Neue Zürcher Zeitung (NZZ): Како је сељак из Берна постао један од највећих трговаца оружјем на свијету

Један швајцарски бизнисмен продаје оружје по целом свету. Због чега га мотре и USA обавештајне службе. Трагом тајанственог Heinricha Thometa.

Било је то рано поподне, кад је у албанском залеђу један црвени нисан патрол на усамљеном, сеоском путу изгубио контролу. Слетео је са цесте и преврнуо се. Возач, бизнисмен под именом Коста Требицка, је испао из аута. Спасилачке екипе су његово тело нашле 40м далеко од аута. Требицка је умро на лицу места. Поред њега, у шљунку, ловачка пушка.

Несрећа се догодила 12. септембра 2008, у близини сеоца Гјергјевице. Који дан касније су истражни органи саопштили да је возач крив за свој удес: маневрирао је трзајући са аутом а није био везан, био је у лову. Само: тој службеној верзији нису баш сви поверовали.

Прво: џип се преврнуо на путу који је прав као стрела. А није било ни једног сведока несреће. Недељу дана после удеса су на хиљаде Албанаца демонстрирали захтевајући фер истрагу смрти Требицке. Један од највећих медија је насловио великим словима: “То је било убиство”. А та се гласина држи до данас. Један високорангирани албански политичар је истрагу назвао “фарсом” а истражне органе задужене за овај случај “тотално корумпираним”.

Оволико буке није било случајно око ове приче. Коста Требицка није био било који бизнисмен него крунски сведок у милионима тешкој причи о продаји оружја. Деал је био тако спектакуларан да је један холивудски продуцент из овог случаја направо играни филм. А у центру свега: један Швајцарац. Heinrich Thomet, сељачки син и бизнисмен из Riedbacha код Берна. Који је изгледа био део овог деала.

Такође инволвирани: двојица момака, дрогераша из Мијами Бича, муниција из Кине, албански политичари, рат у Авганистану. И Коста Требицка, мртвац са сеоског пута. Више укључених у причу је касније било поосуђивано. Thomet  никад ни оптужен. Он је стално негирао да је икад имао ишта са тиме.

Ко је тај човек и како је могуће да тако мало о њему знамо?

Heinrich Thomet, 53 године, је моћни глобални играч у интернационалном бизнису са оружјем. Његово име свако мало исплива у спектакуларним диловима са оружјем по целом свету. Он је један неупадив тип, који је већ у раној младости изградио велику швајцарску оружану фирму. Био је потом оптужен да шверцује оружје, осумничен да је поткупио израелског официра и потпао под лупу америчких обавештајаца.

Данас га сматрају за “једног од најважнијих трговаца оружјем последњих 40 година”. Тако га описуј Аеndrew Feinstein аутор и експерт за глобални бизнис са оружјем. Лукав је и ћутљив. Да би смо му дошли на траг, морали смо месецима да истражујемо.

Његови послови су се зачели у родној кући у Ридбаху, засеоку на крајњем западу крај града Берна. Thomet је сељак, као и отац му. Али кад му је један друг положио за занат оружара, њих двојица оснивају одмах фирму. Тhometu је само 20 година. Заједничка фирма се зове Comando Arms. Сврха оснивања: импорт-еспорт ватреног оружја и опреме.

Та мала радња, основана 1988. на очинском сеоском газдинству, је почетак његовог успона у интернационални свет трговине оружјем.

Кад је нешто касније његов млади пријатељ напустио “Comando Armas”, Thomet налази новог партнера. Тај се зове Karco Bruger и он у Спиезу оснивају фабрику оружја Brügger & Thomet. Он тада има тада 24 године. У почетку производе пригушиваче за различите полицијске јединице. Касније фирма производи и сопствено оружје: машинке, снајпере, бацаче сузавца.

Та фабрика постоји и данас, под именом Б&Т, у Тхуну. Има око 100 запослених и једна је од највећих извозника ратног материјала у Швајцарској. Од 2005. Thomet са њом нема више ништа а његов дотадашњи партнер не жели реч да прозбори о Thometu.

Ускоро Тhometovi послови бивају интернационални. У то доба га бије глас бонвивана који често мења везе. У Riedbachu га свако мало виђају са неким новим, скупим аутомобилом. Његов “Comando Arms” више пута мијења име да би на крају постао “BT International”, како се и данас зове, смјештен у велепростору Берна, где се Тhomet још може срести. Али његова фамилија живи у иностранству.

Савезно тужилаштво води истрагу

Са “BT International” је Тhomet – или је био – деоничар у фирмама у различитим државама. То је испреплетени конструкт уз чију помоћ он мешетари широм света са оружјем. Рекламна брошура из 2005. године листа кћери “BT International” у Албанији, Бугарској, Израелу и Украјини. Сем тога он је у Израелу оснивач фирме “Талон” која је специјализована за трговину оружјем и безбедносним материјалом. Око ове фирме се врти један од од свакојаких мистериозних Тhometovih бизниса.

По извештају Amnesty International из 2006. године Тhomet са “Талоном” пребацује оружје из Србије и Црне Горе за Ирак. Послове води бивши војни аташе Израела у Швајцарској. Против кога се у Израелу касније воде истрагу због корупције. Тhomet га је изгледа подмитио.

У оптужници из 2011 се помиње поклоњени  Land Cruiser и уплата од 30.000 франака жени војног аташеа. Израелац је склопио споразум са својим државним тужилаштвом. Које потом укида оптужницу за корупцију. Тhomet на питање о овоме каже: “Није било подмићивања.”

У Швајцарској се активира Савезно Тужилаштво и покреће предистрагу због могућег прекршаја Thometa против закона о ратном материјалу, која бива оконачана без резултата због недостатка довољно доказа. Thomet остаје неокрњен.

И то је шема која се понавља кроз цео његов живот: људи у његовиј околини ступају у конфликт са законом, али његов кошуља увек остаје чиста. И у његовом најсензационалнијем бизнису, дилу са оружјем равном холивудском.

„Уљудни Швајрацар“

Јун 2006, на Еуросаторy сајму северно од Париза, једном од највећих сајама наоружања на свету. Произвођачи срећу официре, бизнисмени представнике влада. Аирбус презентује прототип свог новог борбеног хеликоптера а швајцарски оружани концерн Руаг своју муницију за снајпере.

И Тhomet је на сајму. Представници армија различитих држава свраћају. Мушкарци у белим одорама, карактеристичним за Арабско полуострво, се смењују код њега. Једна млада жена сервира шампањац и мезе.

Тако прича човек, који је тог дана такође био Thometova муштерија: Давид Пацказу из Мајами Бича, новајлија у свету трговаца оружјем. Њихов састанак траје неких пола сата и на Пацкоуза оставља трајни утисак.

“Он је један врло уљудни Швајцарац, који наступа врло професионално”, каже он на телефону за НЗЗ. “Тhomet се не смеје пуно, али то зато што је јелте Швајцарац.”

Пацкоуз је рано, преко пријатеља из детињства кога зна из жидовске школе, ушао у свет трговине оружјем. Давид Пацкоуз и Ефраим Дивероли су бунотовници против жидовске религије. Пушећи марихуану се вуку улицама Мајами Бича Четири године млађи Дивероли регрутује финално Пацкоуза за своју фирму АЕY, у којој је и једини запослени. Момци продају оружје и муницију влади USA. А њихова роба често заврши и у регионима, у којима се дешавају конфликти.

Ради се о уобичајном поступку у америчкој спољној политици: USA војска вршии обуку локалних снага безбедности у земљама попут Ирака или Авганистана и даје им оружје и муницију. На тај начин те снаге требају корак по корак да опет преузму контролу над земљом. USA  министарство одбране редовно за такве потребе расписује тендере преко интернета. Пацкоуз и Дивероли су се преко своје мини-фирме рано специјализовали за управо овај бизнис и зарадили велики новац.

Оружје гребу по целом свету. А један од њихових најбољих лиефраната је Thomet. Пацкоуз прича данас како Тhomet има најбоље могуће везе са разноразним владама. А посебно је добро умрежен на Балкану.

Годину дана после сусрета на сајму наоружања у Паризу Дивероли и Пацкоуз планирају свој највећи бизнис. У јануару 2007 армија USA проглашава АЕY за главног лиферанта муниције за Авганистан.

Наруџбеница је гигантска и за владу USA енормно битна. Ради се о обуци и наоружавању авганистанских оружаних снага, не би ли се USa војска могла вратити кући. Волумен наруџбенице: 298 милиона долара. Ефраим Дивероли, CEO фирме АЕ, у том моменту има 21 годину. Његов пословни партнер Давид Пацкоуз има тада 24.

Авганистански дил ове двојице младића подразумева преко 50 врста муниције: за пушке, пиштоље, машинке. Уз то и ручне гранате, муницију за тенкове и још понешто. А aвганистанска влада користи муницију из бившег СССР, зато АЕY мора да лиферује 100 милиона комада муниције за калашњикове.

У том моменту се у игру укључује Тhomet. Он зна где да за АЕY набави најјефтинији калашњиков-муницију. Његов лиференат се зове MEICO, државна фирма за извоз оружја Албаније. Та земља је под комунистичким диктатором Енвером Хоxом била до зуба наоружана. Арсенал албанског наоружања се принципијелно састоји од совјетског и кинеског оружја. Кад се режим Хоxе 1991. распао, у Албанији је остала гомила бескорисне муниције. Или: рај на земљи за бизнисмена типа Thomet.

Али за Дивероли и Пацкоуз ту настаје и проблем: уговор са USA армијом забрањује трговину кинеском муницијом. Разлог за то је ембарго на оружје из Кине уведен после масакра на Тргу Тиананмен. Сто милиона комада муниције из Албаније су кинеска производња, и то евидентно: све лепо спаковано у дрвеним сандуцима исписаним кинеским писмом.

Да им не би пропао посао од 300 милиона, Дивероли и Пацкоуз покушавају да сакрију порекло муниције. Њихова идеја гласи: да тоне муниције препакују у неутралне картонске кутије. И за тај посао ангажују локалног бизнисмена Косту Требицка.

Тако у игру улази човек, кога смо на почетку текста нашли мртвог. А који ову махинацију АЕY обелодањује јавности.

Учесници дила за Авганистан: Требицка, Дивероли, Пацкоуз

У једном телефонском разговору између Диверолија и Требицке, који је тајно снимљен а редакција НЗЗ поседује копију, ова двојица бизнисмена причају о сарадњи са албанским службеницима. Превод једног краћег сегмента:

Дивероли: Ја увек радим са Хенријем (Тhometom). Ја морам да са њим радим.
Требицка: Разумем.
Дивероли: Нисам ти ја као Хенри. Не умем ти ја са мафијом и свим тим проклетим Албанцима да изигравам мајмуна. Не могу да играм ту мафијашку игру. Ја сам USA бизнисмен. Радим за Владу. Сви ме посматрају. Пинари, шеф MEICO, њему требају такве фаце као што је Хенри, као посредник, који се брине о њему и његовим пајташима. То се мене уопште не тиче. Не желим о томе ама баш ништа да знам.

У једном даху Дивероли прича о албанским државним чиновницима и мафији. Са овим снимком у руци Требицка се јавља локалној албанској штампи. А потом и “New Yоrk Тimes-u”. Чиме пуца мега-скандал. А млади трговци оружјем из Мајами Бича упадају у млинове америчког правосуђа.

Тхомет негира да је био укључен у овај посао. Преко своје адвокатске канцеларије обавештава све могуће швајцарске медије који о овом случају пишу: “Нити су поменуте особе пословни партнери Тхомета нити је Тхомет био инволвиран у поменуте транскације.” Али управо то ће бити предмет касније истраге америчког Конгреса и албанског државног тужилаштва.

“Височије не може”

Годину дана након што се Требицка обратио медијима нашли су га мртвог под оним сеоским путем. Један од оних који ни речи не верују официјелној теорији о самоскривљеној несрећи је Ерион Велиај. Он је тада био политички активиста у албанском грађанском покрету. Он је повезао Требицку са “Nеw Yоrk Тimes”. Он је данас градоначелник Тиране, главног града Албаније.

“Нико не испада из сопственог аута тако да га то ауто претвори у пљескавицу”, казао је он на “ Basel Peace Forum” у разговору за НЗЗ. Кад смо га питали за Тhometa, раговао је врло изненађено: “Па била је истрага у USA. Они момци из АЕY су осуђени. Била је – макар формално – и истрага у Албанији. Али допустите ми: како је могуће да у Швајцарској није било никакве истраге ? Знате: височије од Thometa се скоро па не може бити.”

И стварно: у USA је истрагу водио Конгрес. Извештај на 28 страна је доступан јавности. Тhомета у том извештају USA Конгреса више пута помињу као посредника у бизнису. У Албанији се води истрага против шефа MEICO, који је по слову USA Конгреса радио заједно са Thometom.

Албанска врховна државна тужитељка је такође поднела извештај. По њој је Тhomet купио од MEICO муницију за цену од 22 долара за 1000 комада муниције а продао је АЕY за цену од 40 долара за 1000 комада. Значи: скоро па дуплирао цену. Албанска ВДТ сумња да је тако зарађена разлика исплаћена албанским државних службеницима. Она овај посао назива “корупционашка ствар” и захтевала је од Швајцарске правну помоћ. Потом је Савезно државно тужилаштво Швајцарске по други пут отворило истрагу против Тhometa. Али никад оптужницу подигло није. Тhomet каже: све оптужбе против њега су се показале као лажне.

Паралелни свет корупције

Новинар Guu Lawson је лиферовање муниције из Албаније за Авганистан обрадио за магазин “Roling Stone”. Он је у разговору са НЗЗ описао Тhometa као човека пуног тајни: “Тhomet зна како треба да се сакрије”.

Lawson је о АЕY-афери написа и књигу, која је била подлога за сценарио холивудског филма “War Dogs”. Bradley Cooper у филму игра бескрупулозног шверцера оружја, који удаљено подсећа на живот Thometa. У својој књизи “Arms and the Dudes” Lawson каже да на Балкану плаћање рекета и подмићивање спадају у стандардни поступак при трговини оружјем.

По слову експерата је трговина оружјем одговорна за око 40% свеколике корупције у светској трговини. Андреj Феинстеин, познавалац глобалног тржишта оружјем, говори у том контексту о паралелном свету у ком владају паре, корупција, преваре и убиства.

А о Thometu каже: “Thomet је огледало пуно тога што је најгоре у интернационалном послу са оружјем. На неки начин он је типично модерни трговац оружјем. Он је успешни бизнисмен, који се у друштву богатих и моћних мушкараца осећа веома добро. И ради енормну количину врло, врло разарајућих ствари.”

Године 2009 је Ефраим Дивероли, шеф АЕY, признао да је учествовао у завери против USA. И добио 4 године затвора. Давид Пацкоуз је добио 7 месеци кућног затвора. А Тhomet? У својим мемоарима Дивероли пише о овом Швајцарцу: “Сви око њега завршавају на оптуженичким клупама. Али Thomet је имун на кривичне пријаве. Он је тип глатке јегуље. Провуче се увек и свуда.”

Фабрука оружја у планимама Црне Горе

Велику позорност је завредео једним другим бизнисом: у јутро 4. фебруара 2008 је на аеродром Подгорица, главног града Црне Горе, слетео транспортни авион. У њему 1349 кућишта за МАГ 58, универзалну митраљез калибра 7,62 мм. Тако је установио ИПИС, белгијски институт за истраживање мира.

МАГ 58 је чувен по својој ефикасности: може да испуца до хиљаду метака по минути. Ово оружје је требало бити поправљено у фабрици “4 Новембар”. Лиферант је била, по пратећим папирима, Difence Industries, државна извозна компанија за оружје Зимбабвеа а посредник у послу: БТ Интернационал, фирма Heinricha Thometa из Берна.

После поправке су митраљези требали бити транспортовани за Америку. ИПИС је известио да је БТ Интернатионал била заведена у америчкој увозној лиценци као продавач делова наоружања. Чиме би Тhomet требао бити човек, који је направио целокупан дил: од Зимбабвеа преко Црне Горе до USA.

Једини проблем у причи: USA су америчким фирмама и персонама забраниле да послују са зимбабвеанском Defence Industries: и директно и индиректно. ИПИС је изразио сумњу да је бизнис “виа Монтенегро” имао за циљ само једно: да заобиђе санкције USA.

Тhomet није, по резултатима истраживања ИПИС, био само укључен у лиферовање из Зимбабвеа у USA. Он је сувласник фирме која је обновила оружје. “4. Новембар” је једно од многобројних војних предузећа која су била власништво рахметли Југославије. 2007 је ова државна фирма приватизована. На тендеру је добила једна фирма из предграђа швајцарског Берна: БТ Интернантионал. Непосредно потом предузеће мење име па од “4. Новембра” постаје “Tara Group“.

Тако Тhomet постаје власник фабрике оружја у Црној Гори.

Мртви радници и порески дуг

Испред фабричке зграде “Tara Group” вије се поред црногорске и застава са швајцарским крстом – упућујући на новог власника предузећа. За Тhometa типичан закон шутње важи и овде. Локални медији већ годинама јављају о свађама око фабрике. Мали акционари протестују због мањка транспарентности.

Скупштина акционара је 2018 одржана у Куала Лумпуру, годину дана касније у хотелуу тржишном центру Westide у Берну: целих пет минута аутом од родитељског сеоског газдинства. Места, којa су за црногорске новинаре, мале акционаре или раднике због високих трошкова путовања тешко дохватива. А итекако би имали шта Тhometa да питају. Пре годину дана су подгоричке “Вијести” писале о томе како он месецима није исплаћивао плате радницима а ни држави порески дуг од скоро 539.000 евра.

“Тара” не доспева у медије само због финансијских проблема. 2014 у две несреће у њој бива повређено седам особа. 2015 један радник гине у експлозији у фабрици, седам особа лакше повређено. 2018 фабрику привремено затварају јер поново гину два радника.

Иако је учешће БТ Интернатионал у “Тари” потврђено у проспекту саме “Таре” а Тhomet у презентацији у седишту фирме у Мојковцу наступа као њен гласноговорник, Тhomet покушава да минимизира свој удео у овој фабрици оружја. 2015 је чувени “20 minuten” објавио кратку вест о несрећи у овој фирми. Који дан касније редакција бива присиљена да објави “корекцију” да Thomet није власник “Таре” него да само има мањинско учешће преко једног друштва које му припада.

Реалност је да је Thometovo ушће у “Тари” реализовано преко две различите фирме. Ради се о конструкцији која служи замагљивању власничких односа. А они су овакви: преко своје БТ Интернатионал Thomet стварно држи само 34,9% “Таре”. Али 15,3% припада црногорској фирми БТИ Монтенегро. Чији је једини власник Thomet. Кад се све сабере: Швајцарац контролише преко 50% акција “Таре”.

Након што га је НЗЗ контактирао, Thomet је хтео само писано да одговори на наша питања. Па вели како са поносом гледа на свој ангажман у Црној Гори. Јесте да сада, пише он, не би инвестирао у “Тару”, бирократија Црне Горе је веома чудновата. Али он се радује што даје хлеб за више од 200 људи који су код њега тамо стално запослени. Што се тиче несрећа на раду Thomet пише: “Експлозије су настале људским грешкама. Један од шефова је због преступа против безбедносних прописа већ осуђен. А мере предострожности у “Тари” удовољавају свим релеватним прописима.

О бизнису да МАГ 58 из Зимбабвеа Thomet каже да оптужбе ИПИС нису тачне. Све неопходне дозволе и одобрења је имао.У Црној Гори је оружје онеспособљено а потом кориштено у УСА за обуку тамошње армије.

Упркос свим многобројним авантуристичким пословима Thomet је све ове године успео да остане испод снопа радара правосуђа. Службено никад није против њега подигнута ни једна оптужница – нити је икад био осуђен.

А неуморни трговац оружјем из Берна последњих месеци шири свој сортиман понуде.

Од почетка корона-кризе Thomat продаје хигијенске маске и тестове за антитела. Преко БТ Интернатионал. Коју је основао за трговину ватреним оружјем. Данас се она рекламира слоганом:

“У служби Вашег здравља. Од 1986.”

Аутор: Boas Ruh

Превод: Мирко Вулетић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: