“Ни данас се не зна ко су јунаци под маскама“ – Мартиновић : Ако ми специјалци кажу ко је наредио да ме пребију, опростићу свима

Милорад-Мијо Мартиновић, жртва полицијске тортуре 2015. године, изјавио је да ако међу припадницима специјалне полиције има бар један часни и одважни да му каже ко је наредио његово пребијање, спреман је да свима опрости.

Мартиновића, који се у свом возилу налазио са два пријатеља, зауставила је полиција 24. октобра 2015. године око 23 часа у улици Јована Томашевића, а затим је најмање 20 полицајаца учествовало у демолирању његовог возила и звјерској тортури над њим, када су му нанијете тешке тјелесне повреде. О догађају постоје видео записи, објављени на интернету.

Подсјетимо, Мартиновић је у видео интервјуу за ИН4С, свједочио о властитом премлаћивању од 24.октобра од стране припадника црногорског САЈ-а.

Неосновано батинање Мартиновића наишло је на згражавање цјелокупне црногорске јавности, али и јавности из региона и свијета. Угледни спортски радник, истакнути припадник бившег Либералног савеза Црне Горе и јавни дјелатник, једва је извукао живу главу у ноћи када је криминалном акцијом црногорске полиције и њених помагача из подземља разбијен велики народни протест пред Скупштином Црне Горе.

Мартиновић је на Фејсбуку написао да су га тукли маскирани „Сајовци“ у црним униформана и под пуном ратном опремом.

„Ово је група одважних мојих Цетињана и Цетињанки, који су се окупили у знак подшке мени и протеста против власти ДПС-а и нихових кербера. Ту су Владана Ломпар, Бобан Батрићевић, Данило Мрваљевић, Филип Аџић, Петар Гленџа, Петар Мартиновић, осталима не знам имена, али сам свима доживотно захвалан. Разлог је био моје учешће на протестима ДФ-а 24 октобра 2015. године. Јер је полиција неколико дана прије примијенила силу на њиховом мирном протесту. Напустио сам протест прије краја и кренуо према стану а зауставила ме је обична полиција“, казао је Мартиновић.

Он је објаснио да га је тукло око 30 полицајаца.

„Након неколико минута паркирају се пет-шет црних џипова и излазе маскирани ‘Сајовци’ у црним униформана и под пуном ратном опремом, који су личили на Хитлерове злочиначке СС јединице. Стојећи на аутомобилу са рукама увис, њих 30-35 скачу на мене и палицама, чизмама, пошто ме бацају на земљу, задају ми ударце….ломећи ми ноге, руке, главу…. Ломе моје ауто сам зато што имао таблице ЛСЦГ, а они то највише мрзе, јер у тој јединици нема ниједан полицајац из мањинских народа или неко ко се осјећа Црногорцем. Та и таква јединица има и своју славу, причао ми је свештеник Џомић, који је често био на тој слави, да таквих четничких пјесама није никада чуо ни у Краљеву, Ваљеву ни на Равној гори. Мене су онако изломљеног оставили на плочнику да лежим и да није стао један храбри човјек да ме пребаци у КБЦ ту бих искрварио и њихов циљ би био испуњен, на задовољство њихових налогодаваца“, написао је Мартиновић, иначе функционер Демократске Црне Горе.

Како је додао, ни дан данас се не зна ко су били ти јунаци под маскама, јер код њих важи закон Коза ностре „Омерта“ (закон ћутње).

„Замислите драги грађани да те протуве и дан данас раде у полицији и спроводе закон. Што се тиче обучености они су добри снајперисти, знају да монтирају и експлозивне направе, што би требало да буде корисно држави Црној Гори, а не да злоупотребљавају своју спремност и стучност. Ако међу њима има бар један часни и одважни да мени каже ко је наредио, ја сам спреман да свима опростим“, написао је Мартиновић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: