Нешто је труло у црногорском правосуђу: Лазовић кандидат за судију Врховног суда иако не испуњава услове

Црногорско правосуђе и по извјештајима релевантних страних организација важи за „заробљену институцију“ која је домаћој јавности позната по монтираним процесима и прогону политичких неистомишљеника у претходним деценијама власти Мила Ђукановића.

Међутим, након 30. августа започет је процес реформи које, макар у овој области, касне. То кашњење као и кандидовање кадрова бившег режима за важне функције у правосудном систему, нарочито у претходном периоду – наилазило је бројне осуде и критике конституената нове парламентарне већине.

Последњи примјер је предлагање Мираша Радовића, бившег министра правде у Влади Црне Горе за предсједника Врховног суда а тој листи треба додати и име Војина Лазовића који се кандидовао за једног од двоје судија Врховног суда, иако не испуњава услове за вршење те функције.

Наиме, према члану 38. за судију Врховног суда може бити бирано лице које ради као судија, односно државни тужилац, најмање 15 година.

„Изузетно од става 8 овог члана, за једног судију Врховног суда може бити бирано лице које има најмање 20 година радног искуства као судија, државни тужилац, адвокат, нотар, професор правних наука или на другим правним пословима“, наводи се у закону.

Према томе, Лазoвић који је изабран за судију Управног суда 15. марта 2006 а конкурс је завршен 12 марта (што значи да му фале три дана јер по Уставу за кандидатуру на ову функцију потребно је тачно 15 година стажа) – не испуњава услове за кандидата за судију Врховног суда.

Иначе, Лазовић је широј јавности познат као судија који је пресудио у корист Бојане Лакићевић Ђурановић која је плагирала рад свога студента што је најскорији примјер, а од раније је познат по, рецимо, „аминовању“ више него дискутабилних одлука бившег градоначелинка Подгорице, Миомира Мугоше.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: