Неуспјешни покушаји дискредитације проф. Братић: Вапаји за ДПС директорима школа не јењавају!

Напади на бившу министарку просвјете, културе, науке и спорта, проф. др Весну Братић, не јењавају од првог дана када је преузела одговорност за управљање једним тако комплексним ресором.

Уиграна и злоупотребом државног новца добро разиграна екипа дворских интелектуалаца користила је сваку прилику за напад на министарку Братић.

Као нешто преко чега, тобож, нису могли да пређу јесте смјена директора црногорских школа који су, огромном већином, обнашали улоге страначких „проточних бојлера“ и били класични узурпатори законског функционисања просвјетног система. Дискриминација Срба приликом запошљавања у црногорској просвјети, у великом броју случајева, представљала је директну „заслугу“ смијењених ДПС апаратчика са позиција директора школа.

Данашњи „вапај“ Заштитника имовинско-правних интереса који је најавио да ће покренути поступак накнаде штете која је, како је рекла, настала по буџет због незаконите смјене директора васпитно-образовних установа, а у износу од око 300.000 евра, очигледно, представља удружени и унапријед испланирани покушај дискредитације проф. Братић.

До ког нивоа иде организована хајка на бившу министарку указује нам и данашње „сеирење“ у режији Драгиње Вуксановић Станковић која је, по правилу, губила у парламентарним расправама са проф. Братић.

Интересантно, неколицина директора Јавног сервиса који су смијењени за вријеме Ђукановићеве неприкосновености, кумулативно су из касе РТЦГ однијели десетине хиљада на основу отпремнина. Примјера ради, претходник Рада Војводића, Бранко Војичић, којег је смијенио Савјет 2011. године, отишао је са 70 хиљада евра, док је Војводића, према писању медија, следовало око 30.000 евра.

О свему овоме – ни трага, ни гласа, а камоли вапаја.

Професорица Братић је у недавном интервјуу за ИН4С детаљно образложича овај фамозни ДПС-СДП-СД-БС спин о некаквој „сјечи директора“… Прво је то било 1.000 директора, а на крају смо дошли до десет пута мање цифре.

Као прво, Министарство није отпуштало наставнике. Уложен је напор, у највећој могућој мјери, да разријешени директори имају норму часова. Дешавало се да су некима опортуније „легле“ улоге партијских „мартира“ за што су награђени функцијама „по дубини“ у 43. Влади. Свакако је то само наставак партијског дјеловања у образовању које су успјешно обављали на претходним функцијама.

„Знате како, у цијелој овој причи, постоје одређене процедуре које се морају поштовати. Министарство и министар не доносе законе. Некад их предлажу. Општи закон о и образовању и васпитању је и предложен од стране посланика. Министарство је било дужно да га спроведе. Све је врло једноставно. Један од органа одлучивања у школама јесте Школски одбор. Дио чланова Школског одбора именује Министарство, што је предвиђено Законом. Законом није регулусан начин именовања чланова Школског одбора. У недостатку законске регулативе, тадашње ресорно министарство (МПНКС) је прихватило затечено рјешење, а то је да именује чланове ових одбора на предлог директора школа“, саопштила је проф. Братић тада за наш портал.

Разлог је прост, додала је она, министар или запослени у ресорном министарству тешко могу знати и препознати истакнуте (су)грађане у свакој локалној заједници. Идеално, ради(ло би) се о угледним појединцима, чак бившим ученицима, који би могли допринијети развоју школе и локалне заједнице. Након усвајања измјена закона, директори су били дужни да доставе захтјеве за именовање чланова Школског одбора с предлогом кандидата.

Очигледно, према наводима министарке Братић, они то нису учинили, већ су доставили захтјеве без предлога и то у највећем броју случајева тек након 1.јула, иако је та њихова обавеза била 12.јуна. То је прилично чудно понашање тадашњих директора будући да је, ако је већ осмишљена опструкција, било за очекивати да она буде таква да се ситуација „окрене“ у корист тадашњих вршилаца функција тако што ће се предложити чланови школских одбора наклоњени актуелном менаџменту.

Дакле, да су то урадили руководиоци не би били смијењени јер би поступали у складу са законом и праксом (коју су познавали, нарочито ако се узме у обзир вријеме које су многи провели на функцијама, односно, неколико узастопних мандата) са једне стране, а са друге стране имали би себи наклоњене кадрове у школским одборима чак и ако не би били изабрани на конкурсу за директора образовне установе. Посебно када се узме у обзир тренутни предлог измјена Општег закона о образовању и васпитању који предвиђа да директоре бира Школски односно Управни одбор. Све ово је препознао Виши суд и укинуо првостепену пресуду којом је усвојен тужбени захтјев директора, а која судбина се очекује за све првостепене пресуде.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: