Није слијеп ко очију нема, него онај што ништа не види
Пише: Максим Драшковић
Слијеп посматра свијет око себе,
Сопствено биће изван себе осјећа.
Сав се у силе умне преобратио
и у невиђелици претражује по чулима.
Још прије рођења свјетлост се у њега настанила.
Изнутра разагони тмуше овога свијета.
Муњооким штапом заварава лутања
и пипањем даљине докучује.
Његова ноћ се у дан проведрила.
Поглед му из дубине хоризонт надвисио.
Оно што очевидац једва и наслућује,
њему се у свитање пројавило.
Они што с видом тјелесним крај њега врве,
што сами за собом безглаво посрћу,
спотичу се и батргају под сунцем својим помраченим,
ни у сновиђењу доумити неће –
да очи нијесу за оне што су слијепи код очију.
Очима је потребна тама да би видјеле.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: