Није слобода за нас

Пише: Максим Драшковић

Слобода није за слободна човјека. Слобода је слобода само док се сања о њој. Чим осване, она то више није. Шта би слободан човјек радио у слободи? Нако да чами и о сужањству сања. Шта ће нама слобода? Нијесмо ми навикнути на њу. Не треба сунчев зрак навикнутом на мрак. Има ли шта природније, за онога што је у ропству рођен и што у ропству живи, од тога да у ропству и сконча?

Ево смо пробали и лијепо се види да нам не иде. Оћемо очи једни другима да повадимо у слободи. Тек што смо је злосрећну удахнули, нијесмо честито ни глад за њом утолили, а већ коптисали да јој и ваган преврнемо. Пардон, не ми, него они. Они којима смо кључеве од слободе у руке предали. Да нам је тобож бране и чувају. И не само кључе од слободе, већ и кључе од ризнице пуне блага. Да пуне своје незасите ћемере пустим благом и муком народном.

Е, ти наши кључари слободе, коју им је народ на својој грбачи мукотрпно извојевао и на длан готовански послужио, овако, како би речено, размишљају о слободи народној. Не сви наравно. За њих не важи оно да је „Бог слободу дао за човјека“. Ми за њих и нијесмо слободни људи, већ марва којом тргују и којој је превише и дан слободног живота. Коју одмах треба назад у тамницу. Да је опет попритегну и припреме за ново распеће. Да у невиђелици изнова сањамо о слободи. Али не својој, већ њиховој. Ако им каквом невољом устреба – да нас поново изведу на пазар и бојно поље. Да гинемо и зној проливамо, и фотеље њихове чувамо.

Зашто би они свиђали по вољи народа и радили оно ради чега смо их заглаварили? Што би се они злопатили и жртвовали за нас? И то пуне, четири године. Зашто кад могу скратити те грдне муке? И пустити поново оне што је народ најурио. Нека се они поново муче. И дођу на власт ниоткуда – ни криви ни дужни. Они то једва чекају. Само да придобију Дритка  и Јока. И ето њих опет. Ето и ДПС-а, и  СД-а, и СДП-а, и Пурка… Већ одјекује громогласно УРА и живио ЦИВИС. Живјеле мањине и тањине. Питајте Ескобара, ако не вјерујете. Ионако, пјеснички речено, како каже онај наш Матија „нема Црне Горе без Турака, нека их врну па ће их опет бити“.

Тако то нама и треба. Нијесмо ми ни заслужили боље. Таман нека нам раде о глави баш они за које смо гласали. Па нека и боли више, нека су и ране љуће од својега. А нијесмо ни гласали за многе од њих, но они само тако уображено мисле. Народ је слиједио неке друге пастире. Устао од невоље, бранио своје постојанство – оно што му је најсветије. Народ бранио, а однарођени разграђују. Кад отац преда кућу у руке незахвалних синова, ови ће је најприје срушити, јер је нијесу ни градили. Лако је рушити оно што није твоје.

А како онда да нам се не деси оно што су ти исти, тобожњи синови народа, од самог почетка призивали и злослутили? Како, кад нема ни једног убогог дана и часа, од те наше јадопобједе, да они, које смо послали у народну скупштину да нас мрче и представљају, нијесу радили о глави Влади коју су, обавезни пред народом, сами изабрали? Да је нијесу опањкавали, ометали, спутавали – да је нијесу рушили, простачки псовали и пријетили јој смакнућем. Присиљавали је да призна и оно што јесте и оно што није скривила. Оговарали је по селу од зоре до мрака – као зле жене. Онако „демократски и фронтално“ – по нашки. Шта би радили и причали о туђој, кад овако благосиљају своју (народну) рођену? И не само они, него и многи други по разним порталима што свакодневно булазне о сопственој влади и премијеру.

Кажу нема више подршку ни једноцифреног броја посланика – што је чиста лаж. А кога ти посланици представљају? Ако представљају народ, откуда им право да руше свако ово добро што је народу обећано и пројектовано? Како то да народни представници не подржавају оно што подржава и чему се радује барем осамдесет посто народа? Умјесто да пусте људе да остваре обећани програм бољег живота. Па, ако не остваре, имамо их кад сви заједно најурити.

Овако, све су зле прилике, да ће се многи, и то кад буде прекасно, и те како угристи за непромишљени језик. И да ће им се то о главу обити. И да ће друмови пожељет стручњака, а стручњака нигдје бити неће.

Прочитајте ЈОШ:

Чедомир Антић: Мањинска влада

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: