Није први пут да кандидати за судије варају – Благота Митрић: Незамисливо да постану судије

Не зна се ко је варао на тесту, Судски савјет поништио је прије неколико дана писано тестирање кандидата за судије, јер је троје њих варало на тесту из области грађанске материје.

Предсједница Судског савјета Весна Симовић Звицер навела је за портал Аналитику да не знају имена преписивача, јер је све рађено анонимно, под шифром.

,,Они носе број са собом, а онда након тестирања, долазе на интервју и дају број на основу ког добијају резултате. Ради се на утврђивању идентитета кандидата који су преписивали, али то није у надлежности Судског савјета”, наводи Симовић Звицер.

Она је поручила да они не треба да буду и даље дио правосудног система, а да је још већа срамота због чињенице да ти људи већ раде у правосуђу, тј. као сарадници у судовима.

Ипак, ново тестирање је заказано за – 8. и 9. јун.

Професор др Благота Митрић каже да је чињеница да су кандидати за избор судија направили тежак правни преступ, а да за то није предвиђена никаква правна санкција у општим актима судског савјета, потпуно неприхватљива.

„Мислим да је варка да, уколико је тест рађен анонимно, да ће испит бити одржан потпуно објективно. Тест је баш требао да буде јаван из разлога објективности, да би се видјело какав су успјех имали на факултету, која им је била просјечна оцјена, јесу ли имали сличних преступа и током студија“, објашњава Митрић.

Све зависи од Тужилаштва: Какве ће реакције услиједити поводом овог скандала зависи од званичног става Тужилаштва, навела је Симовић Звицер.

,,Чекамо њихову одлуку. Уколико покрену неки поступак, можемо да предузмемо друге мјере које би се тицале њиховог радно-правног статуса”, истиче она.

Наводно, према оцјени тужиоца, у поступку троје кандидата за судије нема елемената кривичног дјела. Професор Митрић каже да треба предузети све потребне мјере, како би се открило ко је преписивао, а онда те људе ваља – адекватно казнити.

„Незамислива је могућност да неко од тих кандидата, који су „крали“ могу поновљеним тестирањем да прођу и постану судије. А посебно, јер они већ раде у суду – као сарадници судија. На основу мог вишедеценијског искуства на универзитету, претпостављам да ти који су такво нешто направили, слично су радили и као студенти“, наводи он.

Није први пут да кандидати за судије варају

Оно што је поражавајуће јесте да ово није први пут да се овако нешто догађа. Из Акције за људска права (ХРА) истичу да се слична ситуација већ догодила 2014. године, када су ,,поједини кандидати варали на тесту за судије – уз помоћ техничких помагала – такозваних бубица“. Тада Савјет није утврђивао ко је варао на испиту, јер су тестови били потписани шифрама и одлучено је да се полагање понови.

Адвокат Синиша Газивода наводи за портал Аналитику, да се, поред личне одговорности, поставља питање и одговорности система у којем су они професионално стасавали и обликовани.

,,И образовни систем има овдје своју одговорност, а свједоци смо тога да су у јавности били озбиљни наводи управо о неакадемској и незаконитој пракси плагирања на Правном факултету који су и ови кандидати завршили. Зато ову ситуацију детаљно треба анализирати са сваког аспекта, а јавни је интерес утврђивање, па након тога и отклањање системских проблема који су је узроковали. Наравно, ти проблеми нијесу настали преко ноћи, па се тако не могу ни отклонити, већ захтијевају значајне промјене и ангажман многих актера у друштву”, наводи адвокат.

Тестирање је обављено у просторијама Економског факултета, јер они имају рачунарску салу са потребним условима за ту врсту тестирања. Интернет је био искључен у сали, међутим, кандидати су некако приступили сајту Врховног суда, гдје су се пресуде налазиле.

Газивода појашњава да са тестирања може бити удаљен кандидат који се служи недозвољеним средствима, али нема прописане могућности поништавања појединачног теста уколико се накнадно утврди да су коришћена недозвољена средства.

,,С аспекта постојећих правила било би спорно и да су ови тестови оцијењени са нула бодова, што је очито и руководило Савјет да поништи претходно тестирање. Такође, ни само поништавање тестирања није прописано као могућност, али је у овом контексту Савјет очигледно био принуђен да то уради како би спријечио да спорни кандидати буду изабрани за судије. Ипак, ово није први пут да јавност сазнаје за сличне забрињавајуће примјере, те остаје да видимо како ће се ситуација даље одвијати и на који начин ће је Судски савјет рјешавати, као и да ли ће их ово мотивисати да системски приступе и превенирању сличних случајева”, закључује Газивода.

Свакако, ово је проблем којем треба озбиљно приступити, јер како вјеровати да ће праведно судити онај ко постаје судија – варањем? А, ако не вјерујемо судијама, који требају да доносе пресуде, коме онда вјеровати у читавом друштву и систему?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: