Нестрпљење, незахвалност и историјска неодговорност

Пише: Војин Грубач

Позиција Демократа да би се требале окупити „партије побједнице“ 30. августа 2020. те с партијама мањинских народа формирати нову Владу,  пати под нереалности проузрокиване вишком неприродне сујете.

Нажалост, све су прилике да Демократе не схватају енормну и превасходну важност партија које су „језичак на ваги“!?

Оне су нешто посебно, ексклузивно, њихов значај далеко превазилази број посланика које имају, а имају их увијек мало.

На примјер, Демократе су као „грађанска опција“ имале историјску могућност и шансу да с другим, ексклузивним „језичцима на ваги“, попут Позитивне и БС много раније оборе режим Ђукановића.

Резултат њиховог политичког  „сналажења“ у таквим ситуацијама је био раван нули! И Позитивна и БС су их откачили.

Можда су и тада Демократе једну руку сарадње пружале Позитивној и Бошњачкој странци, а у другој држале песницу да „задају ударац“, али факт је да су им у обије те ситуације руке биле поломљене а Ђукановићев режим настављао терор над народом и пљачку државе.

Понашање Демократа према првом језичку на ваги, у виду ГП УРА због тога изгледа нелогично, учитавајући историјске прилике, али и крајње политички неодговорно.

Наравно, из те демонстрације историјске неодговорности се не искључују, због рушења Владе Абазовића, сви остали полички чиниоци као и они који су клицали „обори“, немајући алтернативу да створе нешто боље, нити да представе нове варијанте осим  свађе коју сада форсирају а која је контрапродуктивна.

Дакако, имали су могућност да Абазовићу дају шансу за стварање техничке Владе, а ако он то не испуни да га одмах „обурдају“.

Нису хтјели! Шта, плашили су се да га потом неће моћи оборити? На чему заснивају ту претпоставку?

Политика је вјештина могућег, а не прављење рачуна без крчмара.

Оправданост приговора на рачун ГП УРА и премијера Абазовића нико не спори, али је неопходно видјети шуму а не фокусирати се на  једно дрво од којег се „шума не види“.

Опет, оправданост приговора политичким ставовима: Божене Јелушић, Конатара, Аџића,…, нико не спори, али они су и такви сто пута бољи од политичара  Позитивне и БС-а у кључним историјским ситуацијама гдје су се приклонили Ђукановићу, а хиљаду пута бољи од прелетача: Килибарде, Ђуровића, Џаковића, Белог Орла, Андријашевића, Паповића и сијасета других ликова који су угробили Црну Гору преласком на страну Ђукановића.

О томе, какву је кобну грешку прије Демократа направио ДФ рушењем Владе Кривокапића, најбоље свједочи садашње стање којем су кумовали, као и неуставно одлагање избора у Подгорици гдје би слом ДПС-а надмашио важност Темељног уговора и пописа јер би се та питања потом врло лако ријешила.

Да би се ситуација довела у норму а не превела у домен одлука амбасада Квинте, и њиховог ломљења ситуације преко кољена, када ће ДФ и Демократе схватити поразност нове ситуације, неопходно је поштовати еклузивност ГП УРА.

У противном, може се условним побједницима десити да их Квинта „на рогове набије“.

Ма шта мислили,  ДФ и Демократе нису чак ни равноправне са ГП УРА, јер су много пута имале  жансу да самостално сруше Ђукановића и никад нису успјеле.

Нису успјеле због своје неспособности, на примјер- један једини медиј нису покренули да отпочну  тешку  битку против Ђукановићевих медија који су извор зла.

Те двије организације ни дан данас немају рјешење за пацификацију тих медија који пласирају пропагандне хајке и лавине желећи дестабилизацију државе,  тражећи конфликт по сваку цијену.

Не само да ДФ и Демократе немају снагу, већ изгледа  ни вољу да се боре против те пропагандне машинерије иако је то њихова свакодневна  политичка, али и стратешка обавеза.

Што је још горе, током двогодишњег напада на двије Владе и у „тучама“ између себе, они су на Ђукановића и његове отровне медије потпуно заборавили. Пустили су их да раде што желе!

Елем, да није било митрополита Амфилохија и Дритана Абазовића, 30. август би био тешки, кобни  пораз и увод у грађански рат којег је Монструм отворено промовисао и имао намјеру да покрене.

Самим тим, кључни проблем данашње ситуације се може лоцирати у нестрпљењу и незахвалности политичких фактора који нису на достојном нивоу политичке и историјске  одговорности.

Ко год је учествовао у рушењу Владе Кривокапића и Абазовића, тај је поражен од Ђукановића јер су то његове двије велике политичке побједе.

Резултат свега је да су политичког покојника вратили из мртвих. Дали му шансу да опет сања кошмаре које ће остваривати уколико му се пружи било каква шанса.

Прочитајте ЈОШ:

Русофобија = србофобија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: