље наовамо и још свјетлију будућност одавде па све до Дукље и Туђемила. То што су новинари, по природи свога посла предодређени да узбуњују, макар и „велсовски“ ни најмање им не даје право да јављају чак и о ономе што је чуо добар дио града и један грађанин приде који је информацију чуо директно са полицијске „мотороле“. А оне, ваљда, не лажу. Јер, у противном, Катнићева рука далеко сеже…

Под Горицом је пукло те пукло, па шта год. Чуло се и без Гојкове и Драженове дојаве а са њом поготово. Чуло се и чује и прије и послије, јер је шкрипећи звук пуцања све јачи. Пуца на све стране, пуца по свим шавовима. Узалуд чувари мира у зимском периоду настоје да нам угурају чепове у уши и да нас трајно еутаназирају. Чује се, али нема панике. Нема панике јер овај народ једва чека да набубрели гнојави чир де-пе-ес власти коначно пукне па да Црна Гора одахне и оздрави. А у сусрет и у прилог том „оздрављењу“, као што и препоручује савремена медицина, народ шета. Шета и ћути. Шета достојанствено, поносно, сложно, неустрашиво. Јер зна да је у држави Данској пукло давно, само се чека да одјекне. И одјекнуће, макар све новинаре, лише Дарка Шуковића, похапсили а пустили с ланца све Јањиће, Бугајске и ини.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

12 thoughts on “Нешто је пукло у држави Данској

  1. Ko prati prodaje nekretnina u svijetu zna da je u Majamiju pokrenuta najveća akcija prodaje stanova i drugih nekretnina na atraktivnim lokacijama!
    Problem je sto kriminalci u Majamiju,kao i u cijeloj SAD teško (skoro nikako) mogu kupiti sa nelegalno stečenim parama nekretnine!!!

  2. Legendarni Emilo Labudović, ima možda dvadeset godina odkada on trpi nevolje ovog režima…
    Nikada nije imao dlake na jeziku…

  3. Да није био ватромет за побједу комита над Белорусима?
    Па су га суспендовали до даљњег?

  4. Nije Milo kriv…vi ste braćo i vaša slabost…Kosovo,Nato,Referendum,….ne lažimo.se…Vi ste krivi zjenico oko našega.Pokleknete li i ođe…neka vas neka….može Srbin i bez vas…..Neka nas 10 ostane,ali nas ostalo…a vi…su čim pred Milosa i ostale srpske vitezove.Provociram,znam,oprosti brate,ali ako poklekneš…umri.i nestani va vijeki vjekova.Amin

  5. Kada se Milo Djukanovic pregleda malo blize videcese da je obican narkoman. Ne narkoman sto prodaje on sam nego on pusta druge da to rade protiv svoga naroda.
    Jedno sto me brine da Milo isto kao drugi narkomani uvek cuvaju i pomalo smrchu u nos.
    Ako se on pogleda vidi se da njegova ruka je pored nosa uvek.
    Mora on da se izleci ali do tada on je opasan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy