Ни у бојкоту трговина нијесмо јединствени

И најава бојкота трговинских ланаца заказана за петак показала је да у Црној Гори ни по једном питању ни грађани ни стручна јавност не могу бити јединствени.
Тако је дио стручне јавности поздравио бојкот, неки у жељи да укажу на погрешну политику Владе, а неки због, према њиховом мишљењу, неоправдано високих маржи, док други указују да се таквом акцијом само наноси штета домаћој економији.

Подјела из свакодневице пренијела се и у виртуелни простор, па ових дана друштвеним мрежама пљуште коментари „за“ и „против“ бојкота.

И док је бојкот у Хрватској ујединио цијелу земљу, наш бојкот најављен за сјутра изазвао је различите реакције.

Економски аналитичар Милош Вуковић је говорећи за „Дан“ дао пуну подршку бојкоту трговина. Како додаје, држава је у великој мјери одговорна за раст цијена.

– Грађани Црне Горе не могу и не смију ћутати пред економском неправдом која свакодневно урушава њихов животни стандард. Бојкот трговина није само чин незадовољства, већ јасан сигнал да је цијели систем заказао и да држава сноси пуну одговорност за овакво стање – поручио је Вуковић.

Како додаје, годинама су трговци користили слабост институција и неуређено тржиште како би без посљедица подизали цијене (посебно у сезони), али права адреса за овај хаос није само трговински сектор – већ држава која је створила услове за овакву ситуацију. Влада се показала као немоћна, неспособна да донесе ефикасне мјере, док грађани постају таоци лоших економских политика и неправде коју креира такав систем.

Стога, каже он, чуди подршка предсједника Владе бојкоту трговина када он има највећу моћ у држави да утиче на смањење цијена, кроз лепезу фискалних али и институционалних мјера.

Вуковић наглашава да је подршком бојкоту трговина Спајић признао да Влада није урадила ништа да се заустави раст цијена, због чега је бојкот заправо усмјерен против Владе.

– Бојкот трговина није само реакција на трговце – то је јасан протест против државе која је дозволила економски хаос и ерозију животног стандарда грађана. Овај бојкот је порука да се више неће толерисати систем који ради против интереса грађана. Вријеме је да држава преузме одговорност, да се престане играти са судбинама људи и да се коначно спроведу мјере које ће заштитити грађане – не само трговце, функционере и привилеговане елите. Ако држава не жели да чује овај глас, грађани ће их натјерати да га чују – поручио је директор Фиделити консалтинга.

Подржати домаћу производњу

Вуковић је истакао да треба подржати домаћу производњу.

– Бојкот треба да буде усмјерен против великих трговачких ланаца који годинама остварују значајне профите, али не и против домаћих произвођача. Сада је вријеме да подржимо домаћу пољопривреду, мале предузетнике и локалне бизнисе који се, као и сви грађани, боре против инфлације и неправедне економске политике. Куповина домаћих производа јача локалну привреду и помаже да новац остане у земљи. Ако бојкот има циљ, онда тај циљ мора бити притисак на систем који фаворизује увозне лобије, а не на оне који својим радом доприносе економији Црне Горе – изјавио је Вуковић.

Инфлација, како је навео, није случајност, већ је она посљедица лоших политика.

– Умјесто да преузме одговорност за инфлацију и дивљање цијена, држава је одлучила да кривицу пребаци на трговце. Да, неспорно је да трговински сектор користи прилику да подиже цијене, али кључни узрок инфлације лежи у неспособности државе да спроведе одговорне економске политике – закључио је Вуковић.

Скретање пажње са фискалне катастрофе

Директор Фиделити консалтинга је казао да сва медијска халабука о трговачком сектору долази у тренутку када Влада покушава да скрене пажњу са фискалне катастрофе коју сама ствара.

– Дефицит буџета у новембру и децембру 2023. године достигао је чак 300 милиона еура, али се о томе не говори – умјесто тога, пажња јавности се свјесно усмјерава на трговце, као да су они главни кривци за економске проблеме државе – рекао је Вуковић.

Поред тога, како је навео, наставља се и погубна политика задуживања државе по високим каматама.

– Умјесто да се смање трошкови неефикасне и прегломазне администрације, Влада наставља да узима скупе кредите, не да би помогла грађанима, већ да би финансирала растуће плате функционера и одржала скупи бирократски апарат. Све ово доказује да држава не само да не рјешава проблеме, већ их активно продубљује – саопштио је он.

Он наводи да су у посљедња три мјесеца 2024. године грађани узели преко 150 милиона еура ненамјенских (готовинских) кредита – чак 50 одсто више него у истом периоду 2023. године.

– То показује да људи преживљавају на дуговима, док се држава понаша као да се ништа не дешава – сматра Вуковић.

Економски аналитичар Мирза Мулешковић каже да ће као грађанин увијек подржати иницијативе које су у вези са подизањем свијести око одређених проблема, посебно кад доказују да приче које смо слушали о дефлацији, стагнацији раста цијена и чак паду цијена, пада у воду. Али, сматра он, бојкот није рјешење за високе цијене.

ЦУП тврди да се бојкотом наноси штета сопственој привреди

Из Црногорског удружења послодавца (ЦУП) поручују да су им разумљиви мотиви оних који су позвали на бојкот у настојању да се оборе цијене, као и право потрошача када сматрају да су им интереси угрожени, али указују да ће се том акцијом нанијети штета домаћој економији и постићи управо супротно од жељеног.

– ЦУП упозорава да би резултат заговараног бојкота трговине (или сличних иницијатива), могао бити само штета учињена сопственој трговини, сопственој привреди и у крајњем стандарду самих грађана због чега се бојкот и покреће. Дакле, управо супротно од жељеног јер, треба ли подсјећати, да су и запослени у тим предузећима – наши грађани – поручују из ЦУП-а.

Подсјећа да они који су позвали на бојкот потпуно занемарују анализу Економског факултета која оповргава тврдње да су за високе цијене у трговини криви трговци.

– Краткорочно, бојкот не може да доведе до обарања цијена. А уколико би се дугорочно наставила таква пракса, то би могло негативно да утиче на рад трговинских ланаца, али и на јавне финансије Црне Горе. Ми смо се 2022. године опредијелили на тај потрошачки модел, и доминантно наше јавне финансије зависе од тога колико ћемо да трошимо. То је разлог због чега бојкот може да дјелује негативно на нашу економију – каже Мулешковић.

Он подсјећа на анализу Економског факултета која је показала да марже нису разлози за повећање цијена.

– До повећања цијена дошло се због глобалних промјена, али и политике повећања зарада без повећања економске активности, без повећања продуктивности, због увођења неких акциза, повећање ПДВ-а и повећања цијена комуналија – казао је Мулешковић.

Морамо да будемо свјесни, како наводи, да сваки раст потрошње доводи до раста цијена и да за то не кривимо само трговце, већ и оне који су направили такав амбијент потрошачког друштва.

Грађанима уведене накнаде, власницима јахти укинуте акцизе

Вуковић је указао и на то да је Влада потпуно укинула акцизе за гориво на јахте – луксуз који користи малобројна елита, док су грађанима наметнули нову обавезу плаћање накнаде од три цента по литру горива за формирање нафтних резерви.

– Да потцртам, акцизе за грађане нису смањене него повећане, док су људима који могу да приуште веће цијене, акцизе укинуте (не смањене, него баш укинуте) – указао је Вуковић.

Нагласио је да су порези и даље високи, стопа ПДВ-а на основне производе није смањена, али је у туристичком сектору – који чини чак 30 одсто БДП-а – ПДВ удвостручен.

Дан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: