Неувирје сјећања
Пише: Војислав Караџић
Тражим те у потоцима мјесечине
У свјетлости метафора
У трагу друмова
И оцвалој опни зоре
У струку муње
И милости тренутка
У опалу сузе
И сувом злату јесени
У грозницама перона
И плетенију времена
У неувирју сјећања
И књизи постања.
А ти си у пјесми недогорелици
Што траје и претрајава
Као Анђео Милешевски!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sjajna pesma.
„… Nedogorelica
što traje i pretrajava.
Kao Andjeo Mileševski“
Ko od nas ne nosi „Nedogorelicu“
teško moze podnijeti
s v a k o d n e v n i c u.
Obitava ona.
Tamo negde, u samo
n a m a z n a n i m
predelima duše.