„Независност“ прогутала скоро 12 милијарди директних инвестиција: Докторе, има ли овој економији спаса? Први дио!

Пише: В. Д.

Црногорска економија је за 14 година независности прогутала еведентираних 11.8 милијарди директних страних инвестиција што је на нивоу 25% БДП-а за овај период или скоро три садашња БДП-а.

Треба имати на уму да је прогутала сигурно још неколико милијарди уложених прије свега у некретнине које нису забиљежене званичним статистикама.

Иста економија је у истом периоду прогутала минимум 4.5 милијарди дознака наших радника који раде у иностранству (неке процјене говоре о 1-1.5 милијарди више).

Иста економија је прогутала минимум 1.2 милијарде зарада помораца (неке процјене ово подижу за дупло).

Иста економија је прогутала знатна средства уложена прије десетак година у хартије од вриједности. Југоисточна Европа је имала просјечан раст авиосаобраћај и туризма у овом периоду који је изражено у процентима двоцифрен на годишњем нивоу. То је пратила и Црна Гора и тај дио је прогутан – амортизован.

Дакле барем пола БДП-а ми који смо генерисали стигао је директно са стране. Око једне трећине је генерисао туризам. Тек је остала шестина нешто што смо сами привриједили. И до чега смо дошли? До руба банкрота јавних финансија (мислимо и преко руба) и до осмогодишње стагнације прихода (реалног пада) и радника и пензионера. Дошли смо и до пада запослености.

И не није корона једини узрок јер сви фундаментални параметри су почели да падају још 2018. године што смо показали на основу анализе депозита у банкама (грађана и привреде).

Оваква дотирана привреда је готово у константој кризи која само мијења рухо. 2007. смо имали прегријавање економије због раста некретнина и пратећих дугова те због берзансог балона. 2009. нас је окачила криза индукована на Западу због пада Лиман брадерс-а и хипотекарних кредита када смо морали да дјелимично приватизујемо Електропривреду. 2012. је регија дошла у нови талас кризе.

Тада влада Мила Ђукановића прави једну од најгорих одлука по грађане: улагати у инфраструктуру и тако пумпати БДП (улагање у себе и своје тајкуне) уз жртвовање стандарда грађана (пад реалних прихода). Ову одлуку је још у горој бескрупулознијој форми наставила најгора влада Црне Горе икада ова Душка Марковића.

Нова перфектна корона криза је стигла. Отањели су новчаници грађанима. Терет кризе се поново покушава пренијети на грађане, задужење велико не дозвољава алтернативне начине финансирања државне касе. Не постоји идеја како из овога стања да се изнађе. Проблеми се гурају под тепих да буре држи воду док избор оду. Тако више не може. Покушаћемо да дамо одговоре на нека од фундаменталних економских питања а и на неке од тотално промашених економских концепата који се промовишу ових дана.

Гране привређивања и мјере владе у циљу избјегавања економског колапса

1. Туризам је 25-33% ЦГ економије. Једина је привредна грана која дјелује и која постоји на међународном тржишту. Да ли се субвенцијама туризма може спасити и опоравити економија? Одговор је НЕ! Промјена концепта подршке туризму унеколико може поправити стање али не и дати излазак из економске рупе. Зашто? Поједини облици туризма већ убирају велике повластице. Хотели са доста звјездица имају смањен ПДВ што омогућава огроман простор за малверзације. Тзв. кондо хотели (стамбене зградурине са неколико хотелских соба) по истом правилу имају огромне (незаслужене) привилегије. Корона субвенције су поново усмјерене на богате. Нешто се може учинити тиме што би се субвенције понародиле односно обезбједила субвенције за издаваоце приватног смјештаја и друге. На овај начин би дио економских мјера био усмјерен према сиротињи а туризам је (хтјели ми то да признамо или не) вентил за сиротињу.

Дакле, промјена политике може унеколико да помогне сиромашнијим грађанима и малим туристичким предузетницима да преживе наредних пар година.

2. Пољопривреда и ИКТ. Да ли ове гране могу да буду game changer-и и да нас изведу из кризе? Одговор је НЕ. Пољопривреда је грана која запошљава радну снагу са ниским примањима. И једна и друга грана су инерцијалне, захтјевају доста предуслова да би се покренуле. Дакле у кратком року до једне године ове гране могу само донекле да буду супституцијске (да замјене дио увоза) али никако да преокрену привредна кретања. Много памети, слоге, среће па и времена је потребно за преокрет у овим областима. Пољопривредом се управља катастриофално у доба пропаганде на нивоу „агросазнања“ држава номинално улаже доста средстава а раста пољопривредне производње нема. Постоје многи катастофални ефекти. Наше кланице кољу више меса а производња меса опада. Фрапантно. Овдје не помињемо Абу Даби фонд и остале промашене инвестиције које су завршиле у тајкунским џеповима.
3. Остале супстиуцијске привредне гране. Често се појављују идеје да ћемо „чудо направити“ ако извршимо супституцији увоза извозом. То је један од најнижих нивоа економске политикеа а и 70тих година прошлог вијека је покушан и у комунизму. Једина предност подршке супституцији је неко мало увећање запослености али стварно економски ефекат не може бити већи од пар милиона ии десетина милиона на рок од неколико година. Наше дубиозе су на нивоу милијарде и више евра.
4. Енергетика. Она има (или је имала) потенцијал. Многе неразумне одлуке прије свега субвенције политици „ријеку у цијевку“ су донијеле више штете (свима) и користи само појединцима. Нова власт ће морати добро да засуче рукаве и потражи нови модел подршке енергетици и на краћи и на дужи рок.
5. Држава се одрекла монетарне политике. Политика субвенција и подршке кредитирању ће у наредном периоду бити ограничене јавним дугом и неспремношћу банкарског сектора да улаже. Још горе од свега и даље влада дилује некретнине (1000+) и сличне подршке својим тајкунима без идеје како стварно (ако је на дну касе остала нека пара) може да подржи већи број (малих) привредника и грађана.
6. Резање трошкова. Највише се може уштедјети на непродуктивном трошковима као што су аутомобили, политичке партије итд. Економска политика је толико лоша да ће свака интервенција на фонд плата (осим оних највећих функционерских преко рецимо 1200 ии 1500 евра) имати утицај на смањивање тражње. Смањивање тражње може да генерише кризу на кризу и масовна отпуштања на примјер у трговини. О овој проблематицу у другом дијелу више.
7. Мјере правилне фискалне политике могу да имају неки ефекат. Она мора бити проведена са много знања. Ако се опорезују богати они имају ресурсе да помјере капитал чиме се може више изгубити него добити. Ипак ће се пореска политика морати измјенити како би више плаћали они који имају много него они који немају ништа или имају мало. Такође мораће се развити систем пореских ваучера којима би се неке гране и активности (нпр. запошљавање) помагали без директног кредитног финансирања. Од свих поменути мјера ова може да има највећи ефекат. Ипак ефекат ове мјере у првој најкритичнијој години није већи од 10 милиона! На средњи рок већ може бити замашније.

У наставку – што ће се догодити и какав је излаз!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: