ИН4С

ИН4С портал

„Ничија шћер“ Саве Радуловић на 65. Међународном сајму књига у Београду

Ових дана, а на 65. Међународном београдском сајму представљена је између осталих и збирка поезије „Ничија шћер“ никшићке пјесникиње Саве Радуловић. Иначе, збирка поезије, младе пјесникиње подржана је од Министарства културе Црне Горе и Општине Никшић, а штампана у оквиру издавачких кућа Ободско слово и Штампар Макарије.

О Савиној поезији, говорили су: академик Матија Бећковић и књижевник Милутин Мићовић.

Бећковић је, како је већ раније наводио у рецензији, Саву назвао – Шћер поезије. А између осталог, рекао је:
Колико је само промоција представљено на овом сајму, али ја мислим да се ниједна од њих не може мерити са овом овде коју ми видимо и да нема толиких песника, ниједан који је узбуђенији од ове Саве Радуловић. А ја сам само видео кад је стигла та књига да се она потписује са два „в“, и кад помислим шта су све песници измишљали да некако скрену пажњу на себе и каквих је све било гласовитих песника, али се нико тога није сетио. И она ништа више да не уради, ништа да не напише, она постаје јединствена, супер, а та јединственост је толико у вези са поезијом и са личношћу песника, да неко гори за поезију у време кад се говори да само се за поезију не гори, а за све друго се цркава и гине. И све што сам имао: икакав контакт, разговор, разменио неку ријеч са њом, то је све била чиста поезија. Она је тамо нека срна која дрхти, живи тамо у некој пустињи на једвите јаде. И сама та досетка, па и тај наслов, па и све ово што смо чули само доказује да она пише своје песме, исписује свој живот. Да замијените корице на тим књигама, ни пјесници не би примијетили да то нијесу њихове пјесме. Све су исте, све су из истога апарата. А оно што сам мислио, ја сам то већ написао као неку препоруку, и нема сумње – добили смо једну песникињу првога реда, изнијансирану, танку, даровиту, која трепери попут јасике, која и једино трепери у целој шуми. Дакле, то је нађено у заоставштини Милана Ракића, у пјесми „Јасика“, коју није објавио.
„Трепери само, о јасико!
Тај тамни нагон што те креће
Разумео још није нико,
Разумети га нико неће.“

И једну такву јасику видимо овдје, из Никшића. Дивота да је могла да дође. То је био читав подвиг! Ту се наш Милутин показао, као у најславнија времена и они крећу у Београд да представе књигу као најважнији догађај на сајму и у њеном животу. Ко се не би томе клањао. Колико има још таквих примера у целоме човечанству. Ја јој се клањам! Не сумњам уопште да ће успети! Нема ко други да успе, а она хоће! Такве нема!

О Савиној књизи, говорио је и Милутин Мићовић, брижљиво је називајући Срном међу звјеровима.
Ја сам Саву назвао, наравно, читајући то што пише, а и гледајући је овако уживо – Срна међу звјеровима! Она тако живи у овом свијету, као срна међу звјеровима. Једина сигурност код ње је та да се дохвати пјесничке ријечи. Тада добија сигурност и тада, иако треперећи, осјећа да се налази у средишту овог нашег свијета. Дакле, једино с ријечју. Много је књига, много се пише поезије, тек понека књига песничка живи с оном тајном поезије која је једнака кроз сва времена. А кад кажем сва времена, то значи да се дотакла нечег што је дубље од времена, као што је и сваки човјек дубљи од времена и зато се бори јуначки или се или се носи кукавички са изазовима времена. И без те искре дубинске, нема ни поезије, нажалост нема ни човјека. Ето, то повезивање које се деси са том дубљом, моћном, треперећом тајном, оно може да усправи човјека и да му да ријечи, које ће га изнутра остварити и дати му реално постојање, реалну моћ да постоји у овом чудесном, тајновитом свијету који најчешће ждере гладно, најгладније ништавило. У тим координатама остати, постати, бити жив, имати своју ријеч је чудо живота. Ето, наша Сава Радуловић, одскоро присутнија у нашој јавности, тај њен трепетни глас, умни глас, та њена рјечитост типично пјесничка, њена метафора, њене унутрашње противрјечности, све се то чита, не само као њено него као сваког читаоца који има пријемнике за ту поезију. Зато је она врло већ радо читана. И њена поезија се тако доживљава као мила, пријатна, дубока и с чежњом да се упозна једном такав пјесник, који је риједак у савременом свијету.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *