Није све из главе: Жудња за шећером повезана је са бактеријама у цревима

Склони смо да о жудњи размишљамо као о психолошком феномену изазваном навикама, жељама и емоционалним променама, али нова истраживања показују да широк спектар психолошких стања генерише заједница бактерија које напредују у нашим цревима.

Жудњу за шећером делимично покрећу одређени цревни микроби који ослобађају супстанцу која делује слично леку Оземпик и сличним лековима, који снижавају ниво шећера у крви код људи са дијабетесом, открива нова студија, а пише Сајколоџи тудеј. Ови микроби ослобађају супстанце које делују као хормони или неуротрансмитери и утичу на менталну функцију.

Како је текло истраживање

У новој студији, истраживачи у Кини анализирали су крв 60 пацијената с дијабетесом типа 2 и упоредили је с крвљу особа са нормалним нивоом шећера у крви, откривши значајан траг. Протеин назван FFAR4  био је присутан у много нижим нивоима у узорцима пацијената с дијабетесом. Исти налаз потврђен је и код мишева са дијабетесом.

Овај протеин је познат по томе што активира хормон GLP-1, моћан регулатор нивоа шећера у крви и апетита. Нови лекови за дијабетес делују на овај хормон како би снизио шећер у крви и повећао осећај ситости након јела.

Бактерија у цревима и жудња за шећером

С обзиром на све чешћа појашњавање утицаја цревне микрофлоре на функцију мозга, истраживачи су посумњали да би бактерије у цревима могле бити другачије код мишева с већом жељом за шећером.

Када су анализирали микрофлору у цревима мишева који немају протеин FFAR4 , једна врста бактерије се издвојила као много мање заступљена – Bacteroides vulgatus. Исто су открили и када су анализирали узорке столице 45 пацијената с дијабетесом у поређењу с контролном групом. Поменута бактерија у цревима игра важну улогу у контроли жеље за шећером, откривају истраживачи. Ова бактерија у цревима покреће ланчану реакцију молекула који напуштају црева и делују на неуроне у мозгу који потискују жељу за шећером.

И психа и бактерије утичу на потребу за слатким

Дакле, немогуће је у потпуности окривити слабу самоконтролу за претерану конзумацију шећера. Психа није једини разлог за неодољиву жељу за слатким, која људе доводи у ризик од високог шећера у крви, гојазности и дијабетеса; биологија, односно заједница бактерија у цревима, такође игра важну улогу притискајући на хормонске „дугмиће“ који покрећу жељу за шећером у мозгу.

РТ Балкан