Нездрав новоцрногорштине

Пише: Сибин

Pro forme

Прича ми френд (да и ми будемо модерни а ла Кесић који 24 мин. кења), а не кошта ме да му вјерујем, негдје скоро у Капиталу, сједи ти пре-поносита Ивана Шебек, и усред неког крајње демократског разговора, спича и томе сл., оног који се води необавезно уз кафу, ничим изазвана поменута задрека: Ада, ја сам ти црногорка са дна каце, ја са тим турбо црногорка, ако оћеш да знаш! Услиједио непријатни тајац. Млади конобар који је у том несрећеном тренутку проносио Евиан воду, умало да се прекрсти згранут над тим гестом. Шта јој би, – помисли млади конобар наравно у себи, што се, је л’ да подразумијева – овој барбици са дна каце!? У наставку о којем нећемо, у неописивом чуђењу нестаде иза сапареа…

Негдје сам рекао: новоцрногорци болују од ирационалне мржње!

Фашизам се, између осталог, може препознати и преко вјештачке хигијене – искоријенити сваког како би се напокон ослободили од ближњег, разлике, истине; данашња постмодерна хигијена зато је напуцана једним бијелим гађењем! Отуд новоцрногорци изигравају чистунце, оне који ће радије упрљати језик (дух) него руке (животињску алатку, како негдје рече Френсис Понж).

Христос „дозва народ па им рече: слушајте и разумијте, не погани човјека што улази у уста, него, што излази из уста, то погани човјека.“ (Потоњу идеологију читаћемо преко хигијенских упустава, која се гаде над свим што постоји, у покушају да изигравају тоталну, плаву моћ…)

О Новоцрногорцу

Новоцрногорац се клања златном телету!

Новоцрногорац је појава кроз коју не може прострујати метафора!

Новоцрногорац је једино биће у коме не станује стих! (Сјетимо се шта рече Борхес: „На земљи има и других бића, као што су шкољке, звијезде, пијесак.“)

Новоцрногорац још не чу Ријеч Јеванђељску!

Новоцрногорац оспорава Његошу да је написао химну Христосу!

Новоцрногорац не зна за културу цитата, зато га никад нећеш срести у библиотеци, поваздан тај дрежди у хотелу Москва или у Капиталу или у новосклепаном Хилтону!

Новоцрногорац још није схватио да политика не мора бити ама баш све, као што у црвеној Црној Гори јесте ама баш ништа!

Новоцрногорац је парадокс: сад га рекламира Пинк који је до јуче по његовом био телевизија – производ 90-тих, кич и шунд, што и јесте!

Новоцрногорац ти је онај који још једини себе сматра невиним, као да није запишао дио балканске територије, што је већ по себи довољно!

Новоцрногорац је онај који увијек прича о себи и својима!

Новоцрногорац ти је најбољи београдски студент, најхрабри унук, и најљепши прворођени син!

Новоцрногорац ти је онај који „брани“ независност тако што издаје Косово!

Новоцрногорац ти је онај, на којег се, такође, не може примјенити Психоанализа!

Новоцрногорац ти је онај који у свему мора бити – јаван!

Новоцрногорац ти је онај који има једнодимензионалну свијест!

Новоцрногорац ти је увијек већ стар и моралан!

Новоцрногорац ти је апоетично биће!

Новоцрногорац ти није тврд орах, прије тек прејебана лубеница!

Новоцрногорац ти је онај који се свега стиди, мада никад није покушао освијестити сопствени идентитет!

Новоцрногорац је онај који је у свему без стила!

Новоцрногорац је мали комплекс који се непрестано на све универзално пецка!

Новоцрногорац је Сибинов (и твој – вјеруј ми), највећи кошмар!

Новоцрногорац је зла заноктица!

Новоцрногорцу је, у ствари, сасвим свеједно, за вјеру, фамељу и државу!

Новоцрногорац је, на крају – саблазан!

Двије Ане се утркују која би се више привољела царству ДПС-а. (Бојовић-Радуловић енд Драшковић). Ок, попиздуље и немају други џаб (читај – поса’ или работу!) осим да се упуштају у нео-фашистички дискурс. Смрдљиви срби!, читамо по ко зна који пут да нам се ево поручује, и то од разноразних и не баш историјски провјерених новонарода, и у то име, дозвол’те море вас две Анице једно питање: ђе су ваше плакале пркна прије неких стотину љета, нпр.?! А ђе, јесте ли и тада имали купатило са римским поличицама, са све кадицом и огледалцем – ко је најљепши, и ко је зорна црногорка са дна каце – у које послепоноћа пуцнете по један белфи за слатке снове… Јок, бих се ја кладио у хигијену новоцрногораца који су све до појаве наопаких комуниста кењали по чукама без гузобриса, све се дрпајући каквим сировим листом дајући се у запомаганије – сачувај ме од скорупа и козје чапре, ухала! Зато је новоцрногорац, ђе год се обрео, једноставно, капиш, окорели провинцијалац, који се свему са идолопоклонством диви. Џаба му свјетски скверови и остала срања, новоцрногорац напросто обожава чуке, забитојебине од путељака, и врхове до којих поглед не допире.

(Постоји језик који никако не приличи госпођицама, мада то сигурно нису две поменуте Анице, најобичније лапрдаче којима се и шмика открива као дио изразите нападности. Да, љепота је цјелокупни израз бића!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: