Неутралност: Коњевић признао да НАТО уцјењује државе да постану чланице
1 min read
,,Умјесто да се бави озбиљним и нагомиланим проблемима у министарству које води, од прекорачења овлашћења полиције у прошлонедјељном хапшењу мирних демонстраната до шикане и дискриминације оних који задовољавају законске услове да стекну црногорско држављанство од стране запослених у подручним јединицама МУП-а, Коњевић се одважио да бесједује о безбједоносним, геополитичким темема, о којима, стиче се утисак, врло мало зна“, наводи се у саопштењу Покрета за неутралност.
Саопштење достављено порталу ИН4С преносимо интегрално.
Као недавно његов партијски саборац и колега из владе Вујица Лазовић и министар унутрашњих послова Рашко Коњевић је дао свој допринос ширењу неутемељних и несувислих тврдњи о НАТО интеграцијама у медијском простору Црне Горе.
Умјесто да се бави озбиљним и нагомиланим проблемима у министарству које води, од прекорачења овлашћења полиције у прошлонедјељном хапшењу мирних демонстраната до шикане и дискриминације оних који задовољавају законске услове да стекну црногорско држављанство од стране запослених у подручним јединицама МУП-а, Коњевић се одважио да бесједује о безбједоносним, геополитичким темема, о којима, стиче се утисак, врло мало зна.
Коњевићева тврдња да је НАТО „све мање војна организација“ не одговора реалности НАТО дјеловања. Довољно је испратити недавне говоре генералног секретара НАТО Андерса Фог Расмусена или прочитати Расмусенове текстове (и у локалној црногорској штампи), па увидјети да се као примарна мисија НАТО наводи изградња анти-ракетног штита у Европи и континуирана милитаризација европског простора.
НАТО мисија је у највећем дјелу војно-експанзиона и офанзивна, а све остало, укључујући и Парламентарну скупштину и програме финансирања науке и образовања, је маркетиншка фасада којом се „војна чизма“ (стотине авиона, бродова, балистичких ракета) жели учинити мање видљивом. Намеће се неизбјежан закључак да Коњевић о томе ништа не зна или се прави да не зна у циљу креирања лажне слике о НАТО у црногорској јавности.
Најинтересантније је, међутим, да, због свог очигледног несналажења у материји коју дискутује, Коњевић открива суштину НАТО односа према државама које нису чланице. Наиме, говорећи о помоћи НАТО у случајевима елементарних непогода и ванредних ситуација, он признаје једну изузетно битну ствар, а то је да су „једна помоћ и процедуре када сте дио тог система [тј. НАТО], а друга када нисте”. Има ли боље потврде од ове, која уосталом долази са министарске адресе НАТО промотера, да НАТО у свом дјеловању, попут градског рекеташа, има двоструки стандард? Наиме, ако платите рекет, онда ће вам се у тренутку невоље помоћи, а ако не, онда ћете бити остављени на милост и немилост патње и страдања.
Овом изјавом Коњевић је раскринкао односе силе који владају у оквиру НАТО и дао на увид додатни разлог због којег се та организација мора сматрати као фактор пријетње и нестабилности, а не као хуманитарни чинилац заинтересован за демократију и економски развој.
Сматрамо да грађани и грађанке Црне Горе имају висок степен самоуважавања и достојанства да би допустили да њихова будућност зависи од уцјена овог или било ког другог војног савеза. Уцјењивати људе у невољи је срамно.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Potpisnik ovog komentara od svog skorašnjeg učešća neskriveno, novinraski i kao čitalac zastupa svoj nedavno ponešto izmjenjen lični stav oko odnosa Crne Gore i Evropske Unije, posebno a nakon očigledno pasivne, promašene, kratkovide i pogrešne politike te Unije u odnosu na crnogorsku diktaturu. U tom smislu, smatram da INTEGRACIJA kao takva nije dobar cilj Crne Gore, tim prije jer se ovdašnja vlast POIGRAVA I ZVARAVA EVROPU OKO SVOJE ISKRENOSTI INTEGRACIJE KOJA JOJ NIKAKO NIJE U INTERESU JER ŽELI VJEČNO VLADATI I UCJENJIVATI BIOLOŠKI OPSTANAK SOPSTVENIH GRAĐANA VJERNOŠĆU I SLUGANJSTVU SEBI!
Moj prvobitni stav je bio da se Crna Gora mora odvrgnuti Briselu ili nekome kome ova vlast mora polagati račune kako bi se ograničila njena svemoć i svaštočinstvo. Tog sam stava i danas ali Evropska Unija se pokazala da nije spremna obuzdati Đukanovićevu beskrajnu samovolju dozvoljavajući mu gaženje svih ljudskih i demokratskih prava a to praktično znači da SPAS CRNE GORE OSTAJE SAMO U RUKAMA NJENIH GRAĐANA I DA ĆE NA KRAJU (KAD-TAD) SAMO GRAĐANSKA NEPOSLUŠNOST (KOJU ISPRAVNO ZASTUPA PROF. MIRJANA KULJAK) MOĆI SKINUTI S NAŠEG VRATA KAMEN DIKTATURE!
Rukovodio sam se jednim istorijskim primjerom koji ukratko navodim.
Ser Tomas Mor (Thomas More) je kao mučenik kanonizovan u sveca u katoličkoj Crkvi jer nije htio priznati autokefalnu englesku Crkvu koju je je za svoje potrebe osnovao Henrik VIII (da bi se ženio i razvodio 8 puta bez papskog odobrenja).
Mor je bio najčuvenija, najobrazovanija i najpoznatija ličnost Evrope XV i XVI vijeka uz Erazma Roterdamskog, pa je kralju veoma stalo do Morovog odobrenja njegovog razvoda od Kataline Aragonske i ženidbe sa Anom Bolen.
Ne mogavši nikako prinuditi Mora da poklekne sud ga je (uz pomoć lažnog svjedočenja) na smrt čerečenjem sa 4 konja i da mu se dijelovi tijela postave na 4 kule londonskog Towera. Kralj ga je „pomilovao“ na odsjecanje glave. Kada je Mor čuo za to, ozjavio je:“neka Bog sačuva moje prijatelje kraljeve milosti“!
Dželatu na gubilištu je dao nekoliko zlatnika uz riječi: „Pazi da se ne obrukaš, vrat mi je kratak – ciljaj precizno“!
Ostalo je jedno pogrešno opšte uvjerenje da je Mor bio katolički integralista i vjerski zatucan mada Karl Kaucki tumači Morovu nepokolebljivost da papa mora biti vrhovni duhovni poglavar i ENGLESKE CRKVE kome se i kralj mora pokoriti time DA BI NEKO BIO IZNAD KRALJEVE SAMOVOLJE I KOJI BI MOGAO OGRANIČITI NJEGOV DESPOTIZAM!
To je jedini razlog zašto sam se doskoro žestoko zalagao da Crna Gora bude podvrgnuta Briselu.
UKOLIKO JE EVROPSKA UNIJA SUŠTINSKI I PREĆUTNO NEZAINTERESOVANA ZA CRNU GORU, GLUMEĆI SAMO SVOJU PRISUTNOST, UTOLIKO JE OPASNIJE TRČATI U ZAGRLJAJ NATOA JER DAJE ILUZIJU „evroATLANTSKE“ INTEGRACIJE CRNOGORSKE DIKTATURE ANE OBAVEZUJE JE NI NA KAKVU DEMOKRATIJU! ULASKOM U NATO VLADAJUĆA DIKTATURA DAJE SEBI ALIBI I LEGITIMITET, „MIJENJAJUĆI DLAKU ALI NE I ZLOĆUD“!
Dakle u sklopu domaće naređene kampanje da se Crnogorci „udobrovolje“ da im se zemlja prikljući vojnom savezu NATO, ineresantan je primejr neutralne Švajcarske!
Naime, Švajcarska je je 1996 godine redefinisala svoju vojnu politiku kada su u pitanju mirovne misije i NATO pakt, zadržavajući ad hoc pravo promjene sopstvenog stava u svakom trenutku kada smatra da joj je neutralnsot nečim ugrožena.
na portalu informacija o Švajcarskoj (www.swissworld.org) dati su neki principi Saveznog ministarstva inostranih poslova Švajcarske, pa se može pročitati sljedeći tekst.
Neutralnost i izolacionizam
Manifest referendumske kampanje za neutralnost 2001 godine:“ Švajcarski sinovi žrtve tuđih poslova?“ jeste jasno pozivanje na izraz koji je upotrijebio nacionalni svetac Nikola da Fli u 15 vijeku.
Švajcarska politika posljednjih 500 godina se razvijala u znaku savjeta narodnog švajcarskog sveca Nikole da Flia ( Nicola da Flüe /1417 – 87/), „ Ne miješaj se u poslove drugih“. Država je odista neutralna od 1515, sa formalno priznatim i osiguranim statusom velikih evropskih sila 1815, po okončanju napoleonskih ratova.
Švjacarska neutralnost ima dublje korijene od ostalih poznatih neutralnih država Evrope, kao što su Švedska (1815), Irska (1921), Finska (1948) i Austrija (1955).
Neutralnost je definisana kao neučešće u ratovima između drugih država. Prava i obaveze neutralnih država u vrijeme rata ustanovila je međunarodna zajednica 1907. U vrijeme mira neutralne države same definišu sopstvena pravila, ali podrazumjevaju obavezu neučešća u vojne blokove kao što je NATO.
Neutralnost nije samo zaštitila Švajcarsku od ratova, već je i izbjegla mogućnosti da se zemlja podijeli kada su, prilikom nekog konflikta, njene jezičke zajednice mogle biti u iskušenju naklonosti nekim ratno suprotstavljenim stranama.
Nakon haldnog rata Švajcarska je morala redefinisati spostvenu ideju o neutralnosti. 1996 potpisala je Partnerstvo za mir sa NATOM, naglašavajući da se odlučila na tu akciju iz želje da promoviše mir i sigurnost ali je rezervisala sebi pravo da se povuče iz tog partnerstva čim smatra da joj je neutralnost dovedena u pitanje.
Slanje dobrovoljnih naoružanih Švajcaraca na Kosovo sa trupama zaduženim za održavanje mira nakon rata 1999 oživjelo je debatu kako uskladiti neutralnost sa međunarodnom ulogom zemlje.
Na referendumu u junu 2001 odobrene su dvije epohalne promjene u ulozi švajcarske vojske. Prva promjena priznaje nošenje oružja švajcarskim vojnicima angažovanim u međunarodnim mirovnim misijama, druga dozvoljava švajcarskim vojnicima da učestvuju u vojnim vježbama drugih zemalja. Žestoka referendumska kampanja i mala prednost (2%) ipak su pokazale duboku podjelu javnog mnijenja tim povodom.
Prve naoružane švajcarske trupe došle su na Kosovo u mirovnu misiju u oktobru 2002.
Međutim, kao prava demokratski transparentna država, Švajcarska omogućava svojim novinarima da direktno posjete na mjestu švajcarski personal tokom angažovanja u promovisanju mira. Dakle, ako kao novinar želite realizovati reportažu o nekom Švajcarcu (Švajcarkinji) iz vašeg regiona angažovanim u nekoj mirovnoj misiji, možete se obratiti direktno Pres službi kompetentnog centra SWISSINT, pa je dat i broj telefona: +41 (0) 41 619 58 16, uz svu moguću pomoć i konsultacije kao i mogućnost obavještavanja putem elektronske pošte.
Potpisnik ovog komentara poslaće portalu IN4S posebno i prevod o funkcijama, zadacima, saradnji i učešću švajcarskih trupa u mirovnoj misiji na Kosovu kako ga je predstavila Švajcarska Konfederacija o sopstvenoj misiji SWISSCOY.
Sto ce uopste NATO pakt, ako ne da tlaci i ubija pravoslavce i Arape muslimane po svijetu i da steze obruc oko Rusije, kao krajnji cilj. Jos treba preko Haskog Tribunala, pojedinih NVO i medija da satanizuje pojedine narode i protivnike, da bi opravdao svoje zlocine slicne nacistickim. Bitno je da u svakom narodu ima poslusnike koje ce da pritiska, a oni ce da terorisu svoj narod
Za to vrijeme oni ce da pljackaju prirodna bogastva okupiranih zemalja (kao sto je slucaj sa Srbijom na Kosovu i Metohiji), isprobavaju razna oruzja, kontrolisu i povecavaju distribuciju narkotika i vrse promjenu svijesti nasilno.